Po svakom beskućniku u EU dva – tri prazna stana

02 Mar 2014

Širom Evropske unije ima gotovo tri puta više praznih kuća nego beskućnika, piše londonski Gardijan. Kritičari kažu da se kuće sve češće posmatraju kao objekti investicija, a sve manje kao mesta za stanovanje

Kada bi sve napuštene kuće u kojima danas žive samo pacovi i bubašvbabe otvorile svoja vrata, u Evropskoj uniji više ne bi bilo beskućnika. Prema pisanju Gardijana, više od 11 miliona stambenih jedinica u EU zvrji prazno, dok je ukupan broj beskućnika oko 4,1 miliona. Lider ove neslavne statistike je Španija sa 3,4 miliona praznih kuća, u Italiji je dva miliona domova prazno, u Nemačkoj 1,8 miliona, a u Velikoj Britaniji 700.000. Istu brojku beleži i Portugal, s tim što je poslednji popis u toj zemlji pokazao da je za deset godina (od 2001. do 2011) broj napuštenih stanova porastao za 35 odsto.

Zaludni građevinski bum

Londonski list piše da je većina kuća građena u godinama neposredno pre pucanja tržišta nekretnina i ekonomske krize. Investitori su po pravilu ljudi koji nikada nisu ni nameravali da žive u nekretninama koje grade, već da ih prodaju. Zbog sve plićeg džepa većine građana, prazne su ostale i kuće u letovalištima na jugoistoku Evrope. Stotine hiljada započetih zgrada je srušeno jer su se investitori nadali da će tako uštedeti novac i istovremeno podići cenu već postojećim stanovima.

Milioni praznih domova dok istovremeno milioni ljudi žive na ulici, a još mnogo više njih grca u stambenim kreditima – to je „šokantno i nepristojno“, kaže Karima Deli, poslanica francuskih Zelenih u Evropskom parlamentu (EP). „Ali to me uopšte ne iznenađuje. Nažalost, problem praznih kuća koje su u posedu banaka je rasprostranjen, posebnu u zemljama koje su najteže pogođene krizom, poput Španije“, kaže Deli za DW. Ona je pre ulaska u politiku bila deo grupe aktivista koji su zauzimali prazne kuće u Parizu i tamo pravili skvotove. Cilj je bio skrenuti pažnju medija na ovaj problem – samo u glavnom gradu Francuske ima 200.000 praznih stanova.

Bez krova nad glavom

Evropski parlamentarci su prošlog meseca ubedljivo izglasali rezoluciju kojom se od Evropske komisije traži razvijanje strategije za probleme beskućnika. Karima Deli kritikuje nacionalne parlamente evropskih država jer su ostali slepi na činjenicu da finansijska kriza postaje i kriza stanovanja. „Beskućnici danas izgledaju drugačije. Mlađi su, ugrožene su čitave porodice sa decom, tu su siromašni radnici čije plate nisu dovoljne da bi priuštili stan sa dodatnim troškovima – posebno grejanjem, s obzirom na skok cene energenata“, navodi Deli.

Prema procenama EP, čak pola miliona porodica u Španiji isterano je iz stanova jer nisu mogli da plaćaju račune ili rate kredita. Prema drakonskom zakonu u toj zemlji, onaj ko ne može da plaća rate kredita na vreme mora da vrati nekretninu, ali i da isplati čitav dug. Ukoliko bude objektivno sprečen – recimo umre – dug prelazi na porodicu. Prošlog marta je Evropski sud ocenio da je španski zakon o hipoteci nespojiv sa valjanom zaštitom potrošača kojima nije ostavljena mogućnost da potraže pravdu. „To praktično znači da su sva prinudna iseljenja bila ilegalna“, tumači Deli.

Naša sagovornica dodaje da je značaj poslednje inicijative EP i dekriminalizacija beskućnika – recimo u Mađarskoj su predviđene novčane kazne za ljude koji spavaju na javnim mestima.

Kazne za vlasnike?

Mihael Cil vodi internet stranu leerstandsmelder.de na kojoj građani mogu da prijave prazne nekretnine u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. „Trebalo bi da se razmotri uvođenje kazni za vlasnike praznih kuća i stanova“, navodi Cil za DW. „Ili da se razmisli o porezu. Sada je obratno, vlasnici nekretnina dobijaju poreske olakšice.“ Ova inicijativa se koncentriše pre svega na popularne i velike gradove gde u svakom trenutku hiljade ljudi traže povoljan smeštaj. To im uveliko otežava činjenica da neke nekretnine jednostavno stoje prazne, a nisu dostupne. Samo u Hamburgu, ako bi se sabrali prazni stanovi i poslovne zgrade, dobija se 1,2 miliona kvadratnih metara. „Prosta matematika kaže da tu ima mesta za 40.000 ljudi. Hamburg raste i to ga čini atraktivnim za investitore koji špekulišu cenama. Zato imamo toliko praznih zgrada“, dodaje Cil.

Upravo na ophođenje investitora ima primedbu i političarka Karima Deli. „Kuće su drugačije od ostalih komercijalnih dobara. Stanovanje je osnovno pravo – pravo na dostojanstven život.“ Njen predlog je masovna izgradnja socijalnih stanova. Time bi se, kaže, ubile dve muve jednim udarcem. „Stvaranjem trajnih poslova u građevinskom sektoru dobija se moćan instrument za izlazak iz krize“, smatra ona. Drugi učinak je jasan – stambeni prostor za svakog po pristojnim cenama.

(Nina Haze, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!