PAVLE RADIĆ: Sadističke poslastice vlasti – uspenje najkompromitovanijih

21 Oct 2017

Vulinu gazda popustio lanac do kraja

U moralnoj atrofiranosti uzrokovanom uspelom kleronacionalističkom revolucijom nagledali smo se i privikli na svašta – na mračnjake koji kreiraju javni život; na njihove ratove i zločine; na materijalnu i duhovnu bedu i tminu kojoj nema kraja. Iako su nam, zbog predugog truljenja društva, moralni refleksi i samopoštovanje zamrli, ispadi raspomamljenih ništarija na vlasti i oko nje povremeno nas trgnu i zgranu neočekivanom inventivnošću obnove starih i prizivanjem novih zala i nesreća. U žestokoj konkurenciji, u tome prednjači ex-julovac Aleksandar Vulin, kojem je gazda skroz popustio lanac – valjda da in vivo proveri koliko još jada i čemera koje nam priređuju možemo da podnesemo.

Otkako je sa skoro čitavom bulumentom koja je harala devedesetih vraćen u javni život – na najviše državne funkcije – ex-julovac, oslobođen bilo kakvih skrupula, srlja iz jednog u drugi skandal, iz jedne moralne i političke skaradnosti u drugu. Sveti se zbog postpetooktobarske skrajnutosti od blizine vlasti i centra javnog života, mada mu ni u međuvremenu očigledno ništa nije falilo. Da su u pitanju posledice koje sam snosi, ni po jada – takvih i sličnih bizarnih tipova ima u svakom društvu. Problem je što posledice njegovih fantazama snosi čitavo društvo, sadašnje i buduće generacije. Još je veći problem što ispadima kojima sablažnjava građane željne normalnog života Vulin u stvari realizuje pritvorne političke naume Vučića, koji ga kao iz inata uzdiže na sve odgovornije funkcije bez obzira na ogromne štete koje ex-julovac pravi gde god se nađe.

Vulin i ne pokušava da barem – poput gazde mu – prikrije s jedne strane mržnju prema susednim narodima, a s druge prezir i nipodaštavanje onih građana Srbije koji ne slave gazdu i gazdine propagandiste. Poput „zeca“ u atletskim trkama čija je uloga da nametne oštar početni tempo, Vulin staljinističko-šovinističkim ispadima ima ulogu zeca vladajuće srpske politike u revitalizaciji zločinačke ideologije i prakse devedesetih. I u tome na zadovoljstvo gazde, gazdinih ideoloških suflera te Putinovih ekspozitura i lobista ima velikog uspeha. Rehabilitacija ideologije i kadrova iz sramnih devedesetih skoro je potpuno dovršena. Znamenja neuspelih pokušaja da se nakon 5. oktobra u Srbiji obnovi normalno društvo vidljivo je samo u tragovima. Što je to tako umnogome je i Vulinova zasluga. U rehabilitaciji Miloševićevog nasleđa i razaranju ionako skromnih postignuća 5. oktobra – radi kao buldožer.

Vraćanje najkompromitovanijih kadrova iz espesovsko-julovsko-radikalskih “slavnih dana” na najodgovornija mesta u društvu valjda je posebna sadistička poslastica ove vlasti. Teško da je ustoličenje ratnog huškača Milorada Vučelića na mesto direktora F.K. „Partizan“, potom na čelnu funkciju trovačkih „Večernjih novosti“ – kao i beskrupuloznog ex-julovca i radikala Milovana Bojića na mesto direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti na Dedinju – prošlo bez Vulinovog oduševljenja. Koliko li je uživao u simboličkoj šamarčini što ju je ovakvim kadriranjem gazda opalio pristojnim ljudima u sportu, zdravstvu i novinarskoj profesiji, kao i svim pristojnim građanima.

Bez ikakvih stručnih referenci ex-julovac je sada ministar odbrane, što je skandal po sebi i šamarčina vojnicima kojima je stalo do profesionalnog dostojanstva; onih koji su svesni ogromne cene koju je vojska platila dozvolivši početkom devedeestih da bude instrumentalizovana u Miloševićevu ratnu mašineriju, pa je bauljala od poraza do poraza, završivši u operativnim, materijalnim i nadasve moralnim ruinama koje nikakve prigodičarske parade i šarade ne mogu prikriti. O uzaludnim pogibeljima i patnjama vojske i njihovih porodica uopšte se i ne govori. Fasciniran neostaljinističkim Putinovim autoritarizmom, ljubitelj Crne ruke i Apisa bi da militarizuje društvo, a državu da pretvori u kasarnu. Za moralne uzore u njoj bi da uzdigne ratne zločince.

Čovek iza kojeg se pored nacionalstaljinističkih fantazama vuče ogroman rep smutne kupovine preskupog stana bi – kao i gazda mu – da nas sve svede na plastelin ili na olovne vojnike za njihove opasne igre.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!