PAVLE RADIĆ: Zemlja visokog rizika

17 Oct 2014

Igračka koja je razotkrila zlo koje je u nama

Jedna obična igračka – bespilotna letelica vođena autonomno ili sa zemlje, koja se u jeftinim komercijalnim varijantama može kupiti i na seoskim vašarima – bila je dovoljna da pokaže svu bedu u kojoj živimo, svo zlo koje je u nama.

I da nije bilo famoznog „drona“ na utakmici Srbije i Albanije, ko je hteo mogao je da vidi kako „patriotski“ mediji – a takvi su manje-više svi – huškaju „publiku“, kako podjaruju najniže strasti i mržnju, kako se umesto utakmicom bave promocijom zla. I to po ko zna koji put. Pred svaku utakmicu sa Hvatskom, sa BIH, sad sa Albanijom, mediji i društvene mreže desnog ekstremizma stvaraju vanredno stanje. Predratno. Luduje se pre, tokom i posle utakmica „visokog rizika“ i obnavljaju nezavršeni ratovi u sluđenim glavama maloumnika. Na stadionima se skandiraju šovinističke parole, ističu transparenti koji veličaju ratne zločince, urla se prilikom izvođenja himne gostiju. Pa se dešava ono što se dešava, eskaliraju zlo i mržnja koje pogađaju nevine i nedužne naše sugrađane koji se drugačije zovu. I nevine i nedužne Srbe, koji se nađu na udaru iste šovinističke odmazde tamo gde su manjina. Tako se u rovitom regionu nezaraslih ratnih rana stalno obnavlja đavolja spirala divljih strasti.

Na famoznoj otakmici sa Albanijom koja nas je do kraja razgolitila i prikazala onakvim kakvi smo – a pravili smo se uljuđeni – država je diletantski zakazala. Huligani su upadali na teren i nad albanskim igračima „svetili“ srpstvo, upadali u TV kadar i vređali premijera ma kakav da je… Pravovremeno se ne oglašavajući, ili čak šireći neproverene huškačke glasine o glavnom manipulatoru i „navođaču“ „drona“, podsticala je eskalaciju nasilja. Građanima Srbije, ali i šire – sportskom svetu, Uefi, Fifi – država duguje izvinjenje. I nadasve ozbiljnu istragu o svemu. Sud o provokativnom „dronu“ ne sme se prepustiti huškačkim tabloidima. Za iritirajući „dron“ ima više potencijalnih krivaca, onih kojima ide u prilog euforija mržnje i nereda, i u Srbiji i u regionu. I u Srbiji i van nje ima onih kojima normalizacija prilika u zemlji i regionu ne idu u prilog, kojima se ne sviđaju evrointegracije. Da se oko toga ne bi nagađalo i licitiralo, država nam duguje verodostojnu istragu. Hoćemo li je dočekati?

I pored iskustva u sličnim rizičnim situacijama i znanja čiji i koji objekti su ugroženi, policija ne oseća potrebu (?) da ih preventivno zaštiti pojačanim nadzorom, pa vandali posle rušilačkog pira na skoro uvek istim objektima – uglavnom ostaju NN lica. Ako se ko i privede i ako se protiv koga povede istraga i sudski postupak, sve završava blagim sankcijama. Jer su mladi patrioti, jelda, „bili isprovocirani“. Sramota i za policiju i za pravosuđe. Sramota za sve nas!

Zbog ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti nesrba, zbog paljenja i lupanja njihovih objekata, oglašavaju se političke stranke, građanska udruženja, nevoljko čak i gradske vlasti. Ali od Srpske pravoslavne crkve (SPC), od institucije koja, kažu, uživa najveće moralno poverenje građana – ni reči! Ćuti Patrijaršija, ćute episkopi, ćuti vladika bački Irinej nad vandalizmom u gradu u kojem stoluje. Svi kao zaliveni. A oglašavaju se i arbitriraju o svemu i svačemu drugome. Kako da se i oglase kad im se klerofašistički vandali koji sebe nazivaju braniteljima srpstva i pravoslavlja, branitelji svetosavlja, muvaju oko crkvi i mantija.

O krivici i odgovornosti drugih, neka brinu drugi. Neka svako čisti svoje dvorište. Tako uvek mora biti, pa i u ovom slučaju sa „dronom“. Neka svako čuva svoj obraz.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!