PAVLE RADIĆ: Hidrocentrala u Suhom Dolu

21 Feb 2015

Železara, alhemija i presipanje iz šupljeg u prazno

Loša je vest da privatizacija Železare Smederevo nije uspela. Poznavaoci problema to su i predviđali. Ne ulazeći u detalje neuspelog pokušaja da se smederevska hidrocentrala u Suhom Dolu (kako se zove legendarni komad legendarnog Ive Brešana) nekom utrapi, sve je završilo tako što strani partner nije našao interesa da je preuzme. Bar ne pod uslovima koje je postavila Vlada Srbije.

Niko razuman se ne veseli što aranžnam nije uspeo. Ali niko razuman ne razume čemu Vučićeva bizarna objašnjenja zašto strana kompanija nije pristala da preuzme železaru. Potencijalne kupce vodi logika profita, a ne socijalno-politički značaj rada železare za lokalnu zajednicu i državu. Ako vlada Srbije insistira da se posle prodaje privatnoj kompaniji ne vrše nikakvi radikalni rezovi koji bi „ugrozili zaposlene“, koji bi narušili neodrživi status quo, sasvim sigurno kupaca neće biti ni ubuduće. Ozbiljni kupci decenijama tetošenu neprofitabilnu železaru danas prepoznaje kao teškog bolesnika. Bez značajnih rezova u troškove poslovanja i velike tehnološke inovacije – velike investicije – železari nema oporavka. Ni profita. Znaju to ozbiljni kupci bolje od naših provodadžija. Racionalizacija poslovanja podrazumeva značajno smanjenje broja zaposlenih, modernizaciju proizvodne opreme i prilagođavanje proizvodnog programa zahtevima tržišta. Čak i uz radikalne skupe rezove – za koje ovdašnji političari i sindikati naviknuti na tetošenje države neće ni da čuju – nema garancije da će železara postati profitabilna. Populizam ignoriše stanje na svetskom tržištu čelika. Opstaju samo železare koje konstantno ulažu u modernizacije i smanjuje troškova poslovanja, koje su na izvoru – ili bar po ekonomskim kriterijumima blizu – energije i repromaterijala. Smederevska železara je daleko i od koksara i od rudnika gvozdene rude. U modernizaciju opreme i osvajanje novih proizvoda decenijama se nije ulagalo. Pored činjenice da su svetsko tržište čelika odavno zaposele čeličane sa istoka, u nizu industrijskih grana tehnološke inovacije čelik sve više zamenjuju novim materijalima. Sve je manja potražnja za čelikom. Kad razmišljaju o novim investicijama i preuzimanju postojećih železara, potencijalni kupci sve to odlično znaju. „Esmark“ nije izuzetak. Da jeste, odavno bi propao.

Šta sad?

Vlada populistički najavljuje – stari ritual koji su praktikovale i sve prethodne vlade bežeći od brojnih gordijevih čvorova privrede Srbije – da će aktivirati „plan B“! Za naivne smirenje, za upućene u probleme bajka za malu decu.

Šta je „plan B“? Ukratko, alhemija.

Postojeće stanje u železari ostaje po starom. Proizvodnja se nastavlja bez obzira na gomilanje enormnih gubitaka. Raspisan je javni poziv za strane menadžere-eksperte, jer „mi nismo sposobni da vodimo profitabilno, nismo nikada umeli da napravimo nabavku kako treba i prodaju kako treba“, jada se Vučić. „Svi radnici ostaju na svojim radnim mestima i uslov u našem javnom pozivu za menadžere biće da svi radnici ostaju na svojim radnim mestima“. Kao da strani eksperti magijski hidrocentralu u Suhom Dolu mogu učiniti profitabilnom. Mogu alhemičari, al’ za dobre pare! Pa kad se pokaže da od gvožđa ne mogu praviti zlato, zahvaliće se onima koji su ih zvali i dobro platili i vratiti tamo odakle su i došli.

Džabe smanjenje plata i penzija, džabe dogovori sa MMF i sporazum sa EU da država više neće sipati novac iz budžeta u bunare bez dna. Džabe Fiskalni savet i njegove preporuke. Spašavanje smederevske železare neće biti izuzetak. Kad se jednom napravi, izuzetak kod nas postaje pravilo. Istim tragom rešavanja gubitaških problema krenuće i druge decenijama tetošene svete krave srpske privrede. Nije ih malo. Naravno, predvođene populističkim političarima i korumpiranim sindikatima. Kakva crna kontrola budžetske potrošnje, kakva silna obećanja stranim poveriocima i institucijama, kakva obećanja građanima Srbije da će se konačno – ova vlada kao jelda ni jedna pre nje! – prihvatiti teškog i nezahvalnog posla lečenja srpske privrede. Ili možda neće biti tako? Možda će ipak strani alhemičari umeti da od presipanja iz šupljeg u prazno da naprave ako ne zlato, ono profit za sebe?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!