Podsećanje na žrtve prisilnih mobilizacija u Srbiji

10 Mar 2014

Država Srbija je zataškala zločine koje je počinila nad prisilno mobilisanim ljudima

Nevladina organizacija Vojvođanski građanski centar promovisala je danas projekat “Ukradena sloboda”, koji se sastoji od razgovora i dokumenata iz vremena prisilnih mobilizacija u Srbiji, devedesetih godina prošlog veka.

“Dvadeset godina nakon prisilnih mobilizacija civilnog stanovništva izbeglog sa zaraćenih prostora, ovi događaji i njihove posledice gotovo da su potpuna nepoznanica za društvo u Srbiji i regionu. Oni koji su bili prisilno mobilisani nisu priznati kao žrtve, niti je država Srbija učinila bilo šta u cilju priznanja njihove patnje”, rekao je direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić

On je podsetio da su mnogi od onih koji su prisilno mobilisani 1995. godine potom slani u takozvane pripremne i trening kampove, gde su doživeli mnogobrojna mučenja i svakodnevno bili podvrgnuti različitim oblicima psihičke i fizičke torture, a nakon toga su ih slali na ratišta, odakle se neki od njih nikada nisu vratili, a nekima se ni danas ne zna za grob.

Stanetić je kazao da su prisilne mobilizacije u Srbiji uzele maha u junu 1995. godine, kada su naročito izbeglice iz Krajine označene kao kriminalci i izdajnici, i kada je praktično otvoren “lov na ljude”, tako da su odvođeni iz tramvaja, autobusa, na naplatnim rampama, tokom kontrole saobraćaja, iz studentskih domova, pa čak i sa maturskih proslava.

Projekat “Ukradena sloboda” deo je šireg projekta “Neispričane priče”, koji je podržala američka fondacija NED.

“To su veoma važne priče, koje će se kad-tad ticati i mladih u regionu, ukoliko ne budemo razgovarali o tome”, ocenio je Željko Stanetić.

U okviru projekta, Vojvođanski građanski centar prikupio je izjave svedoka, medijske članke, izveštaje, audio i video priloge o prisilnim mobilizacijama.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!