Plate: Vojvođani teško preskoče i prosek

01 Dec 2009

Prosečna neto plata u Srbiji isplaćena prošlog meseca iznosila je 31.734 dinara, a bruto 44.147. Prosečna plata u…

PšenicaProsečna neto plata u Srbiji isplaćena prošlog meseca iznosila je 31.734 dinara, a bruto 44.147. Prosečna plata u Vojvodini nije poznata, jer je niko i ne računa, ali se zna ono što se prima po okruzima. U sedam vojvođanskih okruga samo šest opština ima prosek veći od republičkog, dok su sve ostale ispod njega. Najveća prosečna bruto plata prošlog meseca bila je u Novom Sadu i iznosila je 51.416 dinara. Tik uz Novi Sad su Pećinci, gde je bila 51.075 dinara. Treće mesto po visini prosečne bruto plate u Vojvodini prošlog meseca imao je Apatin sa 49.249 dinara.
Slede Vršac sa 47.507 dinara, Senta sa 47.009, pa Pančevo sa 44.978 dinara. Zrenjanin je prošlog meseca imao prosečnu bruto platu od 43.838 dinara, Subotica od 42.290 dinara, Bačka Palanka od 42.100 dinara, Šid od 41.670 dinara. Na granici republičkog proseka, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, su Vrbas sa 40.916 dinara i Kikinda sa 40.217 dinara. Ostale vojvođanske opštine imaju prosek ispod 40.000 dinara.
S druge strane, najniže plate u Vojvodini ima Bački Petrovac, gde je prošlog meseca prosečna bruto plata iznosila 26.710 dinara, što znači da su neto primanja imala prosek od 19.260 dinara, samo 4.000 dinara više od minimalca. Sledi Bač s bruto prosekom od 29.585 dinara, što znači da su radnici neto dobili 21.289 dinara. Na trećem mestu po najmanjim primanjima je Plandište, gde je bruto prosek 30.885 a neto 22.293 dinara mesečno.
Ako se posmatra po okruzima, najveću prosečnu bruto platu ima Južnobački, i to 46.743 dinara, s obzirom na to da su u njemu Novi Sad i Beočin koji, inače, već “tradicionalno” imaju visok prosek. Međutim, u istom okrugu je i Bački Petrovac, koji se zvanično ne ubraja u siromašne opštine, ali podaci govore da je u njemu prosečna bruto plata tek 26.710 dinara, što je gotovo upola manje od zvaničnog republičkog proseka. Tu je i Bač s prosekom od 29.583 dinara. Ove dve opštine “kvare” prosek Južnobačkom okrugu jer su sve ostale mnogo bolje u prosečnim platama.
Drugo mestu po prosečnoj plati, 43.146 dinara, ima Južnobanatski okrug, gde prvo mesto zauzima Vršac, a tik uz njega je Pančevo. Ostale opštine u ovom okrugu imaju manje proseke, ali i tu je zanimljivo da opština Opovo, zvanično nerazvijena opština i po vojvođanskim i po republičkom kriterijumu, ima prosečnu bruto platu 37.192 dinara, što je mnogo više od nekih opština koje se smatraju razvijenim. Treći po visini prosečne plate je Srednjobanatski okrug, s prosekom od 41.722 dinara, gde takođe zvanično nerazvijena opština Žitište ima prosečnu platu od 35.606 dinara i ona je veća nego u Novom Bečeju, gde iznosi 34.588 dinara.
Zapadnobački okrug ima prosečnu bruto platu od 41.082 dinara, a najmanja primanja dobijaju zaposleni u Odžacima, gde je prosečna plata prošlog meseca iznosila 36.991 dinar. Severnobanatski okrug imao je prošlog meseca prosečnu bruto platu 40.483 dinara, i tu najniža primanja ima Ada s 35.733 dinara. Severnobački okrug ima prosek od 40.536 dinara, a najmanja primanja su u Malom Iđošu, i to 33.037 dinara.
Mada Sremski okrug ima dve opštine koje pojedinačno odskaču s prosečnim bruto platama u ukupnom skoru, ovaj deo Vojvodine ima prosečnu bruto platu od 39.323 dinara i nalazi se na pretposlednjem mestu pokrajinskog proseka plata. Inđija, koja slovi za jednu od razvijenijih opština, ima prosečnu bruto platu od 37.819 dinara i po tome je gotovo izjednačena, recimo, s Opovom, koje se smatra nerazvijenim. Zanimljivo je da je Šid s prosečnom platom preskočio i Rumu, i Sremsku Mitrovicu, i Inđiju i dospeo na drugo mesto po primanjima u Sremskom okrugu.
Iako su cene u proteklih godinu dana “divljale”, zaposleni u Srbiji pa i u Vojvodini danas primaju znatno manje prosečne plate nego prošle godine. Naime, prosečna neto plata u Srbiji u martu prošle godine bila je 380 evra, u aprilu 400 i maju 420 a sada su primali celih 335 evra.
Konkretno to znači da čak i oni srećnici koji primaju platu u visini prosečne neto zarade u Srbiji ili preko nje prošle godine su za 100 evra plaćali 7.900 dinara dok danas za istu sumu moraju da izdvoje 9.400 dinara odnosno 1.500 dinara više. U isto vreme cene su pratile rast evra pa su samim tim i obezvređivale plate koje se isplaćuju u dinarima te ono što se prošle godine moglo kupiti za 7.900 dinara danas košta 15 evra više odnosno najmanje 115 evra treba platiti za istu robu. Da će plate iz meseca u mesec padati dalo se zaključiti već u poslednjem tromesečju prošle godine. Naime, već tada je bilo vidljivo da je prosečna plata građana Srbije izražena u evrima za čitavih 50 evra niža nego u prvoj polovini prošle godine. Dinar je prošle godine najvišu vrednost prema evru u prvih devet meseci dostigao 7.avgusta kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro a prosečna plata građana Srbije tada je iznosila nešto više od 420 evra. Danas kada je evro 94 dinara i prosečna plata 322 evra proizilazi da je za samo osam meseci prosečna plata u Srbiji niža za 100 evra odnosno da ubrzano pada .
Koliki je pad plata mnogo boqe se vidi iz podataka o prosečnim platama po delatnostima jer se kod bede siromaštvo najbolje vidi. Naime, republičku prosečnu platu i ovoga puta “naduvale” su duvandžije, bankari, osiguranje, nekretnine i državna administracija, dok su najniže plate i dalje kod konfekcionara , tekistalaca, u proizvodnji i preradi drveta gde se prosečna plata kreće od 115 do 160 evra i u mnogim slučajevima su manje čak i od zakonski utvrđenog minimalca od 15.000 dinara. Zaposleni u ovim delatnostima su na svojim leđima osetili pravu dubinu ekonomske krize jer su troškovi života koji su rasli znatno brže od zarada za samo nekoliko meseci premašili ono što su u kovertama dobijali za celomesečni rad.

Najgori u komšiluku

U istraživanju, koje je obuhvatilo četiri bivše jugoslovenske republike, po visini plate, Srbija je sa 335 evra na poslednjem mestu. Bosna i Hercegovina je ispred sa 407 evra, Hrvati su na drugom mestu sa 730 evra, a prvi Slovenci imaju 922 evra mesečno, objavljeno je na internet stranici www.jatrgovac.com.
Situacija je nešto drugačija ako se u obzir uzmu i cene na tržištima pojedinih zemalja, jer su u Srbiji gotovo svi posmatrani proizvodi jeftiniji nego kod komšija. Posmatrano kroz količinu artikala koja može da se nabavi od jedne plate Srbija je opet na začelju, jer Slovenac za svoju platu može da kupi recimo 542 litra piva, a Srbin 377 litara (452 u Hrvatskoj i 397 u BiH). Ako se cela plata u Srbiji potroši na kafu dobiće se 45 kilograma, dok u Sloveniji radnici mogu da kupe 105 kilograma kafe.
Hrvati, čija je kafa najskuplja moraće da se zadovolje sa 73 kilograma, a Bosanci sa 51 kilogramom. Cigarete u Sloveniji koštaju u proseku 2,6 evra i za prosečnu platu može da se kupi 376 kutija, a u Hrvatskoj 306 kutija po prosečnoj ceni od 2,4 evra. U Srbiji kutija cigareta košta oko jedan evro i može se kupiti 362 paklice, dok su u BiH po pitanju tog artikla najpovlasćeniji i za svoju platu mogu da kupe 458 kutija po ceni od 0,9 evra.
Prašak za pranje je u skladu sa zaradama i najskuplji u Sloveniji (2,6 evra), pa u Hrvatskoj (2,4 evra). U Bosni je njegova prosečna cena 1,6 evra, a u Srbiji 1,4 evra. Cena paste za zube je u istom redosledu – Slovenija 2,5 evra, Hrvatska 2,0 evra, Bosna i Hercegovina 1,4 i Srbija 1,1 evro.

(www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!