Pokrajina: Žeželjev most kasni zbog nesporazuma Železnica i investitora

11 Mar 2015

Upućeni predlozi radnoj grupi Vlade Srbije

Pokrajinska vlada saopštila je danas da radovi na Žeželjevom mostu u Novom Sadu kasne zbog neraščišćenih odnosa između Železnica Srbije, koje su investitor radova, i izvođača radova, špansko-italijanskog konzorcijuma AZVI.

“Problem je u nepredviđenim i dodatnim radovima koji se, prema mišljenju izvođača radova, nisu mogli predvideti u momentu podnošenja ponude, a za koje nije postojao pravni osnov i na zakonu zasnovana dokumentacija za plaćanje dodatnih radova, te ni mogućnost da Vojvodina i Novi Sad, kao finansijeri izvrše plaćanje prema izvođaču radova”, navodi se u saopštenju sa sednice Pokrajinske vlade.

Dodaje se da je prošle nedelje dobijena neophodna dokumentacija za plaćanje novih radova pa je radna grupa Pokrajinske vlade predložila nekoliko rešenja da se premosti postojeći problem i da se iznađe model za uplatu sredstava neophodnih za nastavak radova.

Navodi se da su ti predlozi upućeni članovima radne grupe Vlade Srbije i resornog republičkog ministarstva na mišljenje, ali se ne precizira o kakvim je predlozima reč.

Ministarka građevinarstva Srbije Zorana Mihajlović ranije je u više navrata optuživala pokrajinske vlasti da “koče” izgradnju Žeželjevog mosta u Novom Sadu, što je vojvođanska vlada demantovala.

Ugovor o izvođenju radova na izgradnji drumsko-železničkog Žeželjevog mosta preko Dunava u Novom Sadu, vredan 45,3 miliona evra, potpisan je u januaru 2011. godine.

Prema dinamici izgradnje, most je trebalo da bude sagrađen do jeseni 2013. godine.

Izgradnju Žeželjevog mosta sufinansiraju Evropska unija, pokrajina Vojvodina i Grad Novi Sad, dok su Železnice Srbije preuzele prava i obaveze investitora izgradnje mosta u ime Srbije.

Stari Žeželjev most u Novom Sadu srušio je NATO u bombardovanju bivše SR Jugoslavije, aprila 1999. godine.

U blizini mesta gde je bio stari Žeželjev most postavljen je proleća 2000. godine privremeni drumsko-železnički most koji znatno usporava drumski i železnički saobraćaj, a prilikom visokih vodostaja Dunava onemogućava plovidbu većih brodova.

(Autonomija) 

Podelite ovu stranicu!