PAVLE RADIĆ: UNESCO i licemeri ispod mantija

07 Nov 2015

A ko je ono srušio banjalučku Ferhadiju, fočansku Aladžu, sarajevsku Vijećnicu...?

Prizivanje rata, svojatanje pola susedne države, ambicija klerikalizacije države i društva već od osnovnih škola, ponižavajuće dodvoravanje drugoj državi – a šta su drugo nego to istupi patrijarha SPC Irineja? On poziva da se Kosovo vrati milom ili silom; entitet (RS) međunarodno priznate države BiH proglašava srpskom državom; traži da se veronauka uvrsti u školske programe kao obavezan predmet; pred kremaljskim moćnikom sugeriše da se „mala srpska lađa veže za veliki ruski brod“… Nizom sličnih istupa pokazuje neskrivene ambicije da se više bavi politikom, a malo ili nimalo jevanđelizacijom i problemima jerarhije. Dobro, politika (volja za moć) ima privlačnu snagu, pa takve ambicije imaju manje-više sve verske zajednice, verski poglavari i najveći deo klera. Ali s obzirom na stanje u SPC – prećutana mračna ratna prošlost, unutrašnji raskoli, neprilično ponašanje sveštenstva, srebroljublje, raskalašnost, kriminal – patrijarh bi valjda najpre trebalo da se bavi tim problemima, a svetovne da prepusti onima koji se takmiče na izborima i od građana dobijaju mandate, političarima. Probleme za koje je nadležan trpa pod tepih, a u svetovnim stvarima i problemima patrijarh bi neskriveno hteo da arbitrira, da vodi državnu politiku. Licemerni političari nesposobni da rešavaju brojne probleme za to mu se neprekidno nude. Zajednički ideal im je simfonija crkvene i svetovne vlasti, uprkos katastrofalnim posledicama sraslosti s ratnom politikom Srbije tokom devedesetih. Uprkos katastrofalnih posledica koje je ta simfonija imala u razaranju svih vrednosti, uključujući i ljudske živote u celom regionu.

Politikantstvom se bave i niže rangirani sveštenici, od mitropolita do paroha. Pre desetak dana Eparhija Bačka istupila je protiv čelnika NDNV-a – nisko da niže ne može biti, markirajući im imena pred mogućim hajkačima. Povod je bio principijelno saopšenje ovog udruženja protiv govora mržnje vladike bačkog Irineja na RTS. A šta je drugo nego govor mržnje, kad vladika na RTS-u govori o Albancima (Arbanasima, kako ih naziva) da su „…bili divlja plemena dok ih Tito nije školovao i usput huškao protiv Srba u nekad zajedničkoj državi“, da nemaju nikakvih spomenika ni vrednih kulturno identitetskih znamenja i tome slično. Da bi ućutkala svaki kritički osvrt na javne ispade vladike, eparhija markira po svom mišljenju nesrpsko poreklo dva novinara i izlaže ih javnom linču, iako nijedan od njih nije potpisao navedeno saopštenje. Ne pada im na pamet da je saopštenje možda inicirao i sročio neko od drugih članova, možda čak i pravoslavni vernik koji se grozi licemerja i mržnje, bilo da ih širi neko pod mantijom, bilo neko u civilnom odelu.

Galama protiv prijema Kosova u UNESCO ne jenjava, pri čemu je glavni argument taj da srpsko nasleđe na Kosovu ne mogu čuvati oni koji su ga vekovima uništavali. Ako su ga toliko dugo i tako strasno uništavali, kako je uopšte opstalo? Dobro bi bilo da galamdžije koje barataju tim „argumentima“ kažu, koliko je u Srbiji – između ostalog – sačuvano na primer džamija posle odlaska Turaka. Ili koliko je bogomolja i kulturnog nasleđa pripadnika drugih naroda srušeno i spaljeno tokom zadnjih ratova, od vojski i paravojski pod srpskim znamenjem? Na Kosovu, u BiH, u Hrvatskoj. Jesu li banjalučka Ferhadija, fočanska Aladža, sarajevska Vijećnica (sa neprocenjivim knjiškim blagom – Univerzitetska biblioteka) bili kulturno-istorijski spomenici od posebnog značaja? Jesu li bili na listama zaštićene baštine ne samo lokalnog značaja, pa ko ih sruši, spali, uništi? Ko se od sadašnjih galamdžija koji spočitavaju Albancima varvarstvo oglasio kad je iz Beograda nahuškana bagra uništavala tu baštinu? Gde im je obraz da sada licemerno kukumavče? Da je iko od njih – od patrijarha, mitropolita, do političara lažnih patriota – stao pred jednu jedinu tuđu bogomolju koju je bagra naumila da ruši i rekao: rušite je samo preko mene, u moralnom pogledu pred nama i svetom stvar bi bila sasvim drukčija. Ovako je sva ta kuknjava najvulgarnije licemerje. Saopštenja poput onog Eparhije Bačke ni za jotu to ne mogu prikriti. Naprotiv, licemerje čine još ogoljenijim.

U tuđem oku licemeri trun vide, u svome im balvan ne smeta. Uprkos opštoj kuknjavi, njima nije ni do Kosova, ni do kulturnog i verskog nasleđa. Njima je prvenstveno do ovozemaljske časti i masti, a Kosovo i versko-kulturna baština su samo zgodni za demagošku manipulaciju kojom se čuva čast i mast. Da nije tako, Kosovo i tamošnje vredno nasleđe za kojim sada kukuvmače danas ne bi bili u situaciji u kojoj su.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!