PAVLE RADIĆ: Od Brisela dva putića

28 Mar 2013

Završetak pregovora donosi otrežnjenje ili...

Drugi april i, kažu, završni razgovori vladaju?ih srpskih i kosovskih politi?ara u Briselu su pred nama. Da?i? i Ta?i ?e ponovo pred samozatajnu Ketrin Ešton. I neizbežnog predstavnika ameri?ke administracije Filipa Rikera.

Vreme je istine ma kakva bila. Bolna, razo?aravaju?a, otrežnjuju?a. Kakva god da je, istina uvek deluje okrepljuju?e. Jer su istina i razumno ponašanje kao gorak lek. Ne prijaju, ali le?e. Temelj su sre?enog života. Pojedina?nog i kolektivnog, državnog. Izbegavanje istine i razboritosti tragi?no je obeležilo srpsku politiku poslednjih decenija. Samoobmane i politi?ki autizam u kapitalnim pitanjima, kao što su država i državna politika, spirala je po kojoj je Srbija drasti?no propadala. I srljala iz poraza u poraz.

Je li napokon došlo vreme otrežnjenja? Predstoje?i pregovori u Briselu brzo ?e odgovoriti na to pitanje. Ne bude li se pošlo od racionalnog izbora i opredeljenja za ono što je realno mogu?e, Srbija ?e i dalje ostati u politi?kom i državnom limbu. Ne izabere li put u Evropu i dostojanstven život gra?ana (uklju?uju?i tu i život gra?ana Kosova), nego nastavi da se bori za odavno “izgubljenu teritoriju”, propadanje Srbije ?e se nastaviti. Beda i bezna?e bi?e sve ve?i. Srbija ?e se u tom slu?aju i dalje baviti sama sobom, strana?kim razjedanjem, nesposobna da život gra?ana u?ini snošljivijim i dostojanstvenijim. Okamenjena fikcija posedovanja “izgubljene teritorije” nadvladat ?e princip dostojanstvenog života gra?ana. Ne samo sadašnjih, nego i budu?ih generacija. Razumom ?e ponovo biti poražen. Ne?e to biti poraz samo SNS i SPS, nego cele Srbije. Ogroman teret kumuliranih politi?kih gluposti i materijalna beda zbog njegovog nerešavanja, prevali?e se na ple?a generacija koje dolaze.

Ironija sudbine je da je test otrežnjenja i bolnog suo?avanja sa istinom pao u ruke upravo onima koji su Srbiju inicijalno i temeljno srozali na niske grane. Sa onima koji su i doveli do toga da se sa Kosovom danas razgovara kao sa nezavisnom državom bez obzira na papagajsko ponavljanje da Srbija nikada ne?e priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Test otrežnjenja je prvenstveno na nekadašnjim radikalima, danas SNS, i na SPS. U tome ima istorijske pravde. Da li ?e test položiti, ostaje nam da vidimo. Ako se podsetimo njihove nekadašnje ideologije, politi?kih biografija i aktivizma glavnih aktera tih partija, skepsa je neizbežna. Ali, hajde da vidimo. ?uda su možda i mogu?a i u Srbiji. Dajmo šansu mogu?nosti da su nekada zadrti propagatori rata i nasilja prošli kroz politi?ko prosvetljenje. Dajmo šansu da vidimo ho?e li razumnim ponašanjem okajati bar deo prethodnih greha. Ne urade li to, sve što sada rade u navodnoj borbi za reafirmaciju države, institucija, ekonomije, morala, kulture – završi?e kao farsa. U zatvorenim i samodovoljnim društvima, u samogetoiziranim državama, degenerisane vrednosti su na?in života. U društvima u kojoj laž postane istina, uzurpacija politi?ke i materijalne mo?i, monopoli vladaju?ih oligarhija, dezavuisanje institucija, korupcija i kriminal, na?in su života.

Sa?ekajmo drugi april da vidimo za šta se zalaže Srbija. Odnosno njezina sadašnja vladaju?a politika. Posle završnih razgovora sve ?e biti mnogo jasnije.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!