PAVLE RADIĆ: VANUK – crvena krpa za bikove nacionalizma

26 May 2015

Prokrustova postelja primitivnog uma

Predlogom za osnivanje javne ustanove Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture (VANUK), pokrajinska vlada izazvala je bes srpskih nacionalista. Rigidnih centralista, koji na naciju, državu, institucije,  kulturu… gledaju „saborno“, pa se ježe od svake vrste društvene razuđenosti. Za njih su složeni identiteti i relaksirano državno ustrojstvo – jeres. Ne bez razloga, jer se u tome primitivni um ne snalazi. Uznemirili su se nacionalisti u političkim strankama, u javnim institucijama, u medijima. U Novom Sadu i u Beogradu, pri čemu se ovi iz Novog Sada, iz Vojvodine, trse više nego oni u Beogradu. Valjda da bi se pokazali većim katolicima od Pape. Predlog pokrajinske vlade ocenjuje kao bezobrazluk i razgradnja Srbije. Oglasila se zabrinuto dakako i SANU – višedecenijsko mezimče države, bez obzira na rezultate rada i po mnogo čemu pogubno društveno delovanje – koja predlog doživljava kao politički avanturizam. Memorandum SANU to jelda nije bio.

Bez imalo stida nacionalisti-centralisti govore o predlogu za osnivanje VANUK kao naumu razaranja Srbije, bezobrazno ignorišući činjenicu da je upravo njihova ideologija – od „jogurt revolucije“ do danas – razorila sve što se razoriti dalo. U materijalnom, u kulturološkom, u identitetskom smislu najdrastičnije su razorili baš Vojvodinu. Rušitelji svega i svačega prstom pokazuju na tobožnje rušitelje. Isti su se bunili i prilikom ponovnog osnivanja VANU, koju su potom, u saradnji sa politizovanim Ustavnim sudom – ugušili.

Nacionalne akademije nauka (i umetnosti) – nastajale u Evropi u periodu konstituisanja nacija i država – danas su u modernim društvima umnogome svedene na simbolički značaj. Članstvo u njima je priznanje uspešnim naučnim i umetničkim karijerama. Realna žarišta naučno-istraživačkog stvaralaštva su u institutima, istraživačkim centrima, na univerzitetima, u privatnim zadužbinama i regionalnim akademijama, kojih u razvijenom svetu ima na desetine. Umetnost je odavno izašla iz institucionalnih i akademskih okvira. Pripadnost različitim naučnim institucijama i grupama, pripadnost različitim umetničkim udruženjima i poetikama, realizuje se po senzibilitetima.

U modernim društvima nacionalne akademije nauka i umetnosti odavno nemaju arbitrarni državotvorni značaj. Države, institucije, zakoni, definišu se i uređuju u javnom polju kao konsenzus društvenih aktera. Ništa nije statično, sve se prilagođava duhu vremena. Tamo gde je statično, gde se na državu, društvo, na institucije i društvene aktere gleda na predmoderan način – kao nažalost u srpskom društvu – država i društvo stagniraju. I propadaju. Pogubno je uterivati državu, naciju, društvo u Prokrustrovu postelju primitivnog uma.

Osnivanje VANUK realna je potreba Vojvodine, koja se uprkos višedecenijskom nasilju nacionalista ne može podvesti pod primitivno shvaćenu srpsku nacionalnu, kulturnu i umetničku sabornost. Vojvodina je isuviše bogat fenomen, i svaki pokušaj njezinog privođenja naopako shvaćenoj „sabornosti“ bilo koje vrste, razara njezino kulturološko biće. Evropsko biće. Bez obzira na titule, zvanja, položaje – nacionalisti, nišči duhom – nemaju pojma da razaranjem i desubjektivizacijom Vojvodine najveću štetu čine upravo srpskom kulturološkom, ekonomskom i državnom pitanju.

Obnova subjektiviteta Vojvodine prvorazredno je demokratsko pitanje. Ko to ne shvata – bio u Novom Sadu, Beogradu, u bilo kojem parlamentu, SANU ili Patrijaršiji – protiv je uljuđenja Srbije. Sa svojim izvornim kulturološkim bogatstvom, sa ekonomskim potencijalom, sa geografskim položajem, Vojvodina je ogromna šansa za evropeizaciju Srbije. Predlog za osnivanje VANUK upravo pokušava da sabere stvaralački i kreativni potencijali Vojvodine, koji ni u jednom smislu nije okrenut protiv Srbije. Naprotiv. Predlog je antiteza neobrazovanosti, samodovoljnosti, netoleranciji, nasilju, uskogrudosti identiteta i rušenja njegovih složenih formi. Sve nabrojano protiv čega bi bila VANUK, rodno je mesto bede i beznađa u kojem se primitivni um najkomfornije oseća. Zato predlog pokrajinske vlade i doživljava kao crvenu krpu pred očima. Računa – ne bez osnova – na instrumentalizovani Ustavni sud Srbije kao na svog saveznika

Na kraju valja reći da VANUK, ako zaživi, nikako ne sme da bude vojvođanska kopija SANU već moderna ustanova koja komunicira sa modernim vremenom.

(Autonomija)