Pitanje za milion dolara: Gde se kriju Vučićeve desetine hiljada novozaposlenih?

28 Oct 2014

U Vučićeve i Vulinove podatke o smanjenju nezaposlenosti ne veruju ni opozicija, ni sindikati ni ekonomisti

Nezaposlenost u Srbiji smanjena je ove godine za 46.588 osoba. Objavi to gra?anstvu pre nekoliko dana premijer Aleksandar Vu?i?. Ako se pre te izjave i nije mogao na?i baš ?eli?ni dokaz da se Premijer polako razvodi od grbave srpske stvarnosti, sada se ni pri najboljoj volji to ne može prevideti. Sti?e se utisak da u nedostatku bolje ponude, gra?anima po?inje da nudi prili?no jadna Potemkinova sela. Samo, moglo bi se, kao i u završnici prethodne vlasti, pokazati da ?e gra?ani odbiti da ponovo kupe istu maglu, te da bi ta potemkinovska pri?a, s obzirom na dodatni umor i siromašenje ljudi, mogla ovog puta mnogo kra?e trajati.

Ako ili kada se to desi, više se niko ne?e se?ati ko je Premijeru podmetao te vesele statistike; da li mu je najservilnije sekundirao junak našeg doba Aleksandar Vulin koji je napri?ao da je stopa nezaposlenosti opala za 3,8 odsto u odnosu na prošlu godinu, da je trenutno tek nešto više od 20 posto, da je u prvih osam meseci ove godine zaposleno više od 140.000 ljudi, što nikako nema veze sa sezonskim poslovima i tako dalje i tome sli?no; ili je to bio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, izvesni Zoran Martinovi?, koji ga je usre?io podatkom da danas da u Srbiji ima 45.000 zaposlenih više nego u februaru.

Ipak, nisu se još svi baš savršeno glajhšaltovali, pa je, sre?om, državni orkestar donekle raštimovan. Ministarstvo finansija tako u avgustu navodi da je smanjena i stopa nezaposlenosti i stopa zaposlenosti. Tvrdi, doduše, još, pozivaju?i se na Zavod za statistiku, da je broj zaposlenih u javnom sektoru ostao nepromenjen, ali šta bi sa informacijom bivšeg ministra finansija Lazara Krsti?a onomad o hiljadama novozaposlenih u javnom sektoru u poslednja dva prošlogodišnja meseca – to ne saznadosmo.

U Vu?i?eve i Vulinove podatke o smanjenju nezaposlenosti ne veruju ni opozicija, ni sindikati ni ekonomisti.

Borislav Stefanovi?, potpredsednik Demokratske stranke i šef njenog poslani?kog kluba u Skupštini Srbije, za Radio Slobodna Evropa kaže da je rast zaposlenosti potpuna neistina jer je porez na dohodak gra?ana opao, što bi bilo nemogu?e da je broj zaposlenih porastao:

„To je potpuno fingirana informacija. Iskoriš?ena je neverovatna praksa nacionalne službe za zapošljavanje da ljudima zakazuju obavezno javljanje u odre?eni dan, pa ih, ako se iz nekog razloga ne pojave, skidaju sa evidencije. Na taj na?in su hiljade ljudi na vešta?ki na?in skinuli sa evidencije nezaposlenih gra?ana. Drugi element je porast sezonskih poslova, što oni predstavljaju kao rast zaposlenosti. Jedino što je poraslo u Srbiji – to su cene i porezi. A prihodi u budžetu su manji i pored viših poreskih stopa. Prema tome, ta informacija o porastu broja zaposlenih je neistinita, jedino je istina da su oni armiju svojih strana?kih vojnika od nekoliko desetina hiljada zaposlili mahom u javnim preduze?ima i državnim institucijama. Setimo se samo onog što nam je javno rekao bivši ministar finansija Lazar Krsti? – da je u tom momentu to bila brojka od 30 ili 40 hiljada ljudi – to su sve ljudi u javnom sektoru, dakle, svi su strana?ki zaposleni“, kaže Stefanovi?.

Sindikalni ?elnici više su nego nepoverljivi prema ovoj statistici vlasti. Branislav ?anak, predsednik sindikata „Nezavisnost“, pre veruje da Vu?i?eva brojka od od 46.000 ljudi uhljeblje pronašla u javnom nego u realnom sektoru:

“Ja verujem da su od ovih 46.000 svi tamo zaposleni jer ne znam da se igde ijedno radno mesto otvorilo u realnom sektoru. To je fantasti?an ‘skok’! To je nešto što je nezabeleženo i to bi svi preneli – od Financial Timesa do CNN-a! Ja nisam primetio da je bilo ko to javio. Prema tome, to je vrlo šokantan bro i neodrživ. A, drugo – može lako i da se proveri. Ako su ti ljudi zaposleni, to zna?i odmah u budžetu ima 46 000 novih poreza. Kako onda oni i dalje jadikuju kad ovoliki rast imaju i priliva u budžet i priliva doprinosa u penzioni i zdravstveni fond?! Nije mi jasno: ili su poslodavci zaboravili da plate poreze i doprinose tim novim zaposlenima ili se ta nova zaposlenost nije ni desila. Pre ?e biti ovo drugo. Dakle, morali bismo da znamo vrlo važan podatak, koji bi bio indikacija i za strane investitore: gde je to došlo do eksplozije novih prilika, povoljnih za otvaranje radnih mesta? Gde se desilo to ?udo? Ja ?u prvi da ulažemo tamo, sto dinara –sto dinara! Ali je neverovatno da niko ne govori gde je ta koncentracija, ta eksplozija optimizma, ko je to naglo imao priliku da otvara radna mesta, pa da pozovemo i druge da tu ulažu. O?igledno je da je neko pronašao zlatnu žicu”, sarkasti?no komentariše ?anak.

On je pre je sklon da poveruje u podatak ministarstva finansija da je došlo do i do pada zaposlenosti i do pada nezaposlenosti, a ovo poslednje ovako objašnjava:

“Postoje evidencije nezaposlenih i ako ja sa te evidencije otputujem u Ameriku ili Kanadu ili Australiji, ja više nisam na evidenciji jer nisam nezaposlen u Srbiji. Drugo, ima ljudi koji ?ekaju zaposlenje u sigurnijim okolnostima jer mnogo poslova postoji u ovoj zemlji, poslova koji su krajnje neizvesni, da li ?e da vas prijavi gazda, da li ?ete raditi na crno ili na belo, da li ?ete imati penziju i zdravstveno osiguranje i da li ?ete uopšte dobiti bilo kakvu platu. I mladi ljudi, naravno, izbegavaju, koliko god da su u o?ajnoj situaciji da iz jedne o?ajne situacije utr?e u drugu o?ajnu situaciju kao rešenje jer to onda i nije rešenje. Dakle, ti ljudi sede kod ku?e i ?ekaju da dobiju posao gde ?e im biti garantovana kakva-takva sigurnost ili su spakovali kofere i otišli, pa više ne obitavaju ni u knjigama ni u statistikama Srbije”, kaže ?anak.

I ekonomisti su nepoverljivi u pogledu Vu?i?eve i Vulinove matematike smanjenja nezaposlenosti. Ti podaci su marketinški spin jer srpska netransformisana privreda nije mogla proizvesti nova radna mesta, ocenjuje za RSE Saša ?ogovi?, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja.

“Ja ne bih uopšte toj vešta?ki isforsiranoj pozitivnoj vesti pridavao poseban zna?aj. Imate, s jedne strane, svakako, uticaj sezone, naro?ito u gra?evinarstvu i poljoprivredi, a uz to treba imati u vidu i da je došlo do poja?anog angažmana na otklanjanju posledica od poplava – bilo da je re? o obnovi gra?evinskih ili infrastrukturnih objekata, tako da je i to uslovilo pove?anje sezonske zaposlenosti. Pri tome je minorno ono što je iz sive zone ‘usko?ilo’ u legalnu zonu poslovanja. Uz to, treba imati u vidu da imamo konstantan odliv kadrova iz zemlje, što dovodi do odliva ljudi sa evidencije nezaposlenih, a tako?e je po novim propisima mogu?e da ?ovek radi jedan jedini dan pa se vodi kao zaposlen. Time bi se uglavnom i iscrpli faktori kojima bi se moglo objasniti to neko ‘poja?ano’ zapošljavanje”, ocenjuje Saša ?ogovi?.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!