PAVLE RADIĆ: Kod Marike na karike

19 Feb 2014

Predizborno šibicarenje

Predizborna Srbija. Po ko zna koji put isto. Provincijska zabava na kojoj se – ovakvi kakvi su nam politikanti, mešetari, podvo?a?i, gatare – ne rešava ništa. Predizborni cirkus se opet svodi na vašarište. Na šatru. Na larmu i nadvikivanje. Na še?ernu vunu i guta?e plamena. Kod Marike na karike. Igra me?ka Božana. Sad je vidiš, sad ne vidiš, pogodi kume gde je kuglica. Iz etera trešte partijske poruke i obe?anja. Partijaši zapenili od samohvalisanja. Svi majke prepodobne. Svi sveti Jovani zlatousti. Iz štampanog ?ubreta po kioscima, jednako kao i sa plakata koji ruže ionako zapuštene gradove i sela, nadvožnjake i podvožnjake, sa strana?kih internet portala, u zdrav mozak biju našminkane lažne mesije. Keze se i nude nova ?udesa. Po ko zna koji put obe?avaju med i mleko. Gasovode, autoputeve, brze pruge, mostove. Beograd na vodi, Srbiju u Evropi, nezaposlenima posao, penzionerima ve?e penzije, besku?nicima stanove. Starima novu mladost, mladima mudrost i brzo bogatstvo. Evropu i maj?icu Rusiju. Kosovo i Kinu. Zblanutoj svetini, kao na drogu navikloj na nacionalisti?ki ki?eraj i klerikalizam, na iluzije i mitomaniju, na vašarske še?erleme (šta drugo re?i nakon toliko poražavaju?eg iskustva), politi?ki opsenari uvek na isti na?in uspešno prodaju vodu za vino. Rog za sve?u. Muda za bubrege. Kao u kakvom filmu apsurda. Koji se u Srbiji beskona?no reprizira.

Zar je potrebno puno pameti i zdravog razuma, pa prozreti politikantske podvale? Da ne idemo u nedavnu prošlost i ludost razaranja bivše zemlje, u podse?anje na aktere te ludosti koji i danas, oni ili njihovi mutanti, odre?uju naše sudbine. U plja?kašku privatizaciju, u sveopšti lopovluk i kriminal, u uništavanje uspešnih fabrika, poljoprivrednih gazdinstava, javnih institucija. U razaranje gra?anskog reda i morala.

Na primer, dovoljno je vlastodršce manipulante upitati šta se trenutno radi na toliko hvaljenom gasnom „Južnom toku“? Koliko ju?e pompezno su otvoreni radovi varenjem dve cevi kod Šajkaša. Sve sa srpskim i ruskim zastavama i simbolima, sa govorima i porukama državnika. Taj ?in je tretiran kao prvorazredni državni doga?aj koji Srbiju definitivno izvodi iz bede. Zašto sada TV kamere ne obi?u prekono? zaboravljeno šajkaško radilište, pa nam kažu dokle se odmaklo sa radovima? Kolika je dužina do sada izgra?enog gasovoda, koliko je radnika i mehanizacije angažovano na radovima, koliki je lager obezbe?enih cevi koji na trasi gasovoda ?eka postavljanje i varenje? O tome ne?emo saznati ništa. U predizbornoj kampanji ili bez nje. Tako je to u nesre?nim društvima u kojima caruju neodgovornost i politi?ke manipulacije, u kojima mediji slugare politikantima. Nema tog maj?inog sina novinara, novinarke, još manje urednika na TV, koji sme to da uradi. To oko sadašnjeg stanja na radilištu kod Šajkaša. Pogotovo ih nema na javnim TV servisima, na „vašem pravu da znate sve“. Ali su zato tu da „spontano“ snime kako mo?ni politi?ar iz snežne me?ave spašava dete prenose?i ga u helikopter. Nema tog novinara i urednika da provere dokle se stiglo sa realizacijom pompezno najavljenim projektom „Er Srbija“, da javnost upoznaju koliko je stiglo obe?anih novih aviona, kakvi su finansijski pokazatelji poslovanja novoosnovane kompanije, koja ?e navodno budžetu Srbije u 2014. doprineti sa 710 miliona evra. Nema tog novinara da upita premijera Srbije, prvog potpredsednika vlade, koji je spiritus movens nejasnih poslovnih aranžmana sa arapskim Emiratima, šta je sa 3 milijarde dolara obe?anog kredita „pod najpovoljnijim uslovima“ koji ?e nam navodno odobriti Emirati i koje je vunderkind ministar finansija ukalkulisao u državni budžet za ovu godinu. Nema tog novinara da ministra koji je doveden iz SAD upita, da li bi se na tako šta usudio, na kalkulisanje sa željama a ne realnostima, da uradi u projekciji budžeta kompanije gde je radio, a kamoli u projekciju budžeta države. Nema novinara da provere dokle se stiglo sa famoznim poslovnim aranžmanima sa Emiratima oko navodnih najpovovoljnijih kredita za navodnjavanja, oko oživljavanja propalih poljoprivrednih gazdinstava koji su velikodušno obe?ani arapskim kompanijama kao zajedni?ki projekt kao kompenzaciju za podršku Srbiji. Nema novinara da išta ozbiljnije pitaju politikante oko prodavanja magle sa famoznim „Beogradom na vodi“, navodno vrednim 3 milijarde dolara. Projekat ?e, obe?avaju, biti završen za pet godina. Ovde se ni obi?ni most ne može završiti za to vreme.

Politi?ar iz nove plejade manipulanata Siniša Mali, koji se ve? proslavio politikantskim biserima, na TV objašnjava uz sasluženje SPS ministra saobra?aja Aleksandra Anti?a, da ?e „ve? u martu po?eti uklanjanje šina iz Savskog amfiteatra“ (gde je sada glavna železni?ka stanica) i izgradnja zgrada po?eti do kraja godine. Procedure, zakoni, urbanisti?ki planovi, imovinska prava gra?ana, ko te pita za to.

Zar je mogu?e da nas politikanti raznih fela još smatraju idiotima? Ili to ve?inski zaista i jesmo? Na to pitanje izbori ?e brzo dati odgovor. Svi su izgledi da nas politikanti odli?no poznaju, kao što šibicari po vašarima odli?no nanjuše svoje mušterije. I uvek ih namagar?e na iste trikove. Ako i posle ovih izbora bude tako, ako nas namagar?e šibicari, ko ?e nam biti kriv? Šibicari? Teško.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!