PETER BOUCKAERT: Mađarski zakoni poput nacističkih

22 Sep 2015

To su represivni zakoni koji ne smeju postojati u Evropskoj uniji, čiji lideri treba odlučno da reaguju protiv sve represivnije mađarske politike

Mnogi me?u izbeglicama su legitimni tražioci azila, EU mora da usvoji obavezuju?i sistem kvota. Bogatije zapadnoevropske države i njihovi lideri moraju prestati da se skrivaju iza dablinskih pravila, kako bi izbeglice naterali da ostanu u siromašnijim zemljama kao što su Gr?ka, Italija, Srbija ili sada i Hrvatska. Ovo je globalna kriza i ona zahteva globalan odgovor – ne samo od strane Evropske unije, koja mora prihvatiti veliki broj izbeglica, nego i Sjedinjenih Država, Kanade i Australije. Upravo takvi zakoni o kriminalizaciji ilegalnog boravka izbeglica u zemlji kakve je usvojila Ma?arska usvajani su u nacisti?koj Nema?koj za vreme Drugog svetskog rata – oni su apsolutno neprihvatljivi u Evropskoj uniji, kaže u intervjuu za RSE Peter Bouckaert (Bukart), direktor u organizaciji za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch.

RSE: Ma?arska je zatvorila granicu sa Srbijom, Hrvatska, tako?e, a Slovenija prekinula me?unarodni železni?ki saobra?aj od granice sa Hrvatskom. Država za državom, dakle, zatvara granice. Šta da rade sirote izbeglice uhva?ene u tim ni?ijim zonama ili u tim zemljama u kojima ne?e da ostanu?

Bouckaert: Sve to ne?e zaustaviti ljude koji beže iz brutalnih ratnih zona kao što je Sirija i pokušavaju da se domognu sigurnosti u Evropi. Veoma je važno da priznamo da su mnogi me?u njima legitimni tražioci azila, da mnoge porodice beže sa malom decom, koja ne bi smela da spavaju na betonu na pragu Evrope u ovakvoj atmosferi neprijateljstva koju gledamo poslednjih dana. Moramo da na?emo neka humana rešenja. Znate, zaista je u ?itavoj ovoj situaciji dirljivo to kakvu su dobrodošlicu iskazali ljudi iz Srbije i Hrvatske prema izbeglicama. Oni su zbog sopstvenog iskustva iz ratova devedesetih umeli da pokažu empatiju prema izbeglicama, i da ih tretiraju uz poštovanje i uvažavanje njihovog ljudskog dostojanstva.

RSE: Vra?anja izbeglica iz EU na Balkan zakonski, moralno i fizi?ki je nedopustivo. Ovo je izjavila potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Luna?ek. Evropski komesar Johannes Hahn je tako?e upozorio ?lanice Evropske unije da ne prebacuju odgovornost za prihvat izbeglica na zemlje Zapadnog Balkana, ulju?uju?i i Srbiju, i da one ne smeju postati “parkingza migrante”. Šta da rade Makedonija i Srbija u situaciji u kojoj Gr?ka talase izbeglica prima i propušta dalje, dok su Ma?arska i Hrvatska na izlasku iz Srbije zatvorile svoje granice?

Bouckaert: Na to ne mogu da uti?u ni Srbija ni Makedonija, tu je potrebno evropsko rešenje. Neprihvatljivo je da takozvani evropski lideri drže sastanak za sastankom, a da nisu u stanju da iza?u sa kvotama za preraspodelu izbeglica i tako olakšaju problem. Izbeglice žele da idu u zapadnu Evropu, ne žele da završe u Gr?koj ili Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj. Dakle, EU mora da usvoji obavezuju?i sistem kvota. Nema?ka kancelarka Angela Merkel odlu?ila je da ?e Nema?ka primiti ?ak 800 000 izbeglica, ali od klju?nog zna?aja je da i drugi evropski lideri slede njen primer, umesto što govore o smešno malim brojkama, poput one od 40 000 izbeglica koje treba da raspodele sve ostale evropske države. Toliko ?e izbeglica sti?i na makedonsku granicu za ?etiri dana.

RSE: Plašite li se da ?e se ova situacija potpuno oteti kontroli?

Bouckaert: Situacija se ve? otela kontroli evropskih lidera imaju?i u vidu da svakog dana 10.000 izbeglica stiže u Gr?ku i nastavlja u Makedoniju. Mi jednostavno moramo priznati realnost, a bogatije zapadnoevropske države i njihovi lideri moraju prestati da se skrivaju iza dablinskih pravila, kako bi izbeglice naterali da ostanu u siromašnijim zemljama kao što su Gr?ka, Italija, Srbija ili sada i Hrvatska. Ovo je zaista globalna kriza i ona zahteva globalan odgovor – ne samo od strane Evropske unije, koja mora prihvatiti veliki broj izbeglica, nego i Sjedinjenih Država, Kanade i Australije.

RSE: Šta mislite o novim ma?arskim zakonima prema kojima se izbeglice, ako se ilegalno zateknu u Ma?arskoj, mogu osuditi ?ak i na zatvorske kazne?

Bouckaert: To su represivni zakoni koji ne smeju postojati u Evropskoj uniji, ?iji lideri treba odlu?no da reaguju protiv sve represivnije ma?arske politike. Tu se radi i o zaštiti gra?anskih sloboda, a ne samo prava azilanata – prema kojima ma?arska vlast pokazuje apsolutni prezir i poniženje i ?ija prava svakodnevno krši u kampovima koji li?e na zatvore i obore za životinje – dakle, radi se o slobama i pravima evropskih gra?ana jer ti novousvojeni ma?arski zakoni daju ovlaš?enja policiji da upada u ku?e gra?ana bez sudskog naloga u potrazi za takozvanim ilegalnim migrantima. Upravo takvi zakoni su usvajani u nacisti?koj Nema?koj za vreme Drugog svetskog rata i oni su apsolutno neprihvatljivi u Evropskoj uniji.

RSE: Bivše isto?noevropske zemlje, poput Ma?aske, Slova?ke, ?eške i Poljske pokazale su ružno lice kad je u pitanju prijem izbeglica. Kako to da su ove države tako brzo zaboravile kako su njihovi gra?ani bežali preko „gvozdene zavese“ pre samo 25 godina?

Bouckaert: Da, to je zaista tragi?no. Mnogi Ma?ari su morali da beže iz svoje zemlje za vreme sovjetskog razbijanja njihove revolucije 1956. godine i tada su bili dobrodošli u Austriji i u Srbiji. Peša?ili su zapravo tada duž istih železni?kih pruga u bekstvu od sovjetske represije. Otuda je od klju?ne važnosti da se isto?noevropske zemlje prisete svoje skorije prošlosti i da prihvate fer kvotu izbeglica. U tom pogledu mislim da je zadivljuju?e kako se države bivše Jugoslavije odnose prema izbeglicama, otvaraju?i im ne samo svoja vrata nego i svoja srca, ali je neophodno da i druge isto?noevropske zemlje prihvate svoj deo obaveza. One su do sada dobile zna?ajna sredstva od Evropske unije da razviju svoju privredu i zato bi sada morale pokazati mnogo više odgovornosti kada je u pitanju prihvat izbeglica.

RSE: Kona?no, imate li procenu koliko bi izbeglica moglo sti?i u narednim danima, nedeljama i mesecima?

Bouckaert: Na to pitanje je zaista teško odgovoriti, ali imaju?i u vidu aktivnost Human Rights Watcha u Siriji, Iraku, Avganistanu i njima susednim zemljama iz kojih mnoge izbeglice dolaze, jasno je da ?e još mnogo njih krenuti na ovo putovanje. Ovo je doga?aj bez presedana i Evropa mora ponuditi mere bez presedana, a ne zatvaranje granica, ograde, zidove i ugrožavanje ljudskih života. Tako?e je o?igledno da moramo uložiti mnogo ozbiljnije napore da pokušamo da zaustavimo krvoproli?e u Siriji, Iraku i Avganistanu jer to je ono zbog ?ega ljudi moraju da beže. Moramo raditi efikasnije i prona?i me?unarodni konsenzus da zaustavimo te brutalne ratove i kršenja ljudskih prava koja oni donose.

(Branka Trivi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!