PAVLE RADIĆ: Đavoli uzeli svoje

01 Mar 2014

Kako je propala novosadska privreda

Kroz primere propasti „Jugoalata“, „Jugodenta“, „Novkabela“, „Milana Vidaka“, „Užara“, RTV se u emisiji „Radar“ zabavila pitanjem kako je propala nekad mo?na novosadska privreda. Listu današnjih ruina nekadašnjih hranitelja i graditelja Novog Sada, autori emisije mogli su produžiti na brojna, nekad uspešna, preduze?a koja su stopu nezaposlenosti u Novom Sadu i okolini držala ispod sedam procenata. Danas je tako niska stopa – misaona imenica. Pre pira nacionalizma, pre dolaska ?avola, grad je bio dinami?an privredni ambijent sa skladnim odnosom proizvodnih i uslužnih preduze?a, dobrim obrazovanjem prilago?enim privredi i javnoj upravi, sa dobrim univerzitetom i nau?nim institutima. Po ste?enim znanjima i pripremljenosti za rad, ondašnje srednje škole i ?uvene majstorske ŠUP mogle bi biti uzor za današnje surogat-školstvo. Preduze?a su proširivana, modernizovana, pravili su se novi pogoni koji su zapošljavali dobro školovane kadrove. Razvijane su vlastite i osvajane strane tehnologije. Radilo se po smenama. Proizvodilo se za jugoslovensko i strano tržište. Sara?ivalo se sa tehnološki najrazvijenijim zemljama. Grad je bio otvoren za sve razli?itosti, bezbedan. Zra?io je dobrom energijom.

Naravno da nije sve bilo idealno. Politi?ki sistem imao je demokratske deficite. Privreda je bila limitirana sistemom i komplikovnim ZUR-ovskim šemama. Tržište nije delovalo slobodno. Nije bilo tržišne selekcije sposobnih od nesposobnih, rada od nerada. Nesposobni su živili na teret sposobnih. Isto kao i sada, s tim da je to danas još drasti?nije, sa mnogostruko ve?im kriminalom i plja?kom. Onda je sistem bio autoritaran, ali se poštovao. Mnogo više iz uverenja nego zbog represije. Danas je sistem nominalno demokratski, a po mnogo ?emu je provizorij koji ne uliva poverenje i respekt. Nepouzdane su institucije, narušen je gra?anski moral. Uprkos svim sistemskih ograni?enjima, krajem osamdesetih prošlog veka razvijena novosadaska privreda (vojvo?anska, srpska, jugoslovenska) imala je visok tehnološki nivo i potencijal brzog prilago?avanja tržišnom poslovanju, da je kojom sre?om država krenula u modernizaciju i institucionalno-pravno sre?ivanje. A ne u ludilo nacionalizma, ratova i plja?ki. U tom ludilu demagozi, mutikaše i plja?kaši, došli su po svoje. I od nekadašnjih privrednih ponosa za sobom ostavili današnje ruine. Radnike bez posla, mlade bez perspektive, gradove u propadanju.

Fokus propadanja novosadske privrede TV emisija je stavila na postmiloševi?evski period. Na plja?kašku privatizaciju posle Petog oktobra. Pogrešno. Ne mogu se abolirati Miloševi?eve godine, iako se to kod nas skoro normalizovalo. Nesporno je da je posle 2000. izvršena velika plja?ka društvenog kapitala, ali je to ipak bila terminalna faza propadanja ve? dotle upropaš?ene privrede. Suštinski po?etak sunovrata privrede vezan je za Miloševi?ev period. Za antibirokratsku revoluciju, za „doga?anje naroda“. Za ratove. Za razaranje morala. Za vreme ?avola. To se ne sme previditi. Zato što posle Petog oktobra nije raš?iš?eno Miloševi?evo nasle?e, živimo ovako kako živimo. To je omogu?ilo veliku plja?ku o kojoj je govorio „Radar“.

Pod stihijom nacionalisti?kog ludila krajem osamdesetih, privreda se povinovala politici i po?ela urušavati. Drasti?no. Upravlja?ke strukture su uzdrmane. Najureni su oni koji su pružali otpor. Sindikati su instrumentalizovani za „srpstvo“ i mitingaške zadatke. Radnici su bili zbunjeni i sami zahva?eni ludilom nacionalizma. Umesto da brane preduze?a, rad, proizvodnju, standard, i rukovodstva preduze?a, i sindikati, i radnici izlaze na ulice i trgove. Na mitinge „istine“. Zanemaruju?i preduze?a od radnika se pretvaraju u gorljive Srbe. Ne misli se o posledicama mitingašenja. Tad je po?eo privredni sunovrat i uništavanje preduze?a koja su obezbe?ivala posao i hleb. Na mitinzima su isticane parole sa nazivima preduze?a ?iji su radnici organizovano dovo?eni na njih. „Jugoalat“ je predvodio direktor ?or?e Š?epan?evi?, jedan od najostraš?enijih glasogovornika Miloševi?eve jogurt revolucije. Kao tobože glas podrške privrednika reformatoru Miloševi?u protiv vojvo?anskih autonomaša i egoizma severozapadnih republika. Malo je bilo onih koji su shvatili da je to ludilo, onih koji su odbili da na taj na?in upropaš?avaju preduze?a. Malo je bilo onih koji su se usprotivili suludom privrednom bojkotu Slovenije i Hrvatske, jer su ove republike odbijale Miloševi?eve diktate srbizacije Jugoslavije. Besmislenim kidanjem poslovnih veza, otkazivanjem poslova i saradnje, gubljeni su poslovni partneri, gubljeno je tržište. Drasti?no je padala proizvodnja i prihodovanje. Režim je to rešavao ubrzavanjem rada štamparije novca u Top?ideru.

Posle „antibirokratskih“ mitinga radnici su mobilisani i slati na ratišta. Rat je doneo preorijentaciju na ratnu privredu. Carevali su Miloševi?evi nesposobni kadrovi, širilo se nelegitimno poslovanje (trange za frange), rasle su finansijske dubioze. U nacionalisti?koj halabuci i ratnom metežu cvetao je kriminal i plja?kanje. Grabio je ko je šta stigao. Stvarani su prvi milioni i prvi tajkuni. Ko se tome suprotstavljao? Malo ko. Kad su se vra?ali sa ratišta, radnici su slati na prinudne odmore. Ili dobijali otkaze. Pod sankcijama preduze?a su postala nesposobna za proizvodnju, izgubila tržišta, ostajala bez kvalitetnih kadrova. Drasti?no je gubljen tehnološki korak sa svetom koji se ubrzano razvijao. Kraj rata i Miloševi?eve vladavine privreda je do?ekala u potpunom kolapsu. Preduze?a, izme?u kojih i ona kojima se bavio „Radar“, bila su razorena.

Posle Petog oktobra manipulanti iz ratne privrede i šverceri iz rata do?ekali su svoju šansu., Kupovali su preduze?a tako kako je objasnio „Radar“. Danas se samo najuporniji radnici povla?e po sudovima prate?i ste?ajne postupke i razvla?enja posledenjih mašina i opreme iz zapuštenih hala. Postmiloševi?evski lopovluk se nadovezao na ratno upropaš?avanje i kriminal. ?avoli su uzeli svoje.

?avoli nisu razorili samo privredu. Za dugo su zagadili politiku kao racionalnu bavljenje javnim interesima. Možda su još ve?u pustoš napravili u kulturi, informisanju…

Kako vam se ?ini recimo novosadska kulturna i intelektualna scena? Kako vam izgleda stanje kulturnih institucija u Novom Sadu? Od Matice srpske, Sterijinog pozorja, Brankovog kola, izdava?ke delatnosti? Kako vam se ?ini kultura i obrazovanje u Vojvodini? U Srbiji?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!