Po izvozu Srbija na dnu Evrope

14 Nov 2011

Problem je, uz sve to, što projekcije budžeta za 2012. idu silaznom putanjom. Ministarstvo finansija je izvoz, koji je za državu isto što i kiseonik davljeniku, planirano umanjilo za nešto više od tri odsto.

Po visini izvoza po stanovniku od svega 1.450 dolara, Srbija se nalazi na dnu lestvice evropskih zemalja.
Izvoz Češke po istom kriterijumu, recimo, odavno je prešao sumu od 10.000 dolara. U odnosu na 1990. godinu, vrednost srpskog izvoza još nije udvostručena, dok je u isto vreme izvoz Češke porastao preko 20 puta.
Ova ocena dr Ljubodraga Savića precizno određuje gde smo u odnosu na zemlje sa kojima smo nekada mogli da se poredimo i da se nadmećemo, čak smo bili i bolji, u gotovo svim privrednim elementima.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena u periodu od januara do septembra ove godine, prema zvaničnim podacima, iznosi 16,72 milijarde evra, što je rast od 15,6 odsto u odnosu na isti period lane. Imamo deficit od 4,17 milijardi, jer je uvoz (10,45 milijardi evra) i dalje veći od izvoza (6,27 milijardi evra), što je višegodišnja nepovoljnost koje se nećemo tako lako otarasiti.
Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, odavno govori da kriza nije prošla, da se sada javlja u drugom pojavnom obliku i da “svi moramo biti spremni da odreagujemo na pravi način”. On takođe očekuje manji izvoz, na primer, u Italiju, ali i tvrdi da je njegovo ministarstvo već predložilo određene mere, dok zajedno sa Ministarstvom finansija spremaju i neke druge poteze.
Problem je, uz sve to, što projekcije budžeta za 2012. idu silaznom putanjom. Ministarstvo finansija je izvoz, koji je za državu isto što i kiseonik davljeniku, odnosno jedan od najznačajnijih mehanizama za ukupnu ekonomsku stabilnost, planirano umanjilo za nešto više od tri odsto.
“Očekivano usporavanje stope rasta izvoza u narednoj godini je opravdano zbog toga što se prema najnovijim projekcijama očekuje stagnacija privredne aktivnosti u zemljama članicama EU, a nije isključena ni mogućnost recesije. Usporavanje privredne aktivnosti očekuje se i u zemljama regiona koje nisu članice EU. U srpskom izvozu ove dve grupe zemalja učestvuju sa više od 80 odsto, pa će stagnacija ili usporavanje privredne aktivnosti u njima imati za posledicu smanjenje tražnje za našim proizvodima”, precizno objašnjava dr Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta predsednika Vlade Srbije.
Posmatrano po zemljama, najviše izvozimo u Nemačku i Italiju. Istina, reč je o robi niskog stepena tehnološke obrade, ali to će ove godine, kada se sabere, ipak biti više od dve milijarde evra. Razvoj situacije je teško prognozirati, ali je izvesno da su izgledi za narednu godina daleko od dobrog, što se vidi i iz razgovora MMF-a sa predstavnicima Vlade.
“Još se ne zna koliki će pad biti zbog krize evrozone, može da bude ne tri, već tri puta više od tri procenta. Naravno, domaća tražnja takođe može da opadne, što još više može da povuče BDP nadole”, kaže dr Miroslav Prokopijević.
Gubitak deviznog priliva od izvoza može da bude po posledicama dramatično neprijatan, potpuno su saglasni privrednici i ekonomisti. Najveći pojedinačni srpski izvoznik “US Steel“ (godišnji izvoz oko 850 miliona evra) već je prepolovio proizvodnju, a preti ozbiljna opasnost od potpunog gašenja.
“Pošto je očigledno da se planirane i realne stope rasta industrijske proizvodnje i izvoza višestruko razilaze, za održavanje skromnih stopa rasta BDP-a i uredno servisiranje dospelih (velikih) obaveza po spoljnom dugu, Srbija mora sve više da se zadužuje, što je naravno nepovoljno. Istovremeno, neminovno usporavanje razvoja će voditi daljem rastu nezaposlenosti, smanjivanju plata i penzija, rastu deficita budžeta i opadanju realnog životnog standarda”, ocenjuje dr Ljubodrag Savić.
Na domino efekat zbog pada izvoza i krize u evrozoni, upozorava i dr Nebojša Savić, konstatujući da manji izvoz još više otvara problem mogućeg manjka kapitala koji bi došao posredstvom banaka u Srbiju.
“Jedan deo banaka već je počeo da povlači deo sredstava koji se nalazi u Srbiji, jer su ih problemi koje imaju u njihovim zemljama na to primorali, a verovatno će taj pritisak biti još izraženiji u 2012. godini Srbija mora s jedne strane da poveća domaće izvore investicija, a to znači da se mora podići nivo štednje u zemlji i pokrivati veći deo ulaganja iz domaćih izvora”, smatra dr Nebojša Savić.

(Blic)

Podelite ovu stranicu!