PAVLE RADIĆ: Simfonija u Novom Sadu

11 Jan 2016

Crkva – pouzdan partner gradskoj vlasti u ponižavanju i raspamećivanju građana

“Sveštena lica često svoja vozila parkiraju na posebnim parkiralištima u blizini verskih objekata koja se najčešće nalaze u centru grada. Zbog ovog, ali i zbog šireg društvenog interesa sveštenih lica smatramo da i oni treba da uđu u ovu kategoriju korisnika”, kaže se u obrazloženju odluke Gradskog veća Novog Sada, kojom su i sveštena lica svrstana u kategoriju povlašćenih, pa će godišnju kartu za parking plaćati u iznosu od 4.320 din. Tako glasi vest koja je prošle sedmice objavljena u nekoliko medija ovdašnjih. Navodi se u njoj i da će svetina, parohijani, odnosno obični smrtnici istu kartu plaćati 71.880 din, odnosno bezmalo 17 puta više.

Poigravanju aktuelne gradske vlasti sa živcima Novosađana nema kraja. Skandali bez razrešenja, a kamoli sankcionisanja nižu se jedan za drugim. Ko šta radi, gradonačelnik Miloš Vučević zabašuruje skandale. Relativizuje ih, gura u stranu, u zaborav, a privid brige za grad nadomeštava pozerstvom i frazeologijom. Opskurni koalicioni partneri – Treća Srbija, Dinara-Drina-Dunav, SPO – rade šta hoće i kako hoće. Može im se, u gradskom parlamentu obezbeđuju većinu SNS-u. U gradskim preduzećima kojima upravljaju skoro bez ikakve kontrole, nemilice arče pare građana na sumnjive donacije, enormne troškove reprezentacije u najskupljim restoranima, na kojekakva sponzorstva. O zapošljavanju nepotrebnog i nesposobnog stranačkog kadra s jedne strane i šikani stranački neupodobljenih zaposlenika s druge strane, da i ne govorimo. Naravno, da ne bude zabune, na čelu piramide skandala nalazi se SNS, bez čijeg učešća i podrške, a i uspostavljanja takvog sistema, oni ne bi mogli da rade to što rade.

Primer otpuštanja stručnog kadra iz JP „Informatika“ – nekontrolisanog zabrana Treće Srbije – i istovremenog uhlebljenja gomile trećesrbijanaca u ovom važnom gradskom preduzeću, paradigmatičan je. Uprkos višednevnom štrajku sindikata i apelima (dela) javnosti koji su stali na stranu izbačenih sa posla, pred ucenama trećesrbijanaca gradonačelnik i gradska vlast legli su na rudu. Ni malo slučajno. U upravljanju gradom ovako kako se radi, svako svakog od koalicionih partnera drži u šaci. Iza svakog od njih – negde više, negde manje – vuku se repovi javašluka, rasipništva i neodgovornosti. Apatični građani, Novosađani, zaokupljeni preživljavanjem i skandalima na nacionalnom nivou, na to sve manje obraćaju pažnju. Većinom su se na sve to svikli. Malo je medija – trebalo bi, kritičkog oka javnosti – koji se time ozbiljnije bave. Tu i tamo, kad neka brljotina u gradu nadiđe uobičajeni nivo; kad neki kabadahija iz javnih preduzeća u pijanom stanju recimo slupa službeni automobil, povredi koga ili napravi kakvu drugu glupost i javnu štetu, šturo se piše i govori par dana. I potom se sve zaboravi.

Za ovakvo upravljanje gradom gradska vlast zna gde da traži i gde nalazi pouzdanu podršku. Kao što zna i državna vlast. U crkvi, u SPC. Državna u Patrijaršiji, novosadska u Eparhiji bačkoj. Sa druge strane Patrijaršija i Eparhija – više zabavljene politikantstvom nego jevanđelizacijom – dobro znaju koliko su vlast i crkva ovakve kakve su, potrebne jedne drugima. Daleko su od toga da shvate štetnost sraslosti svetovne i crkvene vlasti (simfonija) i po državu i po crkvu. Najviše na štetu građana, vernika i onih koji to nisu. Autoritarne i totalitarne vlasti – pisao je o tome Đerđ Lukač – traže podršku verskih zajednica (najuticajnijih), korumpirajući ih privilegijama kako bi kod podanika ta podrška stvorila privid božijeg poslanja baš te vlasti. Sa druge strane crkva, kler, hrli u zagrljaj svetovne vlasti onoliko koliko su joj preče zemaljske privilegije i neumerene blagodeti od jevanđelizacije. Kleru sklonom vlastoljublju i srebroljublju, sklonom neumerenom hedonizmu – autoritarne vlasti daju privilegije i oslobađaju ga obaveza kojih u uređenoj državi niko ne treba da bude oslobođen. Kler zauzvrat svetovnoj vlasti sve i svašta estradno „osveštava“ i blagosilja – od kioska, javnih ustanova (?!), stranačkih slava (sic!) – do ratnog razaranja i jezivih zločina koji se konsenzualno smatraju nacionalnim slobodarskim pregnućima.

Imajući u vidu primitivnu sraslost vlasti i SPC, što je onda čudno kad recimo u novosadskoj centralnoj pešačkoj ulici (Zmaj Jovinoj) sveštenik vozi kola u po bela dana. Žuri jelda na službu Božju. Taman posla da se to sankcioniše, kao u slučaju običnih smrtnika. Otuda ništa čudno što su gradske vlasti Novog Sada sveštenike svrstale u lica „od šireg društvenog značaja“ i izuzeli ih od problema običnih smrtnika, pa će pretplatne karte za parking u Novom Sadu plaćati u simboličnom iznosu. O pogodnostima kojima država u ime svih građana udvornički daruje crkvu – prvenstvo u vraćaju imovine, izdašna budžetska podrška bez kontrole utroška novca poreskih obveznika, oslobađanje od poreza, plaćanje sveštenstvu raznih doprinosa na teret budžeta – da i ne govorimo. U jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope, navodno sekularno uređenoj, o tome se nigde ozbiljno ne govori. Kad se negde stidljivo i progovori, to je takoreći jeres. A iz Srbije, iz Novog Sada, mladi beže li beže.

(Autonomija)