PAVLE RADIĆ: Demagoške opsene

23 Dec 2013

Kurte, Murte, budale i deficiti

Kraj je godine. Ističe rok koji je odredio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, kad će se navodno znati rezultati ispitivanja dvadeset i četiri sporne privatizacije po zahtevu EU. Videćemo da li će se i kako ispuniti obećanje. Videćemo koliko je verodostojna pompezno najavljena i još pompeznije vođena kampanja borbe protiv korupcije. I s tim u vezi, koliko je verodostojan politički autoritet Vučića, izrastao na temelju te kampanje. Koliko borba protiv korupcije bude verodostojna, koliko bude ugrađena u institucije sistema i zakonske procedure, koliko ne bude selektivna, toliko će biti verodostojan i Vučićev politički rejting. Kako je brzo rastao, rejting može tako i da se sroza, ako se pokaže da je kampanja samo populistička farsa. Ma koliko vešto plasirane opsene prijaju siromašenim građanima željnih pravde, ipak ne mogu dugo trajati. Doduše, u Srbiji to na žalost ne mora biti tako. Sa demagoškim opsenama imamo prebogato iskustvo. Politikanti očas posla jedne opsene zamene dugima. U sređenim društvima to ne prolazi, u nesređenim da.

Problem sistemske korupcije u Srbiji nije od juče. Niti je borba protiv nje u zapuštenoj Srbiji laka. Odavno ovde korupcija poput korozije razara društvo. U temeljima je demagoškog populizma i propalosti Srbije. Korupcija je blokirala razvoj i modernizaciju. Umesto u institucijama i jasnim zakonskim procedurama, društvena moć je u koruptivnim centrima, u interesnim sferama tajkunsko-političke sprege. Koruptivna patologija je metastazirala i po vertikali i po horizontali društva. U politici, privredi, kulturi, prosveti, zdravstvu, medijima, sportu… Kao pantljičara crpi iz društva sve što se crpeti može. Rituali naizgled demokratskih smena vlasti se smenjuju, koruptivni poredak opstaje. Kurta sjaši, Murta uzjaši. Kako predugo traje i kako je skoro legalizovan modus preživljavanja, koruptivna matrica apsorbovala je veliki broj građana. Na vrhu piramide, u centrima političke i finansijske moći, krade se najviše. Zauzvrat što se ne buni, plebs se korumpira tolerisanjem građanskog nereda. Masovno se ne plaćaju računi, porezi, toleriše se siva ekonomija. Oni koji redovno izmiruju obaveze i posluju legalno, smatraju se naivnim. Budalama. Pravosuđe prožeto korupcijom i podložno političkim pitiscima, prilagođeno je takvoj praksi. Tako se ruši ono što je najdragocenije za sređeno društvo, moralni poredak i građanski red. Ionako krhak u Srbiji. Društvo propada, a deficiti rastu na sve strane. Sistem preživljava na račun novih zaduživanja. Dok kolan ne pukne.

U kampanji protiv korupcije Vučić ističe nepotkupljivost i neselektivnost prema svim akterima koji su naneli i koji nanose štetu državi. Kako mu verovati, kad u startu pravi selekciju. Krenuo je sa listom sumnjivih privatizacija po zahtevu EU, a malo govori o drugim sumnjivim velikim aranžmanima. Poput privatizacije NIS-a, koja po materijalnim i političkim posledicama nanosi možda i najveću štetu Srbiji. Ne zbog toga što je NIS prodat Rusima, nego zbog načina kako je prodat. Zašto ne pokrene ispitivanje zakonitosti te privatizacije, uloge lobističkih grupa oko Koštunice i Tadića koje su pripremile aranžman, kao i odgovornosti navedenih politčara koji su realizovali privatizaciju NIS-a mimo uobičajene međunarodne prakse i procedura? Slično je i sa kupovinom ruskih vozova i kreditom za modernizaciju Železnica Srbije, dobijenim pod nerazgovetnim uslovima. Kao i sa pristajanjem na najnepovoljniji tertman Srbije od svih učenika u međunarodnom gasnom aranžmanu Južni tok. Nisu sporni što su aranžmani sa Rusijom. Sporni su ugovoreni uslovi i načini kako su zaključeni. Tako kako su zaključeni, bili bi sporni da su zaključeni sa bilo kojom drugom državom. Rusija koristi ono što može, koristeći se, zbog svojih interesa, demagogijom o zaštiti srpskih. Sporna je naša strana navedenih aranžmana. To se ovde prećutkuje. U prvi plan je istaknut Mišković, zbog besa siromašnih masa prema njemu. Na njemu su Vučić i SNS ponajviše izgradili postojeći rejting. Uopšte nije sporno da se ispita njegovo poslovanje. Sporno je to što ima još itekako drastičnih primera korupcije i kriminala, koji nisu u fokusu istraga i tabloidnih kampanja.

Biće interesantno kako će završiti ispitivanje privatizacije ATP „Vojvodina“, koja je Novom Sadu nanela ogromnu štetu. Presuda Vrhovnog kasacionog suda iz maja ove godine, obavezala je Grad Novi Sad da ATP „Vojvodini“ isplati četiri miliona evra štete. Hoćemo li u obećanom roku saznati ko je osumnjičen za načinjenu štetu građanima Novog Sada? Zna se ko je potpisao sporni ugovor, zna se ko je vršio vlast u gradu. Sve je jasno. Čekamo da vidimo principijelnost i neselektivnost Vučića.

Dobro bi bilo da znamo kako se vodi borba protiv korupcije i na lokalnom nivou. Građane Novog Sada interesuje kako se prikupljaju i troše sredstva u gradskim javnim i komunalnim preduzećima. Na primer u „Informatici“. Po kom osnovu je lani plaćeno oko 30.000 evra skupljenih od građana za komunalne usluge, za privatnu muzičku produkciju? Kakvi su poslovni i materijalni aranžmani „Informatike“ i Kulturnog centra Novog Sada (kojima upravljaju ex-dverjani), oko nagradnog konkursa za utvrđivanja termina „ubrojčavanje“, oko „ubrojčenog mapiranja“ Novog Sada u sklopu promocije grada za dobijanje kandidature Evropske prestonice kulture valjda 2020.godine? Građane interesuje kako se skupljaju i troše pare i u ostalim javnim i komunalnim preduzećima i institucijama u nadležnosti grada kojim vlada Vučićeva politička opcija. Da vidimo koliko se njegova verbalna beskompromisnost borbe protiv korupcije reflektuje na potčinjenim mu kadrovima.

Dok se mi bavimo problemima korupcije, sa TV B92 nas propagandisti antievropejstva i Miškovićevog legalnog poslovanja, ljubitelji Vojislava Koštunice, podsećaju na splin devedesetih. Glavni urednik „Vremena“ kaže kako mu je priznati i poznati advokat malih akcionara spornog „C Marketa“ pričao, kako su se mali akcionari od radosti udarali sve nogom u dupe kad su dobili od Miškovića po trista evra po akciji, umesto stošezdeset sedam koliko je nudio „Merkator“. Kolumnista „Pečata“, izgleda rado viđen u „Utisku nedelje“, pak tvrdi da je Srbija od Petog oktobra pod okupacijom. Nezaobilazni glavni urednik Nove srpske političke misli kuka zbog toga što je Srbija dobila termin za početak pristupnih pregovara. Kaže, puno smo dali. Nazdravlje! I „analitičarima“, i B92 sa njezinim „Utiskom nedelje“, i nama nesrećnim gledaocima.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!