PAVLE RADIĆ: Agonija plemena zagubljenog u vremenu

17 Jul 2017

Demagogija i propaganda imaju limite, vreme je da se suočimo sa sobom

Srbiju – režim i propagandisti tvrde lidera u „regionu“, a po nekim ekonomskim pokazateljima tvrde ?ak lidera i u Evropi – u ove letnje dane spopada sve ve?a glavobolja, za koju alhemi?ar na vlasti uprkos besomu?noj propagandi i „?arobnim mo?ima“ sve teže nalazi leka. Demagogija i propaganda imaju limite, propagandni baloni kad-tad pucaju kao mehuri od sapunice. Oseka investicija; radni?ki štrajkovi; mladi (i stariji sa traženim stru?nim znanjima) kupuju karte iz Srbije u jednom pravcu; sve poraznije demografske tendencije; laži i beskrupuloznost postaju sve rasprostranjeniji modus vivendi; brutalnost naše kažu patriotske mladeži preliva se sa stadiona i ulica u strana letovališta, na zgražavanje pristojnog sveta; drame razorenih porodica završavaju ubistvima, ?ak i u socijalnim ustanovama… A izme?u kvizova, kuvara i Žikinih šarenica, propaganda gusla li gusla o uspehu do uspeha, o sre?i i veselju koje kvare samo zavidljivci, oni koji su – alhemi?ar ube?uje svetinu – upropastili Srbiju jelda posle 2000. Ratove, masovne zlo?ine, izolaciju i ratne plja?ke pre petog oktobra ne spominju ni on ni njegovi propagandisti.

Uprkos širenju bezna?a treba sa?uvati trezvenost. Treba držati do samopoštovanja.

A trezvenost i samopoštovanje nalažu da se po ko zna koji put kaže popu pop – bobu bob. Popu pop, a bobu bob zna?i da ovde, u Srbiji – posledi?no i u „regionu“ zbog njenog uticaja – definitivno ne?e biti normalnog života dok se u Srbiji, klju?nom nacionalisti?kom trova?u i ratnom razbija?u bivše države i glavnom akteru sadašnjeg stanja ni rata ni mira – ne desi proces potpuno suprotan nacionalisti?koj revoluciji koja je razorila bivšu državu. Izbavljenje iz jada i ?emera mogu?e je jedino – ne zavaravajmo se da postoje drugi na?ini – ako se u Srbiji desi istinski kontra proces, ako ne, metafori?ki re?eno, antinacionalisti?ka revolucija (što je s obzirom na rasprostranjenost nacionalisti?kog duha iluzija), onda barem dinami?na gra?anska evolucija. Samo gra?ansko osveš?enje ve?ine stanovnika i posledi?no – demokratsko institucionalno ure?enje – vodi do luke spasa.

S obzirom kako danas stoje stvari, to se ?ini skoro kao nemogu?a misija, ali od nje ne smemo odustajati.

Ako bi se kojom sre?om krenulo tim teškim i zahtevnim putem, pitanje je ko je u Srbiji za to spreman? Koji politi?ki lideri, koje stranke, koje društvene institucije, koji socijalni slojevi? Taj put izbavljenja podrazumeva širi i ?vrš?i politi?ki i socijalni kompromis, kako se nakon sigurno ne malih teško?a ponovo ne bi sunovratili u populizam i socijalnu demagogiju. Postoji li ovde dovoljno raširena svest da tom putu nema alternative? Ili ?e se agonija plemena zagubljenog u vremenu samo uve?avati?

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!