PAVLE RADIĆ: Dometi šibicara

26 Dec 2014

Još jedna protraćena godina za Srbiju

Završava se 2014. godina, a Srbija u pristupnim pregovorima sa EU nije otvorila ni jedno poglavlje. Zašto? Zato što se ovom ozbiljnom poslu prišlo ošljarski. Kao i svim drugim državnim poslovima. EU se smatra palana?kom šatrom, u kojoj vladaju naša pravila ponašanja: ko koga prevari. Ra?unalo se sa našim šibicarskim sposobnostima. Još je ovde daleko od pameti da je EU kontrapunkt šibicarenju, da EU podrazumeva ozbiljnost i odgovornost.

Kad je po?etkom godine EU donela odluku da sa Srbijom po?nu pristupni pregovori, premijer Vu?i? je trijumfalno obe?ao da ?e Srbija pregovore završiti u rekordnom roku. Do kraja 2018.godine, „a posle je sve na EU“. Znaju?i naše zapušteno državno stanje, znaju?i naša olaka obe?anja, iz Brisela i evropskih prestonica stizala su upozorenja da je pred Srbijom zahtevan posao. Upozoravali su da ne treba licitirati datumima, nego se treba ozbiljno prihvatiti posla. Sugerisali su posve?enost reformama i stvaranje što šireg konsenzusa oko bolnih promena. Posebno su isticali važnost napretka u normalizaciji odnosa „Beograda i Prištine“. Podrazumeva se da o?ekuju i pravu normalizaciju odnosa sa svim drugim susedima. Napominjali su da ?e posebno biti vrednovana inplementacija Briselskog sporazuma kao test ozbiljnosti Srbije za pristupanje EU. Ali javnost Srbije ne zna šta je sve moglo da se realizuje iz Briselskog sporazuma i bez formiranja nove vlasti u Prištini. Srpski politi?ari i poslušni mediji to pre?utkuju. Evropski komesar za regionalnu politiku i proširenje EU Johanes Han nedavno je u Beogradu jasno rekao ono što se ovde pre?utkuje. Mnogi elementi Briselskog sporazuma mogli su da se implementiraju bez obzira na izborni vakum vlasti u Prištini. Razobli?io je pravdanja srpskih vlasti, da se zbog izbora na Kosovu nema s kim implementirati Briselski sporazum i dalje pregovarati o normalizaciji odnosa.

U parlamentu Srbije nema ni jedne stranke koja nije za pristupanje EU, a za godinu dana nije otvoreno ni jedno pregovara?ko poglavlje. Krivica je do onih koji u parlamentu imaju ve?inu, jer su neiskreno opredeljeni za Evropu. Nisu baš predani evropejci ni svi u parlamentarnoj manjini, ali put ka EU ipak zavisi od onih koji imaju ve?inu.

Kako se u tome ponaša neprikosnoveni dirigent parlamentarne ve?ine Aleksandar Vu?i??

Ako je po deklerativnom opredeljenju – posebno po snishodljivim izjavama pred uticajnim partnerima iz EU – Vu?i? je najgorljiviji evropejac. Evropa odmah! Ali ako je po onom kako vlada Srbijom, kako se ponaša prema opoziciji, medijima, ako je po selektivnoj borbi protiv korupcije i kriminala (ako je uopšte ima?), po osetljivosti na kritike, on je i dalje ?vrst radikal. Ako to eksplicitno i ne ispoljava, to posredno demonstrira njegov ministar za sve Aleksandar Vulin. Ex-Julovac u javnim poslovima srlja iz ispada u ispad, a Vu?i? se ne ogra?uje ni od jednog Vulinovog ispada. Što zna?i da je Vu?i? u unutrašnjoj politici nepatvoreni radikal, a u spoljnoj deklerativni evropejac. On je drveno gvož?e. Spoljna politika je uvek i svugde izraz unutrašnje politike. Zato nije otvoreno ni jedno pregovara?ko poglavlje sa EU. O aktivnostima ministra spoljnih poslova Ivice Da?i?a po pitanju evropskih integracija, izlišno je govoriti.

Dok je Vu?i? makar deklarativno evropejac, Tomislav Nikoli? je i to sve manje. Evropejstvo je – vidi se po njegovim istupima – strano njegovom neskrivenom radikalskom duhu. Govor o Evropi uvek mu je napor. I njemu i njegovim savetnicima. Izuzev kad o Evropi treba govoriti maliciozno. Beznadežno je okrenut pravoslavnoj bra?i sa istoka, odnosno njihovom autoritarnom vo?i koji na Evropu gleda sli?no. Iz nužde se okre?e i „žutim ljudima sa istoka, koji ?e do?i i piti vodu sa Morave“. S obzirom na funkciju koju obavlja, Nikoli? je najmarkantnija antievropska ta?ka Srbije. I kao takav privla?an je antievropskim slojevima srpskog društva, crkvi, SANU, konzervativnim kulturnim institucijama, konzervativnom delu univrzitetskih zajednica, tajkunima, medijskih manipulantima i brojnih osiromašenim gubitnicima tranzicije. Njima je uzor Putin, a EU je nešto pritvorno i protivsrpsko, nešto što nas „stalno ucenjuje“.

Nikoli?eva rezidencija uvek je otvorena svim Putinovim izaslanicima bez obzira na rang. Posle storniranja Južnog toka i poniženja Srbije, u Beograd je poslat direktor ruskih železnica. Persona non grata u EU. Navodno da vidi kako napreduje rekonstrukcija nekih 15-20 km pruge Beograd-Pan?evo finansirana ruskim kreditom. Primio ga je –a da kako – predsednik Srbije. Kakve li su poruke (i instrukcije?) izmenila pravoslavna bra?a? Je li možda bilo re?i i o nekim zajedni?kim stovovima bra?e prema EU i mrskom Zapadu?

Prijem direktora ruskih železnica protekao je u bratskom raspoloženju, dok je prijem evropskog komesara za regionalnu politiku Johanesa Hana i suo?avanje sa istinom oko zastoja u pregovara?kom procesu, protekao je uz dosta žu?i predsednika Srbije. Rasrdio se onim što je ?uo, pa je odmah najavio svoju viziju „kona?nog rešenja Kosova i Metohije“! Koju ?e jelda, usaglasiti sa Vladom Srbije. Da nas predsednik možda ne vra?a Koštuni?inom drvenom gvož?u, na „više od autonomije, a manje od državnosti“? Šta li ?e onda biti sa Vu?i?evim završetkom pregovora do kraja 2018, „a posle je sve na EU“? Šta onda da radi agilna Tanja Miš?evi?? Da piše ostavku na posao koji obavlja?

Nije se Nikoli? zadržao samo na novoj inicijativi za Kosovo i Metohiju, nego je – valjda još pod besom od onog što je ?uo od Johanesa Hana – ukorio nema?kog amabsadora zbog njegovih izjava. Nedržavni?ki ispadi predsednika Srbije nisu retkost. Pristojni gra?ani uvek strepe šta ?e re?i predsednik njihove države. Znaju da na svet i život oko sebe gleda kroz nakazne radikalske nao?ale.

Protra?ena još jedna godina u spoljnoj politici. Je li u unutrašnjoj išta bolje?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!