PAVLE RADIĆ: Svetina i zlatno tele, ili o nama ovakvima

18 jan 2019

"Kremaljski autokrata izgleda ne voli izrazito preterivanje u servilnosti"

… Ali o njemu ovde neće biti puno reči, tek poneko opšte poznato mesto; neka o njemu misle i brinu oni u Rusiji koji se boje radioaktivnog polonijuma, Novičeka, koji se boje mraka; ovde je reč o nama ovakvima kakvi smo.

Poludnevna poseta Putina Beogradu pokazala je razmere mizerije u koju nas je srozao nacionalizam, pokazala je kako svako nacionalističko pijanstvo i ludovanje neminovno završava srozavanjem u egzistencijalnu bedu i nacionalno poniženje.

Pred hladnim autokratom iz Kremlja vladajuće srpske elite – ovom prilikom obuzete strahopoštovanjem pred gostom kojeg godinama obogotvoruju – pokazale su kao pred zlatnim teletom retko viđeno idolopoklonstvo i poniznost. Navodno će Kremlj i njegova vojna sila kompenzovati sve naše poraze i poniženja u koja smo zarobljeni nacionalističkim glupostima srljali zadnjih decenija.

Da je Putin od njih u tako poniznom stanju bilo šta tražio mimo onog što je objavljeno –a teško da nije – bi li mu išta odbili? Teško.

Svetina okupljena ispred Hrama svetog Save da se pokloni zlatnom teletu i njegovom domaćinu – izuzev nakratko sretnika u prvim redovima ispred hrama – zlatno tele nije ni videla. Za razliku od domaćina, božanstvo iz Kremlja izgleda zazire od okupljenih građana čak i onih koji ga obožavaju (KGB-ovski instikt). Gomili ispred hrama obratilo se na silu boga sa nekoliko reči na srpskom i ruskom jeziku – hvala na prijateljstvu – i to tek posle ponižavajućih molbi odlikovanog domaćina i patrijarha.

Kremaljskog kao i svakog autokratu hrani poniznosti i bespogovorna poslušnost saradnika i strah masa, ali kremaljski izgleda ne voli izrazito preterivanje u servilnosti. To uvek izaziva sumnju. U Beogradu mu se možda nešto nije svidelo na početku posete – možda nacionalistička servilnost domaćina kojem je doneo visoko odlikovanje. Na vencu koji je Vučić položio na spomenik crvenoarmejcima poginulim 1944. g za oslobađanje Beograda – oslobađali ga sa jedinicama NOVJ –piše: Hrabrim ruskim saborcima, predsednik Republike Aleksandar Vučić. Na Putinovom vencu piše: Od predsednika Ruske Federacije.

Vučić ne zna, a trebao bi da zna, da Putin žrtve Crvene armije iz 2. svetskog rata nije redukovao samo na Ruse poput srpskih nacionalista koji su oslobodioce Beograda 1944. sa partizanske strane – partizane ne vole ni da spomenu- uglavnom redukovali na Srbe, prećutkujući pripadnke drugih naroda koji su u partizanskim jedinicama oslobođali ne samo Beograd. Stasao uz četničog vojvodu i četničke pesme Vučić misli da Putin ne zna da je spomenik na koji su položili vence spomenik crvenoarmejcima, a ne hrabrim ruskim saborcima. Između jednog i drugog itekako ima razlike. General Vladimir Ždanov koji je komandovao 4. gardijskim mehanizovanim korpusom – glavnom udarnom snagom Crvene armije u operaciji osobođenja Beograda – rođen je u Kijevu, možda se osećao i izjašnjavao Ukrajincem. U jedinicama Crvene armije – kao i u jedinicama NOVJ – bili su brojni pripadnici drugih naroda ondašnjeg SSSR-a, kao i u jedinicama NOVJ pripadnici drugih jugoslovenskih naroda i narodnosti, a ne samo Srbi kako preferiraju novoistoričari. Ako se general Ždanov osećao i izjašnjavao Ukrajincem (a mnogi poginuli pripadnici Crvene armije pripadnicima neruske nacionalnosti), isključuje li Vučićev venac sa posvetom hrabrim ruskim saborcima počast nerusima?

Servilni gaf Vučića elementarno je nepoštovanje heroja Crvene armije poginulih za oslobođenje Beograda. Za razliku od Vučića i srpskih nacionalističkih revizionista istorije 2. svetskog rata, Putin – kojem se sa puno razloga svašta može prigovoriti – barem se ne bavi nacionalističkom podlošću revizije istorije.

Možda je ovaj degutantni detalj s početka posete kod sovjetoljuba Putina s pravom izazvao podozrenje prema servilnom domaćinu? O sličnoj servilnosti Vučićeve svite izabrane za doček obogotvorenog gosta izlišno je govoriti. Možda je ipak prednjačio biznismen-minister bez portfelja Nenad Popović zadužen, je l’ da, za inovacije i tehnološki razvoj, a poznat po tome što tuži pa argumentima sateran u ćošak “zaleđuje” tužbu novinara koji su se bavili istraživanjem njegovih firmi registrovanih na raznim egzotičnim destinacijama.

Od cele svite domaćina prilikom pozdravljanja hladni Putin je – preneli su neki mediji – zagrlio jedino Ivicu Dačića. Znakovito? Inače, bezmalo svi mediji posetu su prenosili i komentarisali na način da je pristojni gledalac televizije slabijeg stomaka ili morao gasiti televiziju, ili bežati na sportske kanale. U kompromitaciji novinarske profesije na nizu primera prednjačili su medijski javni servisi. Slično kao i štampani mediji delom u državnom vlasništvu.

Kakvi su stvarni efekti Putinove poludnevne posete tek ćemo videti. Slavopojke vlastodržaca i njihovih propagandista i ovde odlično pozicioniranih Putinovih lobista (koji svakako ne rade zbog odlikovanja, nego zbog konkretnijih i opipljivijih darova) su za opseniti naivne.

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!

Podelite ovu stranicu!