Pavlov: Naučnici ne smeju zavisiti od dnevne politike

03 Jan 2016

Bez razvoja nauke nema ni razvoja društva

Pokrajinski sekretar za nauku Vladimir Pavlov ocenio je danas da mladi naučnici ne smeju da zavise od toga hoće li budžet Vojvodine biti napunjen ili skresan zbog “ove ili one opcije” i od toga hoće li im iz Beograda neko nešto dati ili neće.

Pavlov je za novosadski Dnevnik kazao i da naučnici ne smeju biti “slučajni prolaznici koji su kolateralna šteta političkog lemanja vrljikama”.

Pokrajinski sekretar je istakao da je nužan konsenzus o tome da je nauka važna bez obzira na to ko sedi u Banovini ili Nemanjinoj.

“Ako to uspemo, i naučna zajednica će mnogo mirnije raditi svoj posao ne strepeći od toga hoće li njihovi projekti, koje i Evropa prepoznaje, zavisiti od toga ko će sedeti u kojoj fotelji. Naučnici su najveće blago ove zemlje i moramo najzad shvatiti da mi kao društvo ne bismo preživeli još jedan talas njihovog odlaska – nastavićemo da fizički obitavamo, ali je veliko pitanje koliko će to biti društvo dostojno čoveka 21.veka”, kazao je Pavlov.

On je objasnio i da će budžet Pokrajinskog sekretarijata za nauku biti manji za 870 miliona dinara u odnosu na prošlu godinu i da će zbog toga podrška tog sekratarijata naučnicima biti prinudno redukovana.

On je naveo i da je jedina nada da se, nakon predstojećih pokrajinskih izbora, kako god da se oni u smislu rasporeda političkih snaga okončali, rebalansom obezbede dodatna sredstva za razvoj naučno-istraživačke delatnosti.

“Ko god da bude sedeo na mom mestu, morao bi tim nekim potencijalnim rebalansom da pribavi ovom sekretarijatu još jednu zdravu finansijsku injekciju”, dodao je Pavlov.

Pokrajinski sekretar je naveo i da je angažman istraživača u Vojvodini primetila i Evropska komisija, te je sa šefom njene delegacije u Beogradu, ambasadorom Majklom Devenportom već bilo razgovora o tome kako da se, s jedne strane još više popularizuju projekti koje podržava EU, a sa druge da se pruži dodatna podrška ovdašnjoj naučnoj zajednici.

“Tim je još veća šteta što će zbog značajnog kresanja budžeta dosadašnji tempo naše podrške naučnim projektima neminovno opasti, odnosno što u mnogim slučajevima nećemo biti u mogućnosti da pomognemo čak ni relativno malim sredstvima u odnosu na potencijalne grantove. Žal je tim veći jer nijedna privredna grana ne može da zaradi koliko može nauka”, ocenio je Pavlov.

On je dodao i da je poražavajuća činjenica da se za nauku u Srbiji izdvaja svega 0,34 odsto BDP-a, što državu stavlja na pretposlednje ili čak poslednje mesto u zajednici evropskih naroda.

“I nije to novoustanovljena praksa aktuelne Vlade Srbije, tako je već duži niz godina, a posledica je činjenice da ovde ne postoji svest o tome u kom pravcu bi trebalo da idemo – da bez razvoja nauke nema ni razvoja društva”, zaključio je Pavlov.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!