PAVLE RADIĆ: VANUK – crvena krpa za bikove nacionalizma

26 May 2015

Prokrustova postelja primitivnog uma

Predlogom za osnivanje javne ustanove Vojvo?anska akademija nauka, umetnosti i kulture (VANUK), pokrajinska vlada izazvala je bes srpskih nacionalista. Rigidnih centralista, koji na naciju, državu, institucije,  kulturu… gledaju „saborno“, pa se ježe od svake vrste društvene razu?enosti. Za njih su složeni identiteti i relaksirano državno ustrojstvo – jeres. Ne bez razloga, jer se u tome primitivni um ne snalazi. Uznemirili su se nacionalisti u politi?kim strankama, u javnim institucijama, u medijima. U Novom Sadu i u Beogradu, pri ?emu se ovi iz Novog Sada, iz Vojvodine, trse više nego oni u Beogradu. Valjda da bi se pokazali ve?im katolicima od Pape. Predlog pokrajinske vlade ocenjuje kao bezobrazluk i razgradnja Srbije. Oglasila se zabrinuto dakako i SANU – višedecenijsko mezim?e države, bez obzira na rezultate rada i po mnogo ?emu pogubno društveno delovanje – koja predlog doživljava kao politi?ki avanturizam. Memorandum SANU to jelda nije bio.

Bez imalo stida nacionalisti-centralisti govore o predlogu za osnivanje VANUK kao naumu razaranja Srbije, bezobrazno ignorišu?i ?injenicu da je upravo njihova ideologija – od „jogurt revolucije“ do danas – razorila sve što se razoriti dalo. U materijalnom, u kulturološkom, u identitetskom smislu najdrasti?nije su razorili baš Vojvodinu. Rušitelji svega i sva?ega prstom pokazuju na tobožnje rušitelje. Isti su se bunili i prilikom ponovnog osnivanja VANU, koju su potom, u saradnji sa politizovanim Ustavnim sudom – ugušili.

Nacionalne akademije nauka (i umetnosti) – nastajale u Evropi u periodu konstituisanja nacija i država – danas su u modernim društvima umnogome svedene na simboli?ki zna?aj. ?lanstvo u njima je priznanje uspešnim nau?nim i umetni?kim karijerama. Realna žarišta nau?no-istraživa?kog stvaralaštva su u institutima, istraživa?kim centrima, na univerzitetima, u privatnim zadužbinama i regionalnim akademijama, kojih u razvijenom svetu ima na desetine. Umetnost je odavno izašla iz institucionalnih i akademskih okvira. Pripadnost razli?itim nau?nim institucijama i grupama, pripadnost razli?itim umetni?kim udruženjima i poetikama, realizuje se po senzibilitetima.

U modernim društvima nacionalne akademije nauka i umetnosti odavno nemaju arbitrarni državotvorni zna?aj. Države, institucije, zakoni, definišu se i ure?uju u javnom polju kao konsenzus društvenih aktera. Ništa nije stati?no, sve se prilago?ava duhu vremena. Tamo gde je stati?no, gde se na državu, društvo, na institucije i društvene aktere gleda na predmoderan na?in – kao nažalost u srpskom društvu – država i društvo stagniraju. I propadaju. Pogubno je uterivati državu, naciju, društvo u Prokrustrovu postelju primitivnog uma.

Osnivanje VANUK realna je potreba Vojvodine, koja se uprkos višedecenijskom nasilju nacionalista ne može podvesti pod primitivno shva?enu srpsku nacionalnu, kulturnu i umetni?ku sabornost. Vojvodina je isuviše bogat fenomen, i svaki pokušaj njezinog privo?enja naopako shva?enoj „sabornosti“ bilo koje vrste, razara njezino kulturološko bi?e. Evropsko bi?e. Bez obzira na titule, zvanja, položaje – nacionalisti, niš?i duhom – nemaju pojma da razaranjem i desubjektivizacijom Vojvodine najve?u štetu ?ine upravo srpskom kulturološkom, ekonomskom i državnom pitanju.

Obnova subjektiviteta Vojvodine prvorazredno je demokratsko pitanje. Ko to ne shvata – bio u Novom Sadu, Beogradu, u bilo kojem parlamentu, SANU ili Patrijaršiji – protiv je ulju?enja Srbije. Sa svojim izvornim kulturološkim bogatstvom, sa ekonomskim potencijalom, sa geografskim položajem, Vojvodina je ogromna šansa za evropeizaciju Srbije. Predlog za osnivanje VANUK upravo pokušava da sabere stvarala?ki i kreativni potencijali Vojvodine, koji ni u jednom smislu nije okrenut protiv Srbije. Naprotiv. Predlog je antiteza neobrazovanosti, samodovoljnosti, netoleranciji, nasilju, uskogrudosti identiteta i rušenja njegovih složenih formi. Sve nabrojano protiv ?ega bi bila VANUK, rodno je mesto bede i bezna?a u kojem se primitivni um najkomfornije ose?a. Zato predlog pokrajinske vlade i doživljava kao crvenu krpu pred o?ima. Ra?una – ne bez osnova – na instrumentalizovani Ustavni sud Srbije kao na svog saveznika

Na kraju valja re?i da VANUK, ako zaživi, nikako ne sme da bude vojvo?anska kopija SANU ve? moderna ustanova koja komunicira sa modernim vremenom.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!