PAVLE RADIĆ: Orić, licemerje i napredni radikali

12 Oct 2017

Dok Srbijom haraju ratni zločinci – moralna panika zbog oslobađanja Nasera Orića

Me?u standardno licemernim reakcijama srpskih zvani?nika na svaku presudu stranih sudova za ratne zlo?ine koja im nije po volji, huška?kom reakcijom povodom osloba?aju?e presude Ori?u pred sudom u Sarajevu visoko je odsko?ila ministarka pravde Nela Kuburovi?. Za one kojima se ministarka ?inila samozatajna i poslušna vo?i, sad je jasno da je odli?no ovladala nacionalisti?kom školom retorike, pa je jasno zašto je iz korpusa mladoradikala promovisana na jedno od moralno najvažnijih mesta u društvu. Zar je onda ?udno što nam je pravosu?e takvo kakvo je – kompromitovano, farsi?no.

Za dobronamerne po ko zna koji put treba ponoviti – ni jedan zlo?in ne sme da se zaboravi. Ni jedna nevina žrtva ne sme biti pre?utana, svakom osumnji?enom za zlo?ine treba individualno i nepristrasno suditi. Me?u ostalima i Naseru Ori?u i onima koji su s njim ratovali po bosanskom Podrinju tokom minulog za Bošnjake (ali i za “obi?ne“ gra?ane srpske i drugih nacionalnosti) bez sumnje nametnutog rata u kojem je bilo i ne malo nevinih srpskih žrtava. Za Ori?a – i svakog osumnji?enog – prikupljanje dokaza i verodostojnog svedo?enja moralo se temeljiti na pouzdanim moralnim kriterijumuma istražitelja zlo?ina i visokoj tužila?koj profesionalnosti otpornoj na svaku vrstu pritisaka. Samo tako pripremljene optužnice su dobro utemeljene i upotrebljive za svaki nepristrasan sud, sudilo se Ori?u ili kom drugom, Srbinu, Hrvatu, Bošnjaku, Albancu, bilo kome za koga postoji sumnja da se ogrešio o ljudskost.

Da li je srpsko Tužilaštvo za ratne zlo?ine, neprekidno izloženo pritiscima dominantnih nacionalista, tako spremalo optužnicu za Ori?a i druge osumnji?ene za zlo?ine nad Srbima? Ako nije, onda pod izgovorom namirenja pravde prema žrtvama – sudovima podme?e politikantstvo i moralnu trulež koja ne samo da ne?e namiriti pravdu prema srpskim žrtvama nego dodatno razara ovo društavo. Apriorna kvazipatriotska sablažnjavanja i lažno moralisanje izazvano nezadovoljstvom sudskim presudama bez stru?ne analize sudskog procesa – najpouzdaniji je znak farsi?nog odnosa ne samo prema zlo?inima i žrtavama, prema pravu i pravdi, nego i prema ukupnoj pravnoj praksi društva. Krajnje je nemoralno pred milionima TV gledalaca teatralno navoditi imena žrtava i na?in njihove egzekucije – što Vu?i? ne ?ini prvi put – jer umesto pijeteta prema žrtvama želi homogenizovati mase i podjariti njihove strasti.

Selektivan odnos prema zlo?inima i zlo?incima i licemerje prema presudama koje se ne uklapaju u unapred proglašene „istine“ u Srbiju nažalost traje manje-više od završetka ratova do danas. Moralno zgražavanje vrhova vlasti i njihovih propagandista povodom za njih nezadovoljavaju?ih presuda stranih sudova za ratne zlo?ine nad Srbima najobi?nija je farsa sve dok se po Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima Srbije slobodno šepure brojni pojedinci opravdano sumnji?eni za ratne zlo?ine na ratištima bivše države; dok se osu?enim Srbima za ratne zlo?ine pred doma?im sudom (najniže rangiranim u hijerarhiji organizacije i izvršenja zlo?ina) farsi?no obaraju presude i su?enja odlažu u nedogled; dok se pred doma?i sud za ratne zlo?ine ne izvede makar jedan visoko rangirani starešina vojske i policije za koje postoje ozbiljne indicije odgovornosti za ratne zlo?ine; dok presu?ene ratne zlo?ince u Haškom tribunalu posle (delom) izdržane kazne sa?ekuju državne delegacije sa po?astima pa se isti potom šepure na javnim mestima, drže predavanja, pišu (oni ili trabanti im) i promovišu knjige; dok je u Srbiji udobno zbrinut Mladi?ev general odgvoran za granatiranje centra Tuzle u kojem je 25. maja 1995. na pravdi boga ubijeno 75 Tuzlaka u cvetu mladosti (posle su?enja u BiH i osude na 20 godina zatvora general Novak ?uki? je pobegao u Srbiju; Srbiji ne pada na pamet da ga vrati u BiH na izdržavanje kazne); dok u vrhovima vladaju?ih stranki sede ratni huška?i i širitelji mržnje…

(Autonomija, fotografija Specijalnog suda za ratne zlo?ine i organizovani kriminal u BG: RFE/RL)

Podelite ovu stranicu!