Pavlović: Republika Srpska na korak od grčkog scenarija

30 Oct 2016

Građani ovog bh. entiteta su dovedeni u situaciju da će platiti račune, a neće imati dovoljno za hranu; ili obrnuto, tvrdi ekonomski analitičar Zoran Pavlović

Čim je u bh. entitetu Republika Srpska predstavljen plan za smanjenje deficita, koji uključuje otpuštanje i smanjivanje plata radnicima u javnom sektoru, odmah su se “usijali” svi telefonski kontakti, pa se taj plan na kraju sveo na smanjenje regresa ili toplog obroka, ističe za Al Jazeeru ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

On tvrdi da bi Republika Srpska mogla doživjeti ekonomsku sudbinu Grčke, a za daljnje zaduživanje RS-a kaže da je “ubistvo iz zasjede”.

Dug RS-a, zaključno sa 2015. godinom, iznosi pet milijardi i 277 miliona konvertabilnih maraka (2,65 milijardi eura). Kako je po Vašem mišljenju došlo do nagomilavanja duga?
– Osnovni problem je u činjenici da javna administracija u RS-u ne vodi računa o objektivnim mogućnostima zaduživanja. Otkad je uveden porez na dodanu vrijednost, kao oblik indirektnog poreza koji se naplačuje unapred, sve vlade, ne samo u RS-u, nego u celoj Bosni i Hercegovini, počele su da se ponašaju kao da imaju na raspolaganju neograničenu sumu novaca. Počeli su da se bave trošenjem tog novca, pre svega na povećanje administracije, visoke plate i, na kraju, velike projekte, infrastrukturnog tipa, koji su jako skupi i za koje se praktično ne može obezbediti vraćanje kreditnih obaveza, ili se to jako teško može učiniti.

Projekcija koju je napravila Vlada RS-a pre dve godine je jasno pokazala da će na otplatu duga ići oko 550 [281 milion eura], pa 650[332 miliona eura], pa 750[383 miliona eura] miliona KM, te da 2018. godine bude 900 miliona KM[460 miliona eura], što je polovina prihoda koje budžet ostvaruje.

Nedavno je saopćeno da se RS planira zadužiti za još 25 miliona KM (12,78 miliona eura) novom aukcijom dugoročnih obveznica, koja će biti održana 1. novembra na Banjalučkoj berzi. Vi ste ranije kazali da bi dalje zaduživanje moglo RS dovesti do ‘grčkog scenarija’. Koji su vaši argumenti i da li Vas je iko iz nadležnih entitetskih institucija kontaktirao u vezi s tom izjavom?
– Svest o tome da se tim pojačanim zaduživanjem servisiraju obaveze za koje nema fiskalnog prihoda dovodi do toga da je dug iz godine u godinu u porastu, a da ne postoji realan sektor koji će da otplati sva ta zaduženja. Kada dođete u situaciju da su vam fiskalni prihodi značajno manji od fisklanih troškova, vi pravite praktično deficit u budžetu, a generisanjem deficita, da bi to servisirali, morate pokrivati zaduženjem.

Kada uzmemo grčki scenario, gde su troškovi javne administracije bili enormno veći od prihoda, onda je jasno da će nastupiti situacija gde se moraju rasprodati komunalna preduzeća i sve ono što je preostalo u RS-u, a to je definisano i Reformskom agendom. RS je najveći deo onoga što je bilo u državnom vlasništvu već prodao, i to prilično nefikasno i bez kreiranja novog zaposlenja.

Situacija da se RS ponovo zadužuje na unutrašnjem finansijskom tržištu samo pokazuje da je praktično u ovoj godini započelo dugoročno zaduživanje putem obveznica koje dospevaju na pet, sedam ili deset godina, a novac se koristi za tekuću potrošnju, što je, kako je jedan moj kolega rekao, “ubistvo iz zasede”.

Resorni ministar Zoran Tegeltija tvrdi da se valutna struktura duga RS-a može smatrati povoljnom. Kaže da je na kraju 2015. godine ukupan dug RS-a koji podliježe zakonskom ograničenju iznosio 58 posto bruto domaćeg proizvoda, a javni dug je 47 posto. Istakao je da RS ima najniži prag ograničenja u odnosu na ostale ekonomije, da se ne može zadužiti iznad 55 posto BDP-a. Na osnovu čega se daju takve izjave i koji je Vaš komentar na iznesene podatke.
– Osnovna stvar koju moramo prihvatiti jeste da je statistika vrlo varljiva stvar. Možete uzeti statističke podatke koji su parametar evropskih zemalja, gde je prosečan BDP po jednom stanovniku od 10.000 [20.000 hiljada KM] do 50.000 [100.000 KM] eura. Uzeti te parametre i koristiti ih za RS, odnosno Bosnu i Hercegovinu, gde je BDP po stanovniku 6.000 [tri hiljade eura] do 7.000 KM [3,58 hiljada eura], apsurdno je. Pre svega, ako se govori o strukturi duga, onda se misli na ročnost i na valutu.

Kada govorimo o zaduženosti, treba uzeti u obzir da bi, osim procenata same zaduženosti, trebalo uračunati i obaveze koje nisu plaćene. Vi, primerice, nemate dugova, ali ako niste platili kućne račune unazad pola godine, onda ste dužni a da se to nigde nije evidentiralo.

Neki dan je objavljen podatak da je prosečna zaduženost građana Bosne i Hercegovine 3.400 [1.738 eura] do 3.500 [1.789 eura] KM, pri čemu je zaduženost građana u Federaciji 2.400 KM [1.227 eura], a u RS-u 4.400 KM [2.249 eura]. Po tome se takođe vidi koliki je stepen zaduženosti u odnosu na broj stanovnika.

Prema medijskim analizama, Vlada RS-a ne može isplatiti prevoz prosvjetnim radnicima kao i ostale naknade (rođenje djeteta, smrt člana porodice…). Zar to nije zabrinjavajuće?
– Kao što sam rekao, vi možete da tvrdite da niste dužni, a niste platili svoje obaveze. Revizor je utvrdio da su izdaci koja je Vlada RS-a prikazala u završnom računu za prošlu godinu, gde je prikazala suficit od 100 miliona KM [50 miliona eura], pogrešni, a da se, ustvari, radi o deficitu od 200 miliona KM [100 miliona eura]. Značajan broj obaveza koje su budžetski morale biti isplaćene nije prikazan i na kraju se ispostavilo da je neto zaduženje za RS prošle godine bilo 200 miliona KM [100 miliona eura]. To je generisanje ukupnog duga. Vidi se na kraju godine, a tokom godine to ne možete videti ako ne napravite rebalans budžeta.

Na stranici Vlade RS-a pojavio se dokument, Strateški plan za smanjenje ukupne potrošnje na plate do 2019. godine, u kojem se ne precizira način smanjenja. Je li to na neki način priznanje da je RS u lošoj finansijskoj situaciji? Po Vašem mišljenju, kako će se izvesti ovaj plan i hoće li izazvati socijalne nemire?
– Osnovni problem koji imamo je Reformska agenda i Pismo namere, koje je poslano u Washington Međunarodnom monetarnom fondu, da bi se pokrenuo mehanizam finansiranja MMF-a. U tom dokumentu je predviđeno i smanjivanje ukupnog učešća ličnih dohodaka i troškova administracije u budžetu i jedan od elemenata koji je bio spomenut pre desetak dana od strane ministra privrede je da će doći do smanjivanja plata u javnom sektoru i otpuštanja.

Pošto su se u roku do sedam dana “usijali” svi telefonski kontakti, jer je mnogo ljudi koji su tamo zaposleni po raznim rođačkim ili partijskim linijama, Vlada je predstavila dokument koji ukazuje na potrebu aktivnosti koje misli da sprovede, ali koji će se odnositi samo na deo prihoda, odnosno primanja, uposlenika koji se tiču regresa, toplog obroka i druge elemente, a to nije obaveza koju je RS preuzeo Pismom namere.

Mediji su prenijeli izjavu ministra Tegeltije u kojoj on navodi da ‘Vlada apsolutno ne razmišlja o varijanti smanjanja plata za zaposlene u javnom sektoru’. A upravo je to jedan od preduslova za kredit kod MMF-a te dio Reformske agende.
– Izveštaj MMF-u će se morati slati u periodima od tri meseca i mora se jasno definisati šta se uradilo, koja je vrsta ušteda i koji je to put kojim će ostvariti suficit. Bez suficita nema vraćanja dugova. Jedan od osnovnih generatora dugovanja na budžetu je trošak administracije. Jedina mogućnost realnih ušteda, kad već nije moguće u kratkom roku stvoriti nove poreske prihode, jeste smanjivanje plata i smanjivanje brojčanosti administracije. Ja mislim da se to mora desiti.

Slažete li se s izjavom profesora ekonomskog fakulteta u Sarajevu Vjekoslava Domljana da je Bosna i Hercegovina, time i RS, ‘u velikoj rizičnosti’ da postane rob MMF-a?
– Slažem se sa izjavom profesora Domljana. On je to jako dobro definisao. Definisao je čak i pojam “budžetlije” – ljudi koji žive na budžetu. Monetarna sfera ingerencije je na nivou entiteta. Obaveze koje će imati RS će biti teže i veće nego u slučaju Federacije. Generalno gledajući, to nije dobra politika prekomernog trošenja, zanemarivanja realnog sektora, koji treba da stvori novu vrednost.

Prema nekim istraživanjima, 73 posto građana u RS-u posuđuje novac. U prosjeku svaki građanin banci duguje oko 2.000 KM (hiljadu eura). Pokazuje li to svu težinu prezaduženosti građana u tom bh. entitetu? Da li je to više nego u Federaciji i koliko je to loš pokazatelj u odnosu na zemlje u regiji?
– Prema poslednjim podacima Centralne banke Bosne i Hercegovine, pada nivo zaduživanja RS-a, kako firmi, tako i građana, dok još uvek postoji ta tendencija u Federaciji. To pokazuje da se usporava privredna aktivnost, pa samim tim i osnov za zaduživanje. Kada se stepen zaduženosti uporedi između RS-a i Federacije, on je veći za građane RS-a. Zato što je veći dio tih sredstava iskorišten za kupovinu nekretnina. U poslednje vreme se građani sve više zadužuju zbog plaćanja komunalnih računa.

Mi smo, zato što smo ostali bez posla i privrede, dovedeni u situaciju u kojoj bi se, recimo, mogao nalaziti bračni par koji je uzeo kredit za stan. Jedna plata ide za kredit, a druga za život. Zamislite da jedno od njih dvoje ostane bez posla. Građani RS-a su dovedeni u situaciju da će platiti račune, a neće imati dovoljno za hranu. Ili obrnuto.

U šta najviše RS troši novac koji uzima kao pozajmicu i u koje svrhe bi ga, zapravo, trebao trošiti, koj bi to bio optimalni način potrošnje?
– Mora se trošiti manje od prihoda, da bi se stvorio suficit kojim bi se vraćali krediti. Iz budžeta RS-a se svaki mesec daje novac penzionom fondu, železnicama i nekim drugim preduzećima. To je nedopustivo. Vlasti u RS-u i Federaciji izbegavaju suočavanje sa realnošću. Kada pogledate informacije koje se plasiraju u javnost, dobijete utisak da je situacija dobra, ali ustvari, nije tako.

(Harun Cero, Al Jazeera)