PAVLE RADIĆ: Genocidni dodatak RS

18 Aug 2018

Odbacivanje izveštaja o Srebrenici u ravni je – skrivanja grobnica žrtava genocida

Na posebnoj sednici Skupštine RS 14. avgusta – na inicijativu Milorada Dodika – glasovima svih poslanika političkih stranaka sa srpskim predznakom jednoglasno je odbačen Izveštaj komisije Vlade RS iz 2004, koji je u velikoj meri potvrdio zločine vojske i policijskih snaga RS u srebreničkom rejonu od 10. do 19. jula 1995. Međunarodni sud za zločine na prostoru bivše Jugoslavije (Haški tribunal) kroz više zasebnih procesa vojnim, policijskim i političkim prestavnicima RS – na bazi mnoštva dokaza – te je zločine kvalifikovao kao genocid. Ta kvalifikacija zvanično je prihvaćena u meritornoj međunarodnoj pravnoj i političko-društvenoj zajednici, i postala je istorijska činjenica. Mnoge od njih, kao i mnoge međunarodne institucije, svake godine 11. juli obeležavaju kao dan sećanja na najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Jedino RS, njen tvorac i patron Srbija, i podržavaoci srpskog nacionalizma (Kremlj) – ignorišu kvalifikaciju Haškog tribunala, kao i stvarnu hronologiju rata ne samo rata u BiH nego i drugih ratova u suludom pohodu Miloševića (srpskog nacionalizma), čija je namera bila da srbizuje bivšu Jugoslaviju. Strategija se sastoji u upornom negiranju odgovornosti za ratno razaranje bivše države, na zameni teza o pokretačima ratova i žrtvama, na zaveri zapadnih zemalja (takozvanog Novog svetskog poretka) i Srbima kao nedužnim žrtvama. Ta paranoja traje od ustoličenja Miloševića za srpskog mesiju do danas. U to se dakako svrstava i aktuelno odbacivanje Izveštaja KVRS iz 2004. od skupštinske većine (svih srpskih polsnika) RS. Bajagi je predmetni zveštaj sačinjen pod neviđenim pritiscima zapadnih zemalja, odnosno Pedija Ešdauna, tada visokog predstavnika UN u BiH. Nije nego.

Pored kontinuiranog napora srpskog nacionalizma da, bez obzira na gaženje moralnih normi i po srpski narod užasno visoku cenu, negira ili bar relativizuje zločine učinjene sa srpske strane u ratovima devedesetih – primarno usmerene na negiranje srebreničkog genocida kao paradigme zločinačke politike – Dodik je i iz ličnih razloga itekako motivisan da se odbaci Izveštaj KVRS. U oktobru su izbori u BiH, pa mu valja skupljati političke poene. Ima li išta lakše za to od nacionalističkog podjarivanja i konstantne protivbosanske harange u egzistencijalnim strahovima i nacionalizmom opustošenoj javnosti? Uostalom, to je na visokoj ceni među velikom većinom srpskih ne samo političara nego i takozvanih nacionalnih uglednika iz intelektualnog i crkvenog života sa obe strane Drine.

To što Dodik radi na visokoj je ceni među velikom većinom srpskih ne samo političara nego i takozvanih nacionalnih uglednika iz intelektualnog i crkvenog života sa obe strane Drine

Gubitak neograničene vlasti za Dodika je ogroman lični rizik. Godinama se njegovo ime spominje uz najveće korupcionaške afere, a enormno nagomilano bogatstvo raspoređeno je na ko zna koje destinacije, pa se s razlogom plaši suda. Nije da on nema gde da se mirno skloni od pravde i uživa – kao brojni ratni zločinci, kriminalci i ratni profiteri sada biznismeni bogataši koji se baškare po Srbiji ili Rusiji – ali se navikao na nekontrolisanu vlast nad sluđenom i obeznađenom sirotinjom, pa ne zna šta će bez vlasti. Vlast – pogotovo neograničena – najveća je slast.

Odbacivanje ranije usvojenog Izveštaja komisije Vlade RS iz 2004. o zločinima u i oko Srebrenice jula 1995. neumitno podseća na skrivanje grobnica žrtava genocida i tajno prebacivanje leševa iz primarnih u sekundarne, kasnije i tercijarne grobnice. Oboje je vođeno monstruoznom krilaticom – nema leševa, nema zločina. Kao da nije reč o ljudima, o ljudima koji su hladnokrvno i mučki pobijeni. Ovovremeni je to genocidni dodatak Skupštine RS.

(Autonomija / foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!