Po soju dolaze Norvežani, Švajcarci…

05 Aug 2011

Kupci iz EU nude vojvođanskim poljoprivrednicima dobru cenu za soju, a samo Italijani već "vuku" 50 do 100 tona dnevno. Osim što proizvodimo solidne količine, važno im je što soja nije genetski modifikovana.

Za soju iz Srbije strani kupci se sve više interesuju. Austrijanci, Norvežani, Grci, Švajcarci… spremaju se da kupe zna?ajne koli?ine zrna soje, ali i sojine sa?me. Našu soju najviše

“šacuju” zbog toga što nije genetski modifikovana, a sude?i po zanimanju za ovu kulturu, sti?e se utisak da je zapadno tržište tek otkrilo da je Srbija ozbiljan proizvo?a? i da ne gaji “mutante”, odnosno da je kontrolisana od “setve do žetve”.
Po informacijama koje smo dobili u asocijaciji “Vojvodina agrar”, posao s ovdašnjim paorima namerava da sklopi norveška kompanija, vode?a u ovoj zemlji u proizvodnji riblje hrane, koja je još lane bacila oko na Srbiju. Tako?e, pojavljuju se i švajcarski kupci, koji nisu zainteresovani samo za soju ve? i za lucerku. Italijani ve? neko vreme svakodnevno u Vojvodini kupuju izme?u 50 i 100 tona soje, a pla?aju je u skladu s tržišnom cenom, koja je sada oko 350 evra po toni.
– Dobro je dok ima kupaca iz inostranstva. Dolazili su i lane, dolaze i sada, i to s realnim komercijalnim uslovima. Nadamo se da ovoj državi ne?e pasti na pamet da zabrani izvoz, a sude?i po katastrofalnim potezima kakve je povla?ila spuštaju?i rampu za druge kulture, ništa nas više ne bi moglo iznenaditi – kaže za “Dnevnik” poljoprivrednik iz Ka?a Vojislav Malešev.
On podse?a na to da je soja “išla” po 300 evra za tonu, ali da se o?ekuje da na jesen cena bude viša. Naime, ovogodišnji rod ?e biti manji od lanjskog jer je suša ipak i na soji uzela danak.
I drugi proizvo?a?i soje kažu da ?e prinos biti oko 30 odsto manji nego prošle godine, kada je iznosio blizu 500.000 tona. U svakom slu?aju, soja ?e imati dobru cenu, a stabilna je i na svetskom tržištu. Poljoprivrednici s kojima smo razgovarali o?ekuju da ?e dobiti 320 do 350 evra po toni, dok je lane soja “išla” po 280 do 300 evra.
Proizvo?a?i suncokreta još ne znaju na koju cenu mogu ra?unati. Ako bude lepih dana, žetva bi, vele, mogla po?eti za dve nedelje.
– Koliko ?emo za suncokret dobiti ne znamo. Mi cenu ne možemo da formiramo. Proizvodimo, kupujemo repromaterijal, papreno pla?amo gorivo, a izvesno je samo da ?e nam drugi skrojiti kapu i da ?e biti kako on kaže – ukazuje Dragiša Bori? iz Luki?eva, koji je suncokret zasejao na oko 250 hektara i nada se da kiša ovih dana nije uticala negativno na biljke.
Za lanjski suncokret je, podse?a, cena iznosila 40 dinara.
Stru?njaci kažu da je suncokret je na ve?ini zasejanih površina u veoma dobrom stanju i ukoliko do žetve vremenski uslovi ostanu povoljni, u Srbiji može biti ostvaren ukupan rod od oko 300.000 tona. Ukoliko u predstoje?em periodu do žetve ne bude dužih i obilnijih padavina, možemo o?ekivati prose?an prinos malo ve?i od dve tone po hektaru, što je na nivou proteklih nekoliko godina kada se u Srbiji ta uljarica seje na oko 150.000 hektara.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!