PAVLE RADIĆ: Uticaj radioaktivne Maje Gojković na zdravlje ljudi i životnu sredinu

15 May 2018

Naprednjaci gori od uranijuma

Na kojoj god funkciji bila, iz Maje Gojković ni jednog momenta ne prestaje da izbija nepatvorena radikalština – prema opoziciji bezobzirno nasilništvo, prema široj javnosti jeftin populizam, prema onome iznad sebe – klimoglavo poslušništvo. Jeftin populizam u formi tobožnje brige za (veliku) Srbiju i srpstvo predstavlja njezinu (?) inicijativu da se formira nekakva parlamentarna komisija koja će, bajagi, “istražiti posledice NATO bombardovanja Srbije 1999. po zdravlje ljudi i životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom”.

Ovo tipično šešeljevsko šibicarenje bez sumnje će podržati vladajuća skupštinska mašinerija kao i – uz manje unjkanje – svi srpski nacionalisti i privrženici teorija zavera kojih ne manjka u bezmalo svim političkim strankama i van njih. Gojkovićka je ubeđena “da će se dokazati jednim suštinskim i posvećenim radom poslanika da ima uticaja bombardovanje osiromašenim uranijumom na porast malignih oboljenja u Srbiji… Mi imamo obavezu prema gradjanima da im nakon iscrpnog rada saopštimo istinu, jer je to zločin bez presedana”, obrazložila je predlog. Komisija će biti sastavljena od poslanika Narodne skupštine, a za njezinog predsednika nalogodavka je predložila SNS poslanika Darka Laketića, predsednika skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu. Da li je teško već sada bez velike greške pretpostaviti kakvi će biti nalazi komisije?

Hronično sluđeni podanici kojima politikanti decenijama prodaju rogove za sveće i guraju ih u sve veću bedu, zapitaće se u čemu je problem sa ovom inicijativom? Evo u čemu:

Na kojim proverljivim podacima se zasniva apriorna tvrdnja da je u Srbiji posle NATO bombardovanja povećan broj malignih oboljenja kao posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom? Ko je i kad vršio istraživanja tog problema i koji relevantni autoriteti potvrđuju to što Gojkovićka, tabloidi i kafanski sveznadari srbobrani – tvrde? Gde su objavljeni rezultati takvih istraživanja – ako ih je bilo – i  pred kojim referentnim domaćim i stranim stručnjacima su prezentovani? Ako je malignitet zaista u porastu, ko može pouzdano tvrditi da uzrok nisu permanentno stresan život stanovništva zbog brige za preživljavanje; strahovi za sutrašnjicu; sve raširenija materijalna beda i beznađe; katastrofalan zdravstveni sistem i generalna neefikasnost institucija koje bi trebalo da štite zdravlje građana; nedovoljna prevencija i zdravstvena prosvećenost , itd? Kakve su tendencije malignih bolesti u drugim zemljama koje nisu bile izložene bombardovanju i upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom, u kojima se živi sa sličnim, ali i sa radikalno različitim egzistencijalnim uslovima? Bez ozbiljnih istraživanja nezavisnih stručnjaka, kako se uopšte može apriorno tvrditi da je ili da nije povećan malignitet u nekoj populaciji i ako je – šta su dokazivi uzroci tome?

Servilni narodni poslanici – ma bili i lekari i nuklearni fizičari – koji kao beskičmenjaci gledaju i slušaju autoritarnog vođu i njegove čauše i ispunjavaju njihova očekivanja, teško da su kompetentni da daju suvisle odgovore na ta bez sumnje važna pitanja. U tome je radikalština Gojkovićkine inicijative. Da smo ozbiljno društvo i država, takvo istraživanje bi odavno bilo završeno, a ne bi se sa time decenijama manipulisalo.

Ako bi kompetentni stručnjaci potvrdili nesporan porast maligniteta kao posledicu upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, onda je ključno pitanje za celo društvo (a to je pitanje i bez takvih nalaza) ne to šta su posledice bombardovanja i upotrebe osiromašenog uranijuma, nego šta su uzroci da je do bombardovanja Srbije uopšte došlo. Sve drugo – uključivši i ovo radikalisanje Maje Gojković, da bi se skrajnula pažnja javnosti sa ozbiljnih problema sve urušenijeg društva – obične su podvale. Kad bi se kojim slučajem, ne samo u parlamentu, povela ozbiljna rasprava o razlozima propasti i bombardovanja Srbije, pokazalo bi se da je Miloševićevoj SPS-JUL-ovskoj mašineriji za proizvođenje ratova nemerljiv doprinos dala i SRS, uključijući i njenu tada gorljivu visoku funkcionerku, “našu Maju”. Nesreća je Srbije što do takve rasprave u dogledno vreme neće doći, jer se pod vlašću njezinih rušitelja i upropastitelja sva ozbiljna pitanja svode na farse.

Ne treba biti naučnik niti genije da bi se shvatilo da je radioaktivno delovanje Maje i naprednjačke ekipe višestruko opasnije po Srbiju nego bilo kakav uranijum.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!