Po soju dolaze Norvežani, Švajcarci…

05 Aug 2011

Kupci iz EU nude vojvođanskim poljoprivrednicima dobru cenu za soju, a samo Italijani već "vuku" 50 do 100 tona dnevno. Osim što proizvodimo solidne količine, važno im je što soja nije genetski modifikovana.

Za soju iz Srbije strani kupci se sve više interesuju. Austrijanci, Norvežani, Grci, Švajcarci… spremaju se da kupe značajne količine zrna soje, ali i sojine sačme. Našu soju najviše

“šacuju” zbog toga što nije genetski modifikovana, a sudeći po zanimanju za ovu kulturu, stiče se utisak da je zapadno tržište tek otkrilo da je Srbija ozbiljan proizvođač i da ne gaji “mutante”, odnosno da je kontrolisana od “setve do žetve”.
Po informacijama koje smo dobili u asocijaciji “Vojvodina agrar”, posao s ovdašnjim paorima namerava da sklopi norveška kompanija, vodeća u ovoj zemlji u proizvodnji riblje hrane, koja je još lane bacila oko na Srbiju. Takođe, pojavljuju se i švajcarski kupci, koji nisu zainteresovani samo za soju već i za lucerku. Italijani već neko vreme svakodnevno u Vojvodini kupuju između 50 i 100 tona soje, a plaćaju je u skladu s tržišnom cenom, koja je sada oko 350 evra po toni.
– Dobro je dok ima kupaca iz inostranstva. Dolazili su i lane, dolaze i sada, i to s realnim komercijalnim uslovima. Nadamo se da ovoj državi neće pasti na pamet da zabrani izvoz, a sudeći po katastrofalnim potezima kakve je povlačila spuštajući rampu za druge kulture, ništa nas više ne bi moglo iznenaditi – kaže za “Dnevnik” poljoprivrednik iz Kaća Vojislav Malešev.
On podseća na to da je soja “išla” po 300 evra za tonu, ali da se očekuje da na jesen cena bude viša. Naime, ovogodišnji rod će biti manji od lanjskog jer je suša ipak i na soji uzela danak.
I drugi proizvođači soje kažu da će prinos biti oko 30 odsto manji nego prošle godine, kada je iznosio blizu 500.000 tona. U svakom slučaju, soja će imati dobru cenu, a stabilna je i na svetskom tržištu. Poljoprivrednici s kojima smo razgovarali očekuju da će dobiti 320 do 350 evra po toni, dok je lane soja “išla” po 280 do 300 evra.
Proizvođači suncokreta još ne znaju na koju cenu mogu računati. Ako bude lepih dana, žetva bi, vele, mogla početi za dve nedelje.
– Koliko ćemo za suncokret dobiti ne znamo. Mi cenu ne možemo da formiramo. Proizvodimo, kupujemo repromaterijal, papreno plaćamo gorivo, a izvesno je samo da će nam drugi skrojiti kapu i da će biti kako on kaže – ukazuje Dragiša Borić iz Lukićeva, koji je suncokret zasejao na oko 250 hektara i nada se da kiša ovih dana nije uticala negativno na biljke.
Za lanjski suncokret je, podseća, cena iznosila 40 dinara.
Stručnjaci kažu da je suncokret je na većini zasejanih površina u veoma dobrom stanju i ukoliko do žetve vremenski uslovi ostanu povoljni, u Srbiji može biti ostvaren ukupan rod od oko 300.000 tona. Ukoliko u predstojećem periodu do žetve ne bude dužih i obilnijih padavina, možemo očekivati prosečan prinos malo veći od dve tone po hektaru, što je na nivou proteklih nekoliko godina kada se u Srbiji ta uljarica seje na oko 150.000 hektara.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!