PETAR PETROVIĆ: „Neven“ – ima li spasa?

28 Jan 2016

Dok se u “Dnevniku” AD dele besplatne akcije zaposlenima, drugi delovi nekada jedinstvenog preduzeća otišli su u stečaj. Iz redakcija je sve odneto, a mašine iz štamparije razvlače trgovci sekundarnim sirovinama. Da li će biti spasa bar za legendarni dečiji list “Neven”?

Posle tri neuspele aukcije AD „Dnevnik“, davno nekada velikog, uspešnog i bogatog izdavača i štampara, prilikom kojih je cena preduzeća, zajedno sa nekretninama padala sa oko 11 na jedva 3,5 miliona evra – država je odlučila da, po zakonu, ustupi bez naknade zaposlenima sve akcije. Razume se, ne samo dve skupe zgrade i pokretne vrednosti koje su, mahom, već razvukli poverioci, već i dugove za koje još ne postoji jasna računica da li prelaze vrednost kapitala: veoma sumnjivih skoro 200 miliona duga “Politici” za štampanje lista „Dnevnik“, 50 miliona dinara državi za neplaćene poreze i doprinose i još mnogo miliona dobavljačima papira, boja, štamparskog materijala, kiriju, grejanje, struju…

O tome će morati da brinu budući akcionari, njih oko 400, čim Agencija za privatizaciju (koja je pred gašenjem) proveri da li se među njima neko nasankao na Dinkićeva obećanja od 1.000 evra, zaboravio na tu fatalnu grešku koja ga eliminiše iz deoba akcija u firmi u kojoj je proveo decenije. Za sada se zna da oko 400 nekada zaposlenih potražuje akcije, a samo šest iz sadašnjeg sastava firme. Da nije sve tako crno, pokazali su direktori, prvi u red su stali direktori kojima nekoliko stotina dinara NIS-a, Aerodroma ili Telekoma nisu ništa značili. Ili su na vreme sve znali?

stamparija

Ima li spasa?

U kom grmu leži spas. Leži u glavama onih koji će pokupiti akcije i odoleti skoro sigurnoj nameri rukovodstva da ih jeftino kupe. Sirotinjskom, mahom penzionerskom džepu, prijaće svaki dinar, pa i onih Vučićevih 130 dinara koje se već nekoliko meseci sprema da vrati. A, kako ne tek koja hiljadarka kao pala s neba.
Ako bude pameti, mali akcionari mogu da izaberu svoje pošteno rukovodstvo, pametno prodaju deo nekretnina i nastave da izdaju ono čime se Dnevnik ponosio. A toga je ostalo toliko malo…

Preduzeće „Dnevnik novine i časopisi“ otišlo je u stečaj, odneto je sve, možda su zaboravljena dva ili tri kompjutera, ali ničeg više nema. Kao ni Štamparije, čije nekada moderne mašine sada razvlače trgovci sekundarnim sirovinama.

U preduzeću „Dnevnik novine i časopisi“ izdanja se lagano, ali sigurno umrtvljuju – svakodnevno im se smanjuje infuzija do koje se tajnovitim državnim kanalima dolazilo do nekog dinara. Svi zaposleni u “Nevenu”, “Malom Nevenu”, “Dobrom jutru” su otpušteni, ali im je ponuđen honorarni rad, za njih petoro u “Nevenu”… Pa dok traje. Honorari niski i uvredljivi (glavni urednik 20.000 dinara, fotoreporter 5.000, ilustrator – nekoliko „crvenih“)…

stamparija 2

Dnevnik: Slika rasula

U februaru treba da izađe 861. broj “Nevena”, najstarijeg dečjeg lista sa tradicijom mnogo dužom od onih koji bi da ga zatvore, i državnih institucija koje su povele ovaj dance macabre. Nešto malo novca stiglo je od onog od koga više ne sme, koji je prošle godine izdvojio pet miliona dinara, 250 hiljada po izdanju. Ostatak se možda napabirči od školskih pretplata, možda ponešto i sa kiosaka.

Sva je prilika da malo ko od novopridošlih – čiji je partijski zadatak da ugase sve čega nisu konzumenti (a, kulture, kvalitetne literature, časopisa i novina, svakako nisu), pa tako i “Nevena”, a preduzuće svedu na četiri zida – zna da “Neven” ima dugu tradiciju i čestit književni život još od pokretanja u 19. veku. List je pokrenuo Jovan Jovanović Zmaj, i još dugo ga potpisivao nastavivši da ga izdaje, uprkos i tadašnjem nerazumevanju države Srbije. Samo dve godine pre nego što je izašao prvi broj, Zmaj se seli u Beograd kao dramaturg Narodnog pozorišta, očekujući pomoć od srpske države za izdavanje lista za decu. Ali, kako su to bila samo prazna obećanja i pošto nije dobio srpsko državljanstvo, Zmaj se razočaran seli iz Sremske Kamenice u Beč. Dve godine kasnije, Zmaj ipak uspeva – u julu 1880. pojavljuje se prvi broj “Nevena”. List je prvo izlazio kao mesečnik, a od 1881. do 1890 kao petnaestodnevnik. Nakon što je Arsa Pajević odbio dalje da štampa “Neven”, Zmaj se vraća u Beograd, ali pošto je situacija ostala ista kao i pre deset godina, te nije postao državljanin Srbije i nije mogao da potpisuje list, jedno vreme se kao urednik pojavljuje njegov brat Kornel. Bez finansijske pomoći list je prestao da izlazi sve do 1898, kada je štampan u Zagrebu, zahvaljujući pomoći i razumevanju tamošnje srpske štamparije. Od 1901, kada se Zmaj vraća u Sremsku Kamenicu, do 1908. “Neven” izlazi u Novom Sadu.

Indolentnost Grada

Začuđuje indolentnost Grada da kao osnivač Zmajevih dečijih igara učini nešto da sačuva stopedesetogodišnji uspešni i ugledni dečiji časopis. Možda bi to bio redak plus za “prestonicu kulture”.

Morali bi „gasitelji“ i ine „patriote“ znati i da je Zmaj u “Nevenu” objavio prvi strip, tačnije priče u slikama, prvu lutkarsku predstavu, prve novinarske tekstove u stihovima, prvi aforizam („Bolje je u malim stvarima biti veliki, nego u velikim mali“). Objavljivao je i naučno-popularne tekstove iz geografije, biologije, istorije, reportaže i putopise, životopise poznatih ljudi – sve to kao dopunu znanja koja deca stiču u školi! Ilustracije u “Nevenu” su bile bakrorezi u bečkoj štampariji Valdhajm, koje je radio bečki cinkograf Angerer, kao i Uroš Predić, Ivan Šobajić, a i sam Zmaj.

nevenSredinom sedamdesetih godina prošlog veka grupa javnih, kulturnih i političkih radnika Vojvodine zajedno sa nekolicinom partizanskih učitelja rešila je da obnovi “Neven” Jovana Jovanovića Zmaja, jer u to vreme u Pokrajini nije izlazio ni jedan list za decu na srpskom jeziku, već samo na jezicima nacionalnih manjina (“Jo pajtas”, “Bukururije kopilor”, “Pionirske zahradtke”, “Zorničke”). Uz to, u Vojvodini se prodavalo još dvadesetak časopisa mahom iz Srbije (“Dečije novine”, “Zeka”, “Tik-tak”…) iz Hrvatske (“Galeb”, “Maslačak”, “Smib”, “Modra lasta”), “Male novine” iz Sarajeva… U aprilu 1979. “Neven” je obnovljen kao glasilo saaveza organizacija za socijalističko vaspitanje i brigu o deci Vojvodine. Urednik je bio Rade Obrenović, a potom Miroslav Antić. Nedeljnik “Neven” postao je vrlo brzo jedan od najčitanijih dečijih časopisa u SFRJ i dostigao tiraž od 40.000 primeraka. Antić je privukao, i u “Nevenu” su sarađivali mnogi najpoznatiji i najcenjeniji pisci za decu, profesori, umetnci, naučnici nekadašnje Jugoslavije. U jednom periodu više brojeva “Nevena” se prodavalo u Splitu i u nekim gradovima Crne Gore, nego u Novom Sadu i Beogradu.

Nakon tzv. jogurt revolucije 1988. osnivačka prava “Nevena” preneta su na Vladu Vojvodine, da bi 2003. nakon privatizacije lista Dnevnik, Neven prešao u „Dnevnik novine i časopisi“. I tu izgleda skončao.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!