PIJA CAH: Ko ne veruje u antifašističke ideale ne može biti naš član

01 dec 2018

"Članovi našeg hora moraju da vole muziku, pre svega partizanske i revolucionarne pesme, ali i da dele iste ideale – da se zalažu za mir toleranciju i jedinstvo…"

Za njih kažu da predstavljaju fantastičnu kombinaciju tradicionalnog partizanskog hora i multimedijalnih radova, da je njihov nastup spektakl po sebi i da prave atmosferu koja publiku dovodi do usijanja.

Njihov standardni repertoar čine pesme jugoslovenskih i italijanskih partizana: „Bella, Ciao“, „Konjuh planinom“, „Sivi sokole“, „Hej brigade“, „Na juriš!“, „Vstala Primorska“, „Na Kordunu grob do groba“, „Bilećanka“, ali su spremni i na eksperiment u rok maniru. Oni su Tršćanski partizanski hor „Pinko Tomažič“, osnovani su 1972. godine, trenutno ih ima oko stotinu i nastupiće večeras (subota) od 20 sati u Kombank dvorani pod dirigentskom palicom Pije Cah. Uoči koncerta u intervjuu za Danas Pija Cah kaže da se svi mnogo raduju Beogradu, da su ovde bili pre mnogo vremena, da se od tada puno toga promenilo i da 1. decembar nije slučajno izabran za dan nastupa

– Datum koncerta nije izabran slučajno, recimo u Jajcu smo takođe nastupili za godišnjicu Avnoja. Srećni smo što dolazimo u vaš lepi grad jer znamo da ovde postoji još uvek mnogo ljudi koji cene značaj Jugoslavije i koji poštuju antifašističke ideje – kaže Pija Cah.

* Tršćanski partizanski hor Pinko Tomažič je osnovan 1972. Kako je došlo do toga i kako su izgledali počeci?

– Hor je osnovan u italijanskom mestu Bazovica u blizini Trsta na inicijativu bivših partizana. Jedan od osnivača i njegov prvi dirigent je bio Oskar Kjuder, Slovenac, partizan i vojnik Prekomorske brigade. Kjuder je bio iz sela Lonjer, takođe kod Trsta, predstavljao je i vodio hor skoro 25 godina . Naš hor je osnovan da bi se sačuvale partizanske pesme i da bi se preneli ideali mira, bratstva, ujedinjenja, drugarstva, tolerancije, jednakosti među nacijama i prihvatanja različitosti sveta, bez granica. Od nastanka do danas kroz hor je prošlo više od 500 članova pevača, solista, instrumentalista i recitatora. Uglavnom su to bili Slovenci i Italijani iz okoline Trsta, ali i Goruške i različitih delova Slovenije.

* Koji uslovi potrebni da bi se postao član/članica vašeg hora?

– Članovi našeg hora moraju da vole muziku, pre svega partizanske i revolucionarne pesme, ali i da dele iste ideale – da se zalažu za mir toleranciju i jedinstvo… Ljudi koji poštuju partizanske pesme i njihovu istoriju nam se pridružuju. Oni koji ne veruju u antifašističke ideale ne mogu postati naši članovi.

* Da li objašnjavate kontekst pesme, recimo mlađim članovima ili su melodija i tekst dovoljni?

– Da, naravno. Trudim se da objasnim kontekst svake pesme jer samo ako je razumete u stanju ste i da je izvedete. Mnogo partizanskih pesama je popularno i naši članovi ih poznaju još od detinjstva, ali u našem repertoaru postoje i kompozicije koje nisu tradicionalne. Neke od njih su recimo napisali mladi savremeni autori. U tom slučaju neophodno je da se razume geneza te kompozicije. Uvek kažem našim članovima da će mnogo lakše zapamtiti reči ako razumeju tekst.

* Koje pesme vi lično ili hor najviše volite?

– Svi mi smo ljubitelji svih partizanskih pesama. Pre nekoliko godina kada smo proslavljali 40 godina postojanja hora zamolili smo mlade bluz i rok bendove da nam se pridruže i modernizuju malo naš program. Rok verzije tradicionalnih partizanskih pesama šokirale su i mene i mnoge naše članove ali sada obožavamo da izvodimo baš njih. Lično sam rokerka, pa je prirodno da su se i meni rok verzije jako svidele. U svakom slučaju, volim sve naše pesme i ne bih mogla jednu da izdvojim kao omiljenu.

* Nastupali ste širom sveta. Da li biste izdvojili neki nastup?

– Imali smo koncerte u Sloveniji, Italiji, Austriji, bivšoj Jugoslaviji… Svaki koncert za nas ima isti značaj, bilo da je u areni Stožice u Ljubljani pred 10.000 ljudi, kao što je to bilo 2013. godine ili da pevamo u malom selu u slavu palih partizana. Svaki nastup je u znak poštovanja prema tim ljudima.

* Da li postoje razlike u reakcijama publike?

– Nema razlike kada je reč o publici. Publika u različitim mestima reaguje na isti način i svugde osećamo veliku toplinu s kojom nas dočekuje. Između nas i ljudi koji nas slušaju uvek postoji empatija. Volimo taj osećaj. To je dokaz da radimo kako treba i da su poruke koje šaljemo dotakle ljude. Posle nastupa ljudi često dolaze da nam čestitaju, a neki su dirnuti do suza. Imamo mnogo fanova koji dolaze na svaki naš koncert.

* Na koje pesme publika najsnažnije reaguje?

– Teško je reći, ali postoje dve numere koje različite publike vole. To su „Bela, ćao“ i „Sivi sokole“. Videćemo večeras kako će biti.

* Mislite da danas kao hor koji čuva vrednosti antifašizma imate važnu ulogu imajući u vidu uspon desnice u čitavom svetu?

– Upravo to i jeste misija hora – da održi živom tradiciju narodnooslobodilačke borbe i pokreta otpora, da sačuva partizanske pesme i prenese ideale mira, bratstva i jedinstva. Danas je naša misija antifašizam, poraz novog fašizma i istorijskog revizionizma jer svi mi veoma dobro i tačno znamo ko nas je okupirao i ko nas je oslobodio. Moramo pevati i pevati o našoj prošlosti da bismo sačuvali našu budućnost.

* Šta ste spremili za beogradsku publiku i šta biste poručili?

– Spremili smo raznovrstan i bogat repertoar: partizanske pesme, pesme iz bivše Jugoslavije, internacionalne revolucionarne pesme na različitim jezicima. Zajedno sa nama će nastupiti i slovenački reper Darko Nikolovski, i srpski bendovi Dirty fingers i Ovce. Pre svega smo veoma srećni i uzbuđeni. Konačno se vraćamo u vaš prelepi grad. Volela bih da se zahvalim organizatorima (Savez antifašista Srbije i Reflektor production) i svim onim ljudima koji su pomogli da dođe do ovog koncerta. Dolazimo u Beograd da se sećamo naše istorije i partizana koji su se borili u narodnooslobodilačkom ratu. Tu smo da zajedno pevamo o slobodi, protiv nasilja, rasizma, siromaštva i diskriminacije. Prilično smo sigurni da će se publici u Beogradu dopasti naš performans i da će nam dati svežu krv. Vidimo se večeras. Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Najstariji i najmlađi

Upitana za strukturu hora, Pija kaže da je u početku bilo više muškaraca, ali da je unazad 25 godina hor znatno obogaćen ženskim glasovima tako da je sad situacija ravnopravna. – Samo dva člana u horu pevaju od početka. Najstariji član hora ima 89 godina, najmlađi 19. U poslednje vreme sve nam se više pridružuju mladi sa obe strane bivših granica.

(Aleksandra Ćuk, Danas)

Podelite ovu stranicu!