PAVLE RADIĆ: Vrba na vetru

21 Dec 2014

Odluke Ustavnog suda – dokaz da se Ustav hitno mora menjati

Ustavni sud Srbije (USS) oglasio se povodom Predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti Briselskog sporazuma. Inicijativu je podnela – a ko drugi, do patriotski nedremana DSS.  „Briselski sporazum po svojoj prirodi nije me?unarodni ugovor, odnosno opšti pravni akt, kako je to tvrdio predlaga?, nego politi?ki akt nastao u procesu politi?kog dijaloga… Sud je izvršio sveobuhvatne analize pojedinih elemenata Sporazuma, sagledavaju?i razli?ite argumente koje su u okviru održane javne rasprave izneli pozvani eksperti iz oblasti me?unarodnog javnog i ustavnog prava“, stoji u obrazloženju USS zašto je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti. Aferim gospodo u suda?kim togama!

„Ova odluka USS doneta je pod politi?kim pritiskom vlasti i proizveš?e nesagledive posledice za opstanak države Srbije i sigurnost svakog pojedinca“, izjavila je za „Danas“ predsednica ostatka DSS Sandra Raškovi? Ivi?.

„Ovo je pravna anarhija. Ovakvim stavom USS je postao aktivni u?esnik izvršne vlasti, jer se povezao sa nadripravnim tuma?enjem ministra pravde i proglasio ovaj antiustavni dokument politi?kim aktom. Tim kukavi?kim ?inom sud je pogazio i Ustav Srbije i osnovne principe pravni?ke struke“, za isti list izjavio je jedan od ideologa DSS Slobodan Samardži?. Sada predsednik privremenog Predsedništva Državnotvornog pokreta (?), jedne od frakcija raspale DSS.

Aktuelni Ustav – donesen u formi kakvoj jeste ponajviše zaslugom valjda najrigidnije nacionalisti?ke stranke DSS – hteo je ovekove?iti državno pitanje Srbije kao da realnost izgubljenog Kosova ne postoji. Namera je bila spre?iti bilo kakav naknadni pokušaj da se uvaži realnost i da se život u Srbiji za svagda pot?ini fikcijama nacionalisti?kog uma. Odbacivanje USS da razmatra inicijativu o oceni ustavnosti Briselskom sporazuma izazvalo je kuknjavu svih frakcija bivše DSS. A kad je isti sud na inicijativu DSS proglasio neustavnim veliki deo Statuta Vojvodine i Zakona o prenosu nadležnosti – po istom politikantskom principu kao i sada u predmetu Briselskog sporazuma – likovali su i izražavali poštovanje sudu.

Blamaža USS u oceni ustavnosti Statuta Vojvodine, Zakona o prenošenju nadležnosti Vojvodini i Briselskog sporazuma, ima isti koren. Politikantstvo i neodgovornost u zakonodavnim i sudskim poslovima. Zakonodavnim, zbog smandrljanog Ustava sa preambulom o Kosovu (što je babi milo, to joj se i snilo); zbog licemerja u tretmanu statusa Vojvodine i zbog neodgovornosti što nije pokrenuta inicijativa za donošenje novog Ustava koji ne?e biti suprotstavljen realnom životu. Preambula o Kosovu je pokušaj nacionalisti?kog uma da politi?ki i vojni poraz pretvori u fikciju da poraza i nije bilo. Taj anahronizam u startu formalno-pravno onemogu?uje bilo koju nameru da se život Srbije prilagodi realnostima, a ne da robuje fikcijama. Realnost Kosova danas je takva kakva je i posledica je nacionalisti?ke neodgovornosti. Prosuto mleko ne može se vratiti u sud.

USS je imao dva izbora kad je u pitanju ocena ustavnosti Briselskog sporazuma. Da dosledno brani pravne norme – što mu je imperativna funkcija – ili da politikantski petljavi. Ve?inski se opredelio za drugu opciju. Pa se kompromitovo baš onako kako izjavljuje Slobodan Samardži?, možda jedan od kreatora anahronog Ustava.

Koliko god bio izraz realnosti a ne besmislenog robovanja fikcijama, Briselski sporazum je neustavan. Ovo teško mogu prevideti i manje obrazovani pravnici, a nekmoli najve?a sudska instanca. USS nije kriv što je Ustav takav kakav je, što je u sukobu sa životom. Prekrši li se jednom, imperativna obaveza doslednog ?uvanja onog što je napisano – pa makar i nakaradno napisano – otvara se prostor za kompromitaciju i Ustava i ?uvara Ustava. Ima li ve?e kompromitacije sudske vlasti od toga? USS se ne sme ponašati kao vrba na vetru, ne sme se savijati kako vetar duva. U protivnom, sve se posle svodi na pravne improvizacije i nesigurnost. Kakva je to onda država i kakvo društvo?

Šta sada? Kako rešiti nepomirljivost neodrživih ustavnih fikcija i realnosti života? Treba li pristati na politikantstvo Ustavnog suda, jer je to ovog puta u korist realnog života? Ili po?i od toga da je svako politikanstvo u sudskoj praksi štetno, da se izuzeci pretvaraju u pravilo?

Rešenje je hitna inicijativa za promenu Ustava koji je i bez preambule o Kosovo loš. Rešenje je odbrana institucija – pogotovo USS – od bilo kojih pritisaka i ucena, taman da se pritisci vrše i zbog procene da život ne može robovati anahronim pravnim normama. Ono što je anahrono treba hitno menjati.

Što se ti?e Briselskog sporazuma ?ije sprovo?enje ne trpi odlaganje – ako se misli na dobrobit Srbije – do promene Ustava (ili barem izmena nekih odredbi postoje?eg), treba tražiti rešenja da Srbija na evropskom putu sama sebi ne pravi štetu. Ionako tragi?no kasnimo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!