PAVLE RADIĆ: Kako se još palimo

31 Jul 2016

Iz dana u dan: Letnje nacionalšovinističko orgijanje u “regionu”

Letnje nacionalšovinističko ludovanje u „regionu“ toliko je uzelo maha da je nemoguće napraviti ažurnu rekapitulaciju najnovijeg beščašća i neodgovornosti. Skoro svakog dana gledamo nove ispade političara i dodatno prosipanje otrova. Čini se da ništa nismo naučili iz prethodne od tri decenije propadanja.

Naivnima se činilo da je razmena diplomatskih nota Beograda i Zagreba povodom petnaestominutne sudske rehabilitacije Stepinca vrh besmisla i ludila, kad ne lezi vraže, usledile su nove međusobne protesne note, pa čak i njihovo odbijanje „zbog uvredljivog sadržaja“ (vd ambasadorka Srbije u Zagrebu odbila je da primi protestnu notu Hrvatske pod tim obrazloženjem). U razmeni pakosti i mržnje sve je ponovo dozvoljeno. Skinute su rukavice i odbačeni svi kurtoazni uzusi.

Posle spomenute rehabilitacije Stepinca, na proustaško ometanje obeležavanja Dana ustanka u Srbu, na sudski cirkus kojim je ukinuta presuda Branimiru Glavašu za ratne zločine u Osijeku i postupak vraćen na početak – u Beogradu se trenutno reagovalo. Ko drugi do za to uhodani SPS-JUL dvojac Vulin i Dačić!

Da srpske rehabilitacije kvislinga i kolaboracionista iz Drugog svetskog rata ne prati isti (para)sudski cirkus kao i one u Hrvatskoj; da (para)sudske procese u Srbiji osumnjičenima za ratne zločine u zadnjim ratovima (pogledati izveštaje Fonda za humanitarno pravo) ne prate isti cirkusi kao i takve procese u Hrvatskoj; da se povodom aktuelnih događaja u Hrvatskoj koji se tiču srpskog pitanja u ime Srbije trezveno oglašava neko ko nema biografiju kompromitovanu mržnjom i zlom poput biografija Vulina i Dačića – stvar bi možda imala nekog smisla. Ovako su Vulinove i Dačićeve nacionalističke jeremijade tek licemerje, namenjeno domaćoj javnosti i morbidnim tabloidnim medijima. Ali i opasna igra vatrom.

Stvorena je takva atmosfera da nije isključen ni novi sunovrat u ratne nesreće i stradanja. Nacionalisti su prosuli i uporno prosipaju suviše benzina, a zapenušanih budala sa spremnim šibicama puno je na svim stranama.

Kako se odnosi prema Zagrebu (i kako se recipročno Zagreb odnosi prema Beogradu), još gore se Beograd odnosi prema BiH, koja se stalno potcenjuje i nadmeno ignoriše. Tetošenju Dodika, njegove beskrupulozne antibosanske politike i kockanja sa sudbinom tamošnjih Srba – u Beogradu nema kraja. U mrziteljskim ispadima prema BiH, prema Sarajevu i Bošnjacima, u Beogradu opet prednjači provereni SPS-JUL dvojac, kojima se po potrebi priključuju ministri Stefanović i Selaković. Kao i ispadi u odnosima sa Hrvatskom i ovo je sve u dogovoru sa sivom eminencijom Aleksandrom Vučićem. Oni su njegovi trbuhozborci, ali i svih srpskih beznadežnih nacionalista.

Na nekakvom snimku preuzetom sa društvenih mreža vide se dva naoružana muškarca u maskirnim uniformama, kako u nekoj zabiti pale zastavu Srbije. Ovdašnji mediji to su jelda revnosno preneli kao vest dana. Sablažnjen uvredom „promptno“ je reagovao zvanični Beograd. Od Sarajeva je – od političara Bošnjaka u Sarajevu, u Federaciji – pretećim tonom zatražena hitna istraga i sankcionisanje onih koji Srbiji i srpskom narodu nanose najveću uvredu (Vulin: BiH da sprovede istragu). Oglasio se dakako i Dodik (Dodik: BiH je država opasnog življenja) poznatim politikanstvom (paljenje srpskih zastava je promocija ISIS-a i poziv na terorizam u momentu kada se širom Evrope događaju teroristički napadi, jasan znak da je BiH država opasnog življenja i da kao takva nije poželjna ni za jedan narod, pogotovu ne za Srbe).

Paljenje nacionalnih i državnih zastava i skrnavljenje nacionalnih znamenja – pogotovo na područjima na kojima još tinja neugasli ratni žar – dakako su provokacije koje treba istraživati, a počinitelje sankcionisati. Ono što je u ovom slučaju licemerno je hipersenzitivna i hiperbrza reakcija zvaničnog Beograda. Sa brojnom svitom Šešelj je u sred Beograda – pred kordonom policije, pred mnogobrojnim domaćim i stranim novinarima – nekoliko puta palio zastave Hrvatske. Niko se od državnih zvaničnika, pogotovo ne ovi što sa umišljene visine sada dele lekcije Sarajevu, tada nije oglasio i osudio vređanje druge države i drugog naroda. Da li je srbijanska vlast protiv poznatih palitelja hrvatskih zmanenja preduzela zakonske mere koje sada zahteva od Sarajeva prema nepoznatim počiniteljima paljenja ko zna gde izvedenog? Šta reći za takvu bednu neprincipijelnost i lažno moralisanje koje kompromituje državu Srbiju i sve njezine pristojne građane? Ponoviti po ko zna koji put onu o trunu u tuđem oku i balvanu u svom – za ovakve licemere suviše je blago.

ps. Tek što se ovaj tekst privodio kraju, mediji izveštavaju da je ambasadoru BiH u Beogradu uručena protestna nota povodom snimka paljenja zastave Srbije (objavljenog na jutjubu), a da se tačno ne zna ni ko su palioci, ni gde je paljenje izvršeno: u BiH, Siriji, Libiji, Iraku, na nekom ratištu IS? Pisci silnih protestnih nota u MIP-u Srbije rade danonoćno i izgleda neće na odmore. Otvorena su oba fronta, i prema Zagrebu, i prema Sarajevu. A tu je i Priština. Istovremeno mediji prenose sablažnjavanje Vulina, Dačića, Selakovića i gle – gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića – koji čak od Aleksandra Vučića „traži“ da se u roku od 72 sata sazove sednica predsedništva SNS, kako bi se valjda dogovorio državni odgovor na ukidanje ograničenja kretanja Naseru Oriću, kao i odgovor na današnju posetu Bakira Izetbegovića Novom Pazaru i onom što je tom prilikom izjavio (da nije ništa čudno što posećuje Novi Pazar mimo Beograda, kako to rade i sprpski političari posećujući Banja Luku, Trebinje i valjda neke druge gradove u RS mimo posete Sarajevu). Eto primera kako ni kratak pregled tekućih gadosti nije ažuran koliko ni u jednom danu. Šta li će se još čuti i videti u narednim danima?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!