PAVLE RADIĆ: Dodik u histeričnom strahu

13 May 2016

Da bi sačuvao kriminalnu vlast, Dodik spreman i da izazove novi rat

Na šta je sve spreman izopa?eni Dodikov režim da bi sa?uvao vlast, vidi se ovih dana kad na sve na?ine pokušava da spre?i protestni miting opozicije RS u Banjoj Luci. Histeri?no uplašeni Dodik više ne preza bukvalno ni od ?ega. Da bi sa?uvao vlast igra va-bank, na sve ili ništa. Ne postoje crvene linije koje nije spreman pre?i.

Organizvanjem kontramitinga u isto vreme i na istom mestu kad i odavno najavljeni miting opozicije, Dodik je spreman da ugrozi ?ak i gra?anski mir. Isto kao i Miloševi? za vreme protesta opozicije zbog izborne kra?e 96/97. Od ludila zlo?inca-uzora nije izvukao nikakav nauk. Ponajmanje to da se brutalne diktature završavaju neminovnim slomom diktatora. Ne ponavlja Dodik samo Miloševi?evu ludost sa kontramitingom, nego obilato koristi i druge njegove metode svevlaš?a. Apsolutno kontroliše sve tokove novca, pri ?emu ogromni novci siromašnog društva koruptivno nestaju kao voda u pesku. Primitivnim srbovanjem, šovinizmom, podilazi slu?enoj javnosti i permanentno kleve?e opoziciju, proglašavaju?i je izdajnicima i pla?enicima Sarajeva i zapadnih centara antisrpskih zavera. Uveo je skoro apsolutnu kontrolu medija. Korumpirao je univertzitetsku i – ako se to može tako nazvati – kulturnu zajednicu, obe urušene promocijom nekompetetnih kleronacionalisti?kih kadrova. Sve resurse i institucije stavio je pod svoju kontrolu i instrumentalizovao za li?ne i potrebe svojih klijentelista. Javnu politiku sveo je na rat protiv BiH i proizvo?enje neprijatelja, na glorifikaciju šovinizma iz zadnje decenije prošlog veka, u relativizaciju ratnih zlo?ina i potpunu rehabilitaciju zlo?inaca. Stranku kojoj je na ?elu – SNSD, koja je pre dolaska na vlast imala kakav-takav naizgled demokratski potencijal i koja se u nacionalisti?koj i šovinisti?koj zatrovanosti dominantne politike Srba BiH ?inila dragocenom alternativom – sveo je na beskrupuloznu klijentisti?ku mašineriju.

Za Dodikovo ime vezuju se brojne afere, a sistemska korupcija je opšte mesto njegove vladavine. Baš to, brojne afere koje se vezuju za njegovo ime – pored bolesnog vlastodrža?kog ega –izgleda da je temeljni razlog što se histeri?no boji gubitka vlasti i istraga afera koje ga prate. Da bi to spre?io rizikuje i gra?anski mir sa mogu?im nesagledivim posledicama.

Glupostima politike Beograda – na ovaj ili onaj na?in svih vladaju?ih garnitura – Dodik je Srbiju stavio u poziciju taoca svog bahatluka. Sad kad je doterao cara do duvara, kad je u škripcu – a neminovno ?e pasti, ako ne sada, onda uskoro, štete njegovog svevlaš?a su ogromne – oslanja se na beogradske politi?are i Patrijaršiju. Vu?i? i patrijarh Irinej stavili su se u njegovu odbranu, u njegovo politi?ko (i sudsko?) spasavanje. I ne samo oni. Tobože da bi se u RS –?edu srpskog nacionalizma i zlo?ina?kih ratova – sa?uvao gra?anski mir. „Da ne udara srpski barjak, na srpski barjak“. Nije nego. Gde je bila pamet beogradskih politi?ara i Patrijaršije kad je bahatog vlastodršca trebalo upozoriti kud vodi njegovo baha?enje, kad ga je trebalo obuzdati u prkosu državi BiH i kockanju sudbinom tamošnjeg srpskog naroda? Dodik je sada u histeri?nom strahu, a zabrinuti su i njegovi beogradski mentori. Vu?i? jelda zna – obavestile su ga „naše Službe“, što Dodikovi propagandisti obilato ponavljaju – da se spremaju izaziva?i nereda i nasija kojima je cilj destabilizacija RS. Nasilnici se dakako spremaju, a gde bi drugde nego u Sarajevu i drugim antisrpskim centrima. Odatle se jelda Dodikova opozicija i finansira i usmerava.

Sramota je što se Beograd – Vu?i?eva vlast i SPC – stavljaju na stranu banjalu?kog diktatora, ignorišu?i ?injenicu da iza opozicije (valjda su i oni Srbi?) stoji veliki broj gra?ana RS koji žive u sve ve?oj bedi i poniženju.

Nije ni opozicija RS – demokratsko cve?e. I me?u njima ima svega i sva?ega. Uglavnom je tereti nekriti?an odnos prema ratu i povezanost – ako ne svih, onda mnogih aktera – sa ratnim hipotekama kojih se pristojan svet stidi.

Suština problema Republike Srpske je u tome što je ona sama po sebi sistemski, konstitucionalni problem. Kao takav dugoro?no je neodrživ i u politi?kom, i u ekonomskom, a pogotovo u moralnom smislu. Odnosno, održiv je po cenu bede i košmara kojem upravo svedo?imo. To se ne?e spre?iti ako se suštinski ne promeni i ideja, i ostvarenje onog što se u ratnom ludilu nepromišljeno konstituisalo kao anahroni nacionalni zabran, kao paradržava. Što se pre to shvati i u Banjoj Luci, i u Beogradu – u Beogradu pogotovo – to bolje i za Srbe i za ostale narode, ne samo u BiH nego i u regionu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!