PAVLE RADIĆ: Skandal u senci predizborne larme

09 Feb 2014

Slučaj Univerzal banka

Narodna banke Srbije (NBS) oduzela je danas dozvolu za rad Univerzal banci iz Beograda i imenovala Agenciju za osiguranje depozita za administratora. Kako se navodi u saopštenju sa sednice Izvršnog odbora NBS-a, odluku o oduzimanji dozvole za rad Univerzal banci doneta je radi zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije.  Napominje se da su oduzimanju dozvole prethodile aktivnosti koje su u dužem periodu bile usmerene na to da banka uskladi poslovanje sa odredbama Zakona o bankama u delu koji se odnosi na kapital i pokazatelje poslovanja.
Utvrđeno je da se finansijsko stanje Univerzal banke znatno pogoršalo, i da je ta banka, kako se ističe, dospela u stanje kritične potkapitalizovanosti i da je ugrožena njena likvidnost i kontinuitet poslovanja.
Agencija za osiguranje depozita će, kako se navodi, tokom sledeće sedmice preduzeti sve aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju isplate osiguranih depozita u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita.
RTV 31. 1. 2014.

„Neophodno je utvrditi odgovornosti menadžmenta i akcionara banke“ – obrazložila je guvernerka NBS i dodala da će zabrana rada Univerzal banke državu koštati 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara, i da bi, da to nije urađeno, trošak svakim danom bio sve veći. Tabakovićeva je istakla da „od danas u Srbiji postoji 29 banaka koje imaju licencu i dodala da ni u jednoj od njih ne postoji problem koji bi doveo u pitanje stabilnost finansijskog sistema“.
Danas, 4. 2. 2014.

Prašina oko propasti Agrobanke nije se još slegla, a evo nas pred stečajem još jedne banke. Što će državu, budžet, poreske obveznike, po tvrđenju guvernerke, koštati 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara. Verovatno i mnogo više. Šta to znači? Kakva smo to trećerazredna država kad se tako lako urušavaju banke? Šta ozbiljan svet misli o Srbiji i gde li nas svrstava, nije teško pretpostaviti.

U senci sve goreg ekonomskog stanja, odbijanja suštinskih reformi, spinovanih političkih igrokaza, kako bi se pažnja javnosti usmerila na (pred)izborni cirkus tobože radi „provere poverenja političara kod naroda“ – u javnosti se skoro neopaženo provukla vest o propasti „Univerzal banke“. Skrajnuto, da skrajnutije nije mogla. Da je ikako bilo moguće, sva je prilika da bi kriminalno upropašćavanje banke bilo i potpuno zabašureno.

Šta se stvarno dogodilo sa Univerzal bankom, pa joj je NBS oduzela dozvolu za rad? Znajući kako se kod nas rešava problem ovog nivoa, kako se istraga i medijski tretman skandala prilagođavaju povezanosti aktera sa centrima moći, teško da ćemo dobiti prave odgovore na pitanje od velikog javnog interesa.

Da smo normalno društvo, kolaps banke bio bi udarna tema u svim medijma. Ne spinovanjem problema, nego ozbiljnim pristupom, istraživačkim radom novinara i angažovanjem finansijskih stručnjaka od integriteta. Pogotovo na javnim medijskim servisima. Da mediji nisu spin bilteni pod kontrolom između ostalih i onih koji upropaštavaju banke, koji pljačkaju građane, trudili bi se da objasne javnosti kolike su posledice stečaja banke, direktne i indirektne štete, kako će biti saniran problem, šta to znači za finansijski sistem države, kako će uticati na ugled Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, kako će se odraziti na investicionu klimu Srbije… Mediji odgovornima za propast banke, za veliku pljačku, ne bi dali oka da otvore, zahtevajući da objasne šta su radile nadležne kontrolne i regulatorne institucije, ko je gde i zašto zakazao. Zahtevali bi od odgovornih da objasne šta preduzimaju istražni organi i tužilaštva.

Na ovakvim skandalima, koji u materijalnom i moralnom smislu razaraju društvose, polaže se test verodostojnosti države, njezinih institucija i procedura, test verodostojnosti političara i naročito medija. Ovako kako se radi, slika je neodgovornosti države, institucija, medija… Skandal će da se začeprka i skloni od očiju javnosti. Do stečaja neke nove banke i pljačke države. Tako je to u trećerazrednim društvima.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!