PAVLE RADIĆ: Umišljenost i obest neobuzdanog vlastodršca

29 Apr 2016

Čeka li nas makedonski scenario?

Ko iole poznaje radikalsku ćud i političko delovanje Aleksandra Vučića, nije mu trebalo puno pameti da tačno predvidi na šta će ličiti njegova vladavina. Posebno izbori, ako njihovo raspisivanje i realizacija budu zavisili od njega ili bilo kog drugog Šešeljevog đaka, radikala ili potonjeg naprednjaka. Ne ulazeći sada u to kako je do toga došlo – mada se i to ne sme prenebegnuti ako se želi demokratska Srbija – kojim sklopom nesrećnih okolnosti, čijim greškama, zbog čije nesposobnosti, tek Srbija je ponovo u rukama neobuzdanog vlastodršca.

Ovi prevremeni izbori (kao ni prethodni) – oko čijih izbornih rezultata vlada višednevni rašomon – nisu raspisani iz racionalnih razloga, po sili zakona, iznuđeni kakvom parlamentarnom blokadom ili vanrednim prilikama – nego iz umišljenosti i obesti. Da se lična vlast bezobalno proširi, da ni jedan segment društva ne ostane mimo njene kontrole. Da se zgazi realna opozicija; da se iole sačuvane autonomne institucije (takvih je malo) dokrajče, potčine; da se zatre sve što vlastodržac umišlja da ga ugrožava. A o tome ko ga sve ugrožava, umišlja puno, pokazuje skoro paranoično.

Predizborna kampanja Vučića (treba li spominjati i SNS?) od prethodnih izbora nije ni prestajala. Niti će prestati posle ovih, kad se nekako smandrlja njihovo ozvaničenje, upodobljavanje. Skoro permanentno vanredno stanje način je Vučićevog vladanja. U stranci disciplinovanje članstva do bespogovorne mase (skupljene s koca i konopca); u javnim nastupima demagogija, patetika, melodrama, kontrola bezmalo svih medija, mantre (bez realnog sadržaja) o EU. U unutrašnjoj politici osionost, cinizam, beskrupuloznost, neprestano klevetanje opozicije; demagoške kampanje hapšenja uglavnom političkih protivnika (i usput sitnijih kriminalaca) bez sudskih epiloga; disciplinovanje i potčinjavanje institucija i nezavisnih regulatornih tela (čast izuzecima koji se tome dosledno suprotstavljaju, nažalost malo je takvih).

Posle zatvaranja izbornih mesta, sva je prilika da je mašinerija za glajhšaltovanje izbornih rezultata puštena pogon (CESID, RIK, analitičari, komentatori…). Na početku izborne večeri sve je ličilo da je krenulo kako je valjda i planirano, optimistično. Kad ono međutim… Onom ko se odlučio za prevremene izbore, u odnosu na očekivanja izborna noć se verovatno učinila gubitničkom. Izbornoj mašineriji dat je signal: „Pod čudnim okolnostima, u mrkloj noći, pod neviđenim pritiscima opozicije, neke izborne liste neobjašnjivo su prešle cenzus. Nećemo dozvoliti da i jedan glas birača bude otuđen“. Ili već tako nekako. Četiri dana i pet noći zaseda RIK – čiji predsednik u najvećoj konfuziji oko sabiranja izbornih rezultata odlazi na sednicu predsedništva SNS, čiji je član – ne bi li valjda prikladno razrešili Vučićeve sumnje o krađi izbora od strane opozicije!?

Kako god se završi haos oko izbornih rezultata, ionako krhkoj demokratiji u Srbiji nanesena je ogromna šteta. Kompromitovan je preduslov demokratije – poverenje građana u poštene izborne procedure i uljudnu smenu vlasti. Šta li bi tek bilo da se ovog puta radilo o klackalici ko će biti stvarni pobednik izbora i kome će pripasti mandat za sastav nove vlade? Kako li bi tek onda izgledala izborna noć (noći i dani) i kako bi se tada brojali glasovi? Da li bi vlast bila mirno predana? Ko zna šta li nas iovako čeka do kraja aktuelnog izbornog rašomona? Šta li nas čeka na sledećim izborima na koje se, sva je prilika, neće dugo čekati? Ne obećava na dobro.

Čeka li nas možda nakedonski scenario, uprkos tome što je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik SNS N. Stefanović putinovski oštro upozorio građanstvo da se neće dozoliti „ukrajinski scenario“.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!