PAVLE RADIĆ: Orkestar za raspamećivanje građana

19 Apr 2017

Naprednjaci nam šalju poruku: može još gore... I ubrzo pokažu da zaista može...

Orkestar za klevetanje i medijsko linčovanje svakoga kog dirigent Vučić markira kao oponenta – jednako se služi gadostima posle skandaloznih predsedničkih izbora, kao i pre njih. Razni Jovanovi, Martinovići, Vulini, Stefanovići, Dačići i slični – uz logistiku propagandne mašinerije ne prezaju ni od čega. Markiraju se i kleveću pojedinci koji pred autokratom nemerljivog ega ne povijaju kičmu; kleveću se njihove porodice, supružnici, deca; kleveću se njihovi prijatelji i saradnici. Bračni partneri političkih oponenata se optužuju da su vođe narko-mafije, dok vođe narko-mafije gopodare stadionima, upravama najvećih sportskih društva i, zajedno sa predstavnicima vlasti, stvaraju atmosferu nedodirljivosti i linča nepodobnih.

Kleveću se nepotkupljivi novinari koji razobličavaju beskrupuloznost režima i prokazuju kao neprijatelji naroda i vođe građanskih protesta. Markiraju se kao nezaštićene mete za svaku protuvu koje režimski mediji neprekidno truju mržnjom. Spontanim pobunama pretežno mladih građana protiv medijskog mraka, razaranja institucija, neregularnih izbornih uslova i manipulacija, srljanja u otvorenu diktaturu i ukidanja ionako malih demokratskih postignuća – spočitava se „makedonski“ i „ukrajinski“ scenario, navodno urotnički pokušaj „narandžaste revolucije“ inspirisane i podržavane iz inostranstva (zna se odakle, sa Zapada, ne iz Kremlja), što je uz „Soroša“ omiljena denuncijacija ne samo ovdašnje građanske pobune, nego sličnih građanskih pobuna protiv niza korumpiranih autokratskih režima u okruženju i svetu. U razularenosti klevetničkog orkestra i njegovog dirigenta, teško je predvideti šta je sledeće na redu. Evo skice samo dve najnovije gadosti – Vučićeve i valjda najrevnosnijeg mu podanika, Vulina.

Posle početnog straha od neočekivane postizborne mase građana na ulicama gradova Srbije – jedino čega se panično boje svi autokrati i diktatori – valjda ohrabren smanjivanjem inteziteta protesta i apatijom većine apatičnog građanstva,Vučić cinično poručuje – neka nezadovoljnici potestuju ako hoće i deset godina, ali neka ne ugrožavaju red i zakone. Zna dobro da umesto nezavisnih institucija koje gazi kako hoće, on arbitrira o redu, o zakonima, o državnoj kasi – o svemu i svačemu.

Na optužbe građana o sramnom informisanju kontrolisanih medija, među kojima i onih koji se formalno nalaze u njihovom vlasništvu – javnih servisa RTS-a i RTV-a, uz ciničan osmeh Vučić tvrdi da, od kako su on i SNS na vlasti (iz valjda RTS) niko nije otpušten, da su „tamo ostali svi žuti“. Što se tiče RTS-a, tu je valjda blizu istine, jer za kadrovskim čistkama u toj medijskoj kući i nije bilo potrebe. I pre je taj javni servis odista bio servilna kuća za opsluživanje pre svega interesa vlasti i podilaženje masi željnoj jeftine zabave i kiča. Život i realnost razorenog društva su i onda išli drumom, a RTS – šare, džidže-bidže, žikine šarenice, rođaci sa sela, babe se češljaju a sela gore, četničke sage – išao je šumom.

RTS-om je dugo godina kao svojom prćijom rukovodio u čaršiji izvikan za novinarsku veličinu i urbanu legendu Aleksanar Tijanić, sklon ulizivanju svakoj vlasti. RTS je posle dvehiljaditih prokockao šansu da postane pravi javni medijski servis Srbije. Za razvijanje kritičkog javnog mnenja i demokratske javnosti u toj krucijalno važnoj medijskoj kući – uz RTV, koja je pod vlašću naprednjaka zasebna sramna priča – od dolaska Bujoševića nakon Tijanića malo šta se promenilo, ako tu ne računamo brahijalniji i primitivniji politički pritisak naprednjaka i sa tim usklađen program. Jeftina zabava, kič, vrednosna bezličnost, polu-informisanje, falš teme – bežanje od funkcije javnog medijskog servisa uz male programske izuzetke. Znaju to pobunjeni građani na ulicama i ne žele da ih medijski javni servisi (koji to suštinski nisu) prave idiotima.

Vučićeve tvrdnje da su „tamo ostali svi žuti“ verovatno su sinhronizovane sa prethodno naprasnim zahtevima trbuhozborca mu, Vulina, za smenama u RTS zbog, jelda, neobjektivnog informisanja o građanskim protestima. Tako se manipulacijama dirigenta i njegovog trbuhozborca licemerno obesmišljava zahtev građana za smenama u RTS i RTV, jer je eto i vlast nezadovoljna njihovom objektivnošću i izveštavanjem. Oglasio se i direktor RTS Dragan Nije Srpski Ćutati Bujošević koji je, jelda, zadovoljan što su radom RTS podjednako svi nezadovoljni.

Akcija vlasti i odgovornog poslušnika iz medijske kuće pokušaj je brzog, lakog i jeftinog oslobađanja RTS-a hipoteke slugeranjstva, pa nema potrebe da se tamo išta menja. Ili će promena na čelnim mestima RTS ipak biti: nešto kao posle svojevremene smene Mitevića, kad su dovođeni još gori i još poslušniji.

A poruka naprednjačke vlasti svih ovih godina glasi: može i gore, videćete. I vidimo.

(Autonomija, foto: Beta/Miloš Miškov)

Podelite ovu stranicu!