PAVLE RADIĆ: Jarčeva fešta na Balkanu

31 Oct 2014

Usaglašena dvolična taktika Vučića i Nikolića

„Jar?eva fešta“ Marija Vargasa Ljose roman je o tehnologiji vlasti u jednoj od latinoameri?kih demokratura (Dominikanskoj Republici pod Rafaelom Leonidasom Truhiljom Molinom – u periodima 1930. do 1938. i od 1942. do 1952.). Nobelovcu nije bila potrebna posebna imaginacija i domišljanje da napiše odli?an triler – hroniku sveopšteg beš?aš?a. Dovoljna su bila svedo?enja Truhiljovih savremenika i uvid u arhive društvenog života zemlje u kojoj se – izuzev Truhiljove kaste, raskalašnih sinova, korumpiranih politi?ara, biznismena, sudova i medija – patilo i propadalo. Skoro da je re? o dokumentarnoj hronici pou?noj za razumevanje svih, a ne samo farsi?nih latinoameri?kih demokratija. Ovdašnje, pored opštih mesta farse, imaju i osobeni balkanski kolorit. U Srbiji, na primer, na delu je beskrupulozni pokušaj da se i advokatura – kakva god da je – poput medija, satera u mišju rupu.

Tomislav Nikoli? nije bio 28. oktobra u Belgiji na komemoraciji žrtvama Prvog svetskog rata. Predsednik Srbije nije želio – objašnjeno je iz njegove pres-službe – da prisustvuje skupu na kojem su istaknuti simboli Kosova. „Isticanje obeležja samoproglašene Republike Kosovo je za Srbiju neprihvatljivo“ – kaže se u saopštenju Pres službe od 27. oktobra – „i predsednik ne može da u?estvuje u sutrašnjoj ceremoniji“. „Štaviše, ta manjina (valjda kosovski Albanci – prim. aut.) nije imala ulogu u Prvom svetskom ratu, koja bi je svrstala u red pobednika i izjedna?ila njen tretman sa Srbijom.“ Predsednik Srbije (ili možda oni koji su mu savetovali da tamo ne ide) ignoriše ?injenicu da su komemoraciji u jednakom tretmanu prisustvovali i pobednici i poraženi u Prvom svetskom ratu. Nikoli? i savetnici ne shvataju da je zajedni?ko komemorisanje žrtvama ratova iz prošlog veka simbol ujedinjene Evrope, simbol prevladavanja trauma ratne prošlosti. Uz svo hinjeno evropejstvo, kad god je na nekom svetonazorskom ispitu, Tomislav Nikoli? pokazuje da je bio i ostao radikal. Tako i ovog puta. Drži se radikalskog „i Kosovo i Rusija“. Kakva crna Evropa, kakav Zapad!

Dok Vu?i? u Londonu pri?a o navodnom nezaustaljivom putu Srbije u EU, dok najavljuje da ?e region tragi?nu prošlost prevazi?i ekonomijom, a ne politikom (?) – u Beogradu u predsedni?koj rezidenciji guslaju radikalske gusle. O ?emu se onda, kad je re? o stvarnim namerama Srbije, radi? O usaglašenoj dvoli?noj taktici premijera i predsednika? Ili stvarnoj razrokosti naprednja?ke vlasti?

Predsednikovanje Tomislava Nikoli?a ima i drugih veselih detalja. Sin mu se, uz silesiju politi?kih igri, najzad ustoli?io na mestu gradona?elnika Kragujevca. Mašala! Suprugina humanitarna fondacija pred TV kamerama dodeljuje donacije ugroženim gra?anima. Lepo i humano. Samo gra?ani treba da znaju odakle se pun, koliko se da zaklju?iti – izdašna, fondacija gospo?e predsednikovice. Je li možda re? o sredstvima gra?ana, koje fondaciji eventualno doniraju javna i državna preduze?a, na možda ne?iju „telefonsku molbu“? Pa koji partijski aparat?ik na mestu direktora javnog i državnog preduze?a ne?e podržati humanitarni angažman gospo?e predsednikovice i iza?i joj u susret? Teško da ima tih maj?inih sinova. Ako je re? makar i delom o sredstvima javnih i društvenih preduze?a, gra?ani to treba da znaju. Ako ne znaju, ako punjenje fondacije nije transparetno, velikodušni gestovi darivanja pred TV kamerama neminovno su optere?eni sumnjom o poreklu darivanih sredstava. Asociraju na Ostap Benderovo: „Ideje moje, benzin vaš“. I nije u pitanju samo fondacija supruge Tomislava Nikoli?a. Sli?no je sa svakom, pa i sa u javnosti sada manje prisutnom Fondacijom princeze Katarine. Ni jedna, pa ni njihove fondacije – kad je re? o transparentnosti – ne treba da su izuzetak. Tako je u sre?enim društvima.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!