PAVLE RADIĆ: Mega-kopija dejtonske BiH

11 Sep 2014

Kuda ide Ukrajina?

Ima li smisla baviti se agonijom Ukrajine iz Srbije, koja u zabludama baulja više od četvrt veka? Može nas se podsetiti da najpre rešimo svoje ratne i moralne hipoteke, pa onda da se bavimo tuđim jadima. Imalo ili nemalo smisla, crni oblaci što se nadvijaju nad Ukrajinom i preteći šire nad Evropom, uznemiruju svakog razumnog građanina. Pa i nas ovde, ovakve kakvi smo. Mali, slabi, neuticajni, oguglali i na svoje i na tuđe zlo i patnje.

Slike ratnih prizora sa istoka Ukrajine podsećaju na naša nedavna ludila. Na razaranja sela i gradova, industrijskih i kulturnih objekata. Na vojske i paravojske, na samoproglašene autonomne oblasti i republike. Na poginule, osakaćene, na prognane i izbegle. Ma koliko naša ludila bila brutalna, zločinačka, u poređenju sa onim u šta se može pretvoriti ukrajinska kriza, bezazlena su. Zbog veličine i strateškog značaja Ukrajine, zbog veličine i ratne moći aktera koji mogu biti uvučeni u vrtlog katastrofe. Ako do toga i ne dođe, nadajmo se da neće, Ukrajini preti da postane ono što je postdejtonska BiH. Državni provizorij krhkog mira. Zemlja bez nade. Sa zaustavljenim ratom, ali nerešenim uzrocima izbijanja krize i rata. Sa nemogućnošću postizanja bilo kakvog racionalnog društvenog kompromisa. Ukrajina nije daleko od toga da postane hronično žarište nestabilnosti Evrope, na strateški važnom položaju. Kao što je i dejtonska BiH postala državni provizorij i neugaslo žarište krize zapadnog Balkana. Nečistu savest krojača Dejtonskog mira nećemo ovde razlagati. U strahu od rata nepredvidljivih razmera, u slučaju Ukrajine, stremi se miru po svaku cenu. Slično kao i onomad u slučaju BiH, kad se zbog zasićenosti gadostima dugog rata, težilo miru i po cenu trulih kompromisa. Zbog kojih danas trpe građani BiH.

U Minsku je potpisan sporazum o primirju između Kijeva i proruskih separatista na istoku. Uz prisutnost predstavnika onog što Evropa ima, nejake Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Ostaje da se vidi koliko će se primirje poštovati. I hoće li Minsk biti ukrajinski Dejton?

OEBS je u svojstvu medijatora razgovora u Minsku, kao onomad Kontakt grupa za BiH u Dejtonu, predložila principe kompromisnog rešenja. Jedan od principa je specijalni položaj teritorije Ukrajine sa značajnom ruskim stanovništvom, u okviru suverene Ukrajine. Ne spominje se naziv i veličina te teritorije. Teritorije koje kontrolišu separatisti sada zovu Novorusija, Donska republika, Luganska republika ili nešto slično. Možda će se teritorija sa specijalnim statusom zvati Republika Ruska, po uzoru na Republiku Srpsku? Kad već nastaje kao i Republika Srpska, podsticana i logistički podržavana sa strane, zašto se slično ne bi i zvala?

Kad bi se u Ukrajini radilo o istim ili sličnim vizijama razvoja države, koje dele građani i političari iz zapadnog i istočnog dela, rešenje konflikta kroz formu specijalnog statusa dela teritorije preciziranih nadležnosti i nebi bilo loše. Naravno, pod uslovom da se Putin odrekne imperijalnih ambicija. Sadašnje stanje je daleko i od jednog i od drugog uslova. Zapadni deo želi evroatlanske integracije, istočni sa većinski ruskim stanovništvom bi u evroazijske, sa Rusijom kao stožerom. A Putin bi da uđe u rusku istoriju na velika vrata, kao obnovitelj imperijalne veličine i moći. Proruski separatisti su u funkciji njegovih planova. Kao što su prosrpski separatisti u Hrvatskoj i BiH bili u funkciji državnopolitičkih planova Miloševića i nacionalističe „elite“.

Održi li se mirovni sporazum iz Minska i rezultira li na kraju specijalnim položajem dela Ukrajine sa značajnom ruskom populacijom, sa njezinim specijalnim vezama sa Rusijom – kao što je Dejtonski sporazum legalizovao Republiku Srpsku i njezine specijalne veze sa Beogradom – evo na strateškom mestu Evrope postdejtonske BiH. U mega-izdanju. Kad je već u Kremlju mega-Milošević, zašto da u susedstvu Rusije ne bude i mega-kopija dejtonske BiH? Ukrajina će možda doći do kakvog-takvog mira, ali sa izgledima da bude svezana u mrtvi čvor. Ako Ukrajinci ne znaju šta to znači, neka se upoznaju sa životom, paraživotom, građana BiH. U oba entiteta.

Putin koji igra „ruski rulet“, verovatni je dobitnik iz ukrajinske krize i rata. Isto onako kao i Milošević, kad je u Dejtonu u BiH ugradio Republiku Srpsku. A kako žive građani u BiH – uključivši dakako i Srbe u paradržavi RS – Milošević je brinuo kao o lanjskom snegu. Uostalom, on je živio na Dedinju, a ne u RS. Kao što i Putin neće živeti u ruskoj paradržavi u Ukrajini, ako je bude, nego u nekoj luksuznoj podmoskovskoj dači. Kako i priliči imperatoru.

Je li prerano reći: laku noć, Ukrajino?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!