PAVLE RADIĆ: Zarobljenici Miloševićeve i Karadžićeve politike

02 Sep 2016

Neka se niko ne pravi blesav – Dodik sve radi uz podršku Beograda!

Neka se niko ne pravi blesav – koren trenutnog nacionalističkog “regionalnog” ludila bio je i ostao u beogradskom i, sledstveno, banjalučkom kontinuitetu Miloševićeve i Karadžićeve politike. Ima li među srpskim političarima u Beogradu i Banja Luci iko trezven, normalan i iskren da zaustavi Dodikovo igranje sa vatrom, odnosno da zaustavi srljanje u nove sukobe i sasvim moguće nove katastrofe? Izgleda da nema. To što su uglavnom iznuđeni odgovori Sarajeva na kontinuitet miloševićevsko-karadžićevske politike često nespretni, a Zagreba neretko i rđavi – nimalo ne umanjuje ozbiljnost pitanja adresiranog prvenstveno Beogradu i njegovoj političkoj ispostavi, Banja Luci.

Naivnijim i površnijim posmatračima aktuelni Bg-Zg-Sa (BL) politički rat može se činiti tek uobičajenim balkanskim nacionalističkim folklorom, koji će u borbi za osvajanje i očuvanje vlasti u domicilnim sredinama na tome i završiti. Može biti da je i tako, ali znajući ovdašnje potencijale zla i koliko malo treba da se sa politički rat pretvori u pravi – pogotovo u bezdušno devastiranoj i raščerečenoj BiH – apel za političkim razumom adresiran pre svih Beogradu i međunarodnoj zajednici – Briselu i Vašingtonu – najmanje je što se u hazarderskoj Dodikovoj igri može preduzeti.

Dodik ništa ne preduzima na svoju ruku, bez podrške Beograda, jer zna da bi bez te podrške brzo bio razvlašćen. Verovatno i sudski procesuiran, budući se spominje u mnogim smutnim poslovnim aferama.

Apel Moskvi je naravno izlišan. Moskva, odnosno Putin u ratu sa Zapadom neskriveno podržava ideje i nasleđe Miloševića u Beograda i Karadžića u Banja Luci.

Suština isforsiranog ludila oko referenduma o takozvanom Danu Republike Srpske (RS) – dan kad su Miloševićeve uzdanice na Palama 1992. u ime Srba BiH suludo otkazale lojalnost vekovnom zavičaju BiH za račun bolesnog i neostvarivog imaginarija o „srpskoj državi“ preko Drine koji je odneo desetine hiljada ljudskih života i milione unesrećio – Dodikova je podvala, ponavljamo ne bez saglasnosti Beograda. Umesto da rešava teške egzistencijalne probleme građana – koji su direktna posledica „vizionarskih“ poslova Miloševićevih paljanskih državotvoraca – uz galamu o odbrani srpstva i RS, Dodik dakle brani ličnu vlast. Zbog vlasti i slasti koju iz nje crpi spreman je žrtvovati sve, realne interese građana, mir i stabilnost BiH i regiona. Slično se ponaša i beogradska vlast, kojoj odgovara neprestana vanredna situacija i napetost u regionu, kako bi skrenula pažnju sa svoje nesposobnosti, i koja Srbiju stavlja u poziciju žiranta Dodikovog opakog hazarderstva. U pitanju je tobože odbrana prekodrinskog srpstva, a svako iole trezven zna da je u pitanju odbrana miloševićevskog i karadžićevskog nasleđa, s njim sraslog i na njemu razbokorenog kriminala i sveopšte korupcije.

U ovom isforsiranom manipulativnom ludilu – kad građani na svim stranama žive teško – najtragičnija je činjenica što Srbi s obe strane Drine u velikoj većini neshvatljivo lako gutaju manipulativne splačine, što budalasto upropašćuju svoju egzistenciju. Tragično je što se iza Dodikovog političkog ludila u Bana Luci svrstalo sve ono što se naziva njegovom opozicijom, jednako kao što se što u podršci kontinuitetu Miloševićevom i Karadžićevom odnosu prema susedima u Beogradu, pored Vučićevog režima, svrstalo skoro sve što se naziva srpskom opozicijom vladajućem režimu. Kao da iza nas ne stoji tragično iskustvo poslednjih tridesetak godina.

Kad je o Srbima BiH reč, posebno u RS, kao da se ništa nije naučilo iz sudbine Srba u Hrvatskoj. Dozvole li da im život i dalje određuju bilo banjalučki, bilo beogradski manipulatori i šarlatani, dobro svakako neće proći.

(Autonomija)