Pismo antifašista: Puzajući fašizam u Srbiji

30 May 2016

Čistka nepodobnih urednika u RTV i drugim medijima samo je deo nastojanja da se uspostavi sistem "jedan narod, jedan glas, jedan vođa"

Svesni višegodišnjeg medijskog bojkota i marginalizacije, kojima su već decenijama izloženi Savez antifašista Srbije i ostale antifašistički orijentisane organizacije, zbog čega naš glas ne dopire daleko, kao članovi Saveza antifašista osećamo moralnu obavezu da ukažemo da učestali događaji koji u poslednje vreme sve češće uznemiruju javnost – nisu spontani, pojedinačni i jedan od drugog nezavisni slučajevi, već deo dugotrajnog procesa sa nesagledivim posledicama na opšte društvene tokove u Srbiji.

Svi oni zajedno deo su puzajućeg fašizma koji, ako se ne suprotstavimo organizovanom društvenom akcijom, brzo može da prohoda u uslovima duboke socijalne, ekonomske, političke i moralne krize.

Neprestano podgrevanje populističkog nacionalizma i upiranje prstom na nekog drugog, uz istovremenu nespremnost da se Srbija iskreno i pošteno suoči sa zločinima koji su zbog ambicija tog nacionalizma počinjeni u njeno ime, balvani su ne samo na putu ka trajno dobrim odnosima sa susedima u regionu, već i balvani na putu Srbije u budućnost.

Najgrublje kršenje principa vladavine prava do karikaturalnih razmera deformiše parlamentarnu demokratiju koja je u Srbiji sve više samo paravan za samovolju i svestranu diktaturu jednoumlja. Svakom razumnom jasno je da je u beogradskoj Savamali u ime države počinjeno više krivičnih dela. Pasivnost odgovornih državnih institucija, objašnjenja i podrška sa najvišeg mesta samo pojačavaju utisak da je reč o svojevrsnom državnom puču protiv građana i pravno uređene države, pri čemu se državne institucije pretvaraju u partijske formacije za primenu sile, što neodoljivo podseća na neke tragične primere iz evropske prošlosti.

Beskrupulozni teror tabloida, uz javnu saglasnost nadležnog ministarstva, svesno je usmeren na zastrašivanje građana i izazivanje opšte nesigurnosti za lični integritet, a masovna čistka nepodobnih urednika u RTV, ali i u drugim medijima, samo je deo nastojanja da se uspostavi sistem “jedan narod, jedan glas, jedan vođa”. U takvim okolnostima logično je što se zaoštravaju odnosi sa Haškim tribunalom i što u domaćem pravosuđu zastarevaju postupci protiv jataka nesumnjivih ratnih zločinca. Kako, uostalom, da im sudi država u čijem su prisustvu ubijani sopstveni vojnici da bi se zaštitila tajnost državnih skloništa u kojima su dotični bili sklonjeni?

U stvaranju društvene atmosfere u kojoj se sve ovo dešava učestvovali su i oni koji su danas opozicija. Revizija istorije na ovim našim prostorima višedecenijski je proces usmeravan sa ciljem da se stvori osnova za rehabilitaciju kvislinga i drugih nesumnjivih saradnika sa nacifašistima u toku Drugog svetskog rata, te da se “cementira” kolektivni zaborav nad ključnom ulogom partizana i komunista u antifašističkoj borbi i njenom pobedonosnom ishodu u zajednici sa ostalim pripadnicima svetske antifašističke koalicije.

Sve pomenuto i druge slične tendencije sa kojima se danas suočavamo u Srbiji, a imajući u vidu i zbivanja u bližem i daljem okruženju, ističu aktuelnost starog antifašističkog pozdrava: Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Radovan Pantović i Živan Žika Stojšić, učesnici NOB-a od 1941, članovi Predsedništva Saveza antifašista Srbije

(Danas)

Podelite ovu stranicu!