PAVLE RADIĆ: Protokoli marginalaca

08 May 2014

Jajarluk srpske politike: i ovce bi, i novce

Tako je to sa marginalnim zemljama. Drugorazredne su ne zato što su uglavnom male i siromašne, nego zato što nemaju samopoštovanja. Zato što se u svetu kojim vladaju različiti interesi ne drže principa. Jednako prema svima.

Predsednik ruske Dume Sergej Nariškin, odnedavno na crnoj listi Evropske unije zbog ruske aneksije Krima i uloge Rusije u podrivanja mira na istoku Ukrajine, bio je u dvodnevnoj poseti Srbiji. U Evropi persona non-grata, u Beogradu – koji bi, ako može, sutra u EU – dočekan je sa najvećim uvažavanjem. Nije mala stvar, u poseti je pouzdan protagonist Putinove politike, koja ovde fascinira nekritičke rusofile. I elitu i mase. Beograd ga prima u isti dan kad i evropskog komesara za proširenje Štefana Filea. Možda su se gosti iz Brisela i Moskve i sreli na beogradskom aerodromu. Možda su jedan od drugog okretali glave ili su ih protokoli vešto razvodili zasebnim prolazima. Valjda se nisu sretali oko kabineta domaćina?

Šta reći o načelima srpske politike? Kako se radi, neko bi rekao o jajarluku srpske politike. I ovce bi, i novce.

Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova jer poštuje teritorijalni integritet Srbije. To je njezin principijelan stav i nije jedina država koja se tako odnosi prema problemu Srbije i Kosova. Zauzvrat, Srbija onako načelno, nit smrdi-nit miriše, podržava teritorijalni integritet Ukrajine, pa kako ko to shvati. Iako načelno podržava ukrajinski integritet i suverenitet, Srbija nije osudila samoproglašenu nezavisnost Krima i njegovo pripajanje Rusiji. Niti išta kritički govori, a kamoli da osuđuje mešanje Rusije u podsticanje nemira na jugoistoku Ukrajine. Mešanje koje ne vidi samo onaj ko neće da vidi, kao što neki nisu hteli da vide svojevremeno učešće Miloševića, njegovih tajnih službi i paravojski, u podsticanju srpskih pobuna u Hrvatskoj i BiH.

Beograd neće preduzimati nikakve sankcije prema Rusiji, poput EU kojoj deklerativno hrli, ili ne daj bože poput Crne Gore, koja podržava politiku EU jer teži njezinom članstvu. Srbija bi da se sprda sa Crnom Gorom i njezinom politikom. Srbija neće preduzimati bilo šta što bi narušilo duboke istorijske veze srpskog i ruskog naroda i uticalo na odnose dve bratske države, kako se to protokolarno kaže, jer je to za Srbiju pored ostalog i moralno pitanje. To kaže novi ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Nije malo onih koji govore da je na to mesto Dačić instaliran direktno iz Moskve. Taj moralizam, kad je u pitanju zapravo Putin pre nego Rusija, trebalo bi da je nekakav ministrov novum u spoljnoj politike. Šta je to nego najobičnija frazetina za prikrivanje servilnosti, za opseniti nišče.

Dačić i vlada čiji je ministar, poistovećuju Rusiju sa Putinom i njegovim autoritarnim režimom opasnih imperijalnih ambicija. Rusija i ruski narod, podvrgnuti obnovi sve grublje autoritarnosti, nisu isto što i Putinovo svevlašće. U sve većoj su opasnosti od obnove autoritarizma na unutrašnjem i imperijalnog avanturizma na spoljnom planu. O tome niti misli Dačić, niti vlada čiji je član. Ne usude se da o Rusiji misle izvan matrica koje nameće Kremlj. Još manje o tome misli predsednik republike Tomislav Nikolić. Zato predsednik Dume u Beogradu traži procep u evropskoj izolaciji Putinove politike i hvali politiku domaćina. Koristi Beograd da izađe iz izolacije u Evropu i deli moralne lekcije Evropi i Americi.

Vlastodršci u Beogradu diletantski misle da se potuljenošću i besprincipijelnošću svetu može podvaljivati. Sa našim političarima svet ima itekako iskustva, pa će i ova “politika” biti tako i tretirana. Kao servilnost marginalaca. Da nije tako, pozvali bi u Beograd nekog i iz Kijeva, da ovdašnjoj javnosti objasni ukrajinsku stranu priče. A to će biti – malo morgen.

Naš javni život dodatno je zagađen najnovijim skandaloznim ispadom mitropolita Amfilohija, povodom istog problema drame Ukrajine. U nehrišćanskoj ostrvljenosti i nekontrolisanom prostakluku, Amfilohije priziva otpadanje živog mesa onome ko izneveri Rusiju. Alal vera mitropolitu na hrišćanskoj poduci. Citira navodno zavet Svetog Petra Cetinjskog. U stvari, proklinje vlast Crne Gore zbog odnosa prema ruskoj politici. Mitropolit polit-komesar previđa da svetovna vlast za svoje postupke polaže račune građnima na izborima, a ne mitropolitu i Patrijaršiji, za čim mitropolit žudi. Šta reći za uličarsku kletvu mitropolita. Užas, skaradnost, od po rečima i pretenzijama pre parasveštenog, nego odista hrišćanskog lica. Vajnog verskog učitelja i hrišćanskog uzora. Skaradnost i SPC, koja preko necivilizovanog ispada svog mitropolita prelazi bez komentara. To što mitropolit citira navodne zavetne poruke Svetog Petra Cetinjskog, ne opravdava ni njega ni sveca kojeg citira, ako je citat zaista tačan. Proklinjanje ma i najgrešnijih ljudi, nema nikakve veze sa Hristovim učenjem. Ko su kletnici da oni sude? Velika je to jeres. Ne prva od istog jeretika i iz SPC.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!