PAVLE RADIĆ: Zagledani u svoju crkavicu dok se oko nas sve raspada

05 Dec 2016

Pseudosindikalni protesti – štrajkovi za partikularne interese

U socijalno obamrloj Srbiji do?ekasmo ono što je malo ko o?ekivao – štrajk vojske. Preciznije, javni protest dela vojnika okupljenih oko Vojnog sindikata Srbije. Za one koji su zbog mora jalovih sindikalnih organizacija i manje-više korumpiranih sindikalnih vo?a izgubili bilo kakve iluzije o verodostojnosti ovdašnjih sindikata, ve? samo postojanje sindikata u Vojsci Srbije delovalo je kao vic.

U bezmalo sveopštoj medijskoj glorifikaciji Vu?i?evog lika i dela, protest vojnika utoliko je bio ve?e iznena?enje što je došao sa neo?ekivane strane. Vlast i njezini propagandisti izgleda su sebe uljuljkali u uverenju da je u vojsci, policiji i službama bezbednosti – u tim privilegovanim korisnicima budžeta – Vu?i?ev kult neupitan, da ga nije mogu?e dovesti u pitanje ovakvim, jelda, subverzijama koje narušavaju idilu. Kad ono…

Ali, šta u stvari traže vojnici na javnom protestu, koje je odmah podržao Tomislav Nikoli? prikupljaju?i verovatno poene za obnovu predsedni?kog mandata (pri?a se doduše da njegov kabinet i stoji iza štrajka, ali ne?emo sada ulaziti u tu vrstu spekulacija)? Možda pre svega moralnu rehabilitaciju vojske i osloba?anje od mra?nih hipoteka prošlih ratova – kroz suo?avanje sa istinom o zloupotrebi vojske prethodne države ?iji su naslednici i ?ije hipoteke, hteli-ne hteli, nose? Razloga za takav zahtev ima, jer oko tih hipoteka postoji široka zavera ?utanja, koja je uzrok i mnogobrojnih današnjih problema. Možda traže oslaba?anje od kadrova kompromitovanih u Miloševi?evim ratovima, jer ih ima na visokim vojnim položajima bez obzira što se u javnosti povezuju sa nerazjašnjenim sumnjama odgovornosti za ratne zlo?ine? I ne samo ratne zlo?ine, ve? i za mnogobrojna druga kriminalna dela. Možda traže doslednu primenu profesionalizma, vrednovanja i uzdizanja po na?elima stru?nosti i odgovornosti, a ne servilnosti i šlihtanja uz politi?ke konjukture? Možda traže doslednu primenu principa sekularnosti i uklanjanje ideološke i klerikalne indoktrinacije iz kasarni, vojnih ustanova, vojnih škola, vojne štampe i izdava?ke delatnosti? Možda im je klerikalizam preseo, jer je prevršio svaku meru?

Ništa od navedenog vojni sindikalisti i oni koji ih podržavaju ne traže. Traže samo ve?e plate. Sve drugo bi bila, jelda, politika. A zna se – sindikati se, jelda, ne bave politikom!

Ne protestuju zbog plate, zbog crkavice, samo sindikati vojske i policije. (Samo) zbog malih plata – a ne i zbog suštinskih problema u esnafima, u društvu, koji su uzrok ne plata nego crkavica – protestuju svi korisnici budžeta i odre?enih privilegija. Odnosno, štrajkuje se samo za što bolji položaj svog esnafa pred državnom kasom i onim ko s njom raspolaže. Hrabrosti da se pozabave suštinskim problemima društva – sindikati nemaju. A oni koji naj?eš?e štrajkuju hvale se svojom posebnom ulogom u društvu, svojim posebnim nivoom obrazovanja i odgovrnoš?u ne samo za današnje, nego i za budu?e generacije. Primera esnafskog egoizma i kukavi?luka je mnogo.

Advokati su, recimo, uporno i dobro organizovano s pravom štrajkovali zbog nastojanja vlasti da nauštrb advokature uspostavi monopolizovanu kastu notara. Svako razuman ih je u tome podržavao. Kad se pak ovih dana vode rasprave o novom zakonu kojim se ure?uje besplatna pravna pomo? gra?anima – koja ?e se pla?ati iz budžeta – advokatske komore se uskopistile da za sebe obezbede monopol. Ostavili su po strani sva?e oko fotelja u advokatskim komorama – skoro da se oko njih pokolju – i najavljuju ucene da obezbede monopol. ?ute kao zaliveni pred o?iglednom devastacijom pravosu?a i njegovog poniznog pot?injavanja izvršnoj vlasti. Gde li je tu rezolutan glas protesta i odbrana moralnog poretka društva?

Prosvetari ?ute pred ideologizacijom školskih programa (društvene nauke) i vulgarnom klerikalizacijom prosvete. To, jelda, nije problem najobrazovanijeg dela društva, kako za sebe tvrde. Štrajkuju samo zbog crkavice. Gde je tu na delu – a ne samo na re?ima – briga za mlade generacije koje su naša, kako se kaže, budu?nost?

Sli?no je i u zdravstvu. Ne štrajkuje se zbog zapuštenosti bolnica i domova zdravlja, nepotizma, nedostatka ili zastarele ?esto neispravne dijagnosti?ke opreme, predugih lista ?ekanja, odliva zdravstvenih radnika u inostranstvo… To nisu razlozi za javnu pobunu. To bi, jelda, bila politika, a zna se, sindikati se ne bave politikom.

Da ne nabrajamo ostale profesije i profesionalna udruženja naslonjena na budžet, jer u Srbiji štrajkovati mogu samo zaposlenici pla?eni iz budžeta. Za one u privatnom sektoru štrajkovi su misaona imenica.

Verovanje da je sa stanjem u društvu ovakvim kakvo je – neraš?iš?ena trulež prošlosti, vladavina neobrazovanih, korumpiranih, lažljivih – mogu? bolji materijalni položaj, samo su iluzije.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!