PAVLE RADIĆ: Aflatoksinom na Vojvodinu

26 Feb 2013

Mlečno razgolićavanje „sistema“

Rašomon oko mleka i aflatoksina se nastavlja. Famozni toksin, do skora poznat samo užoj stručnoj javnosti, kao na dlanu je pokazao koliko je Srbija nesređeno društvo. Farsično. Postoje zakoni i razna akta o hrani, o mleku i mlekarstvu, postoje, tvrdi se, procedure kontrole hrane „od njive do trpeze“ usklađene sa evropskim standardima. Postoje, takođe se tvrdi, nezavisne, od države osnovane, a od poreza građana plaćene regulatorne-kontrolne institucije koje treba da štite naše interese. Između ostalih, i zdravstvene. Ipak, bilo je dovoljno da se nedavno u BiH otkrije povišen nivo aflatoksina u mleku uvezenom iz Hrvatske, pa da se pokaže koliko je kod nas farsična sva ta navodno evropska zakonodavno-institucionalna praksa. Zakonodavno-institucionalna regulativa usaglašena sa evropskim standardima ide drumom, a realni život, odnosno tradicionalno ignorisanje i izigravaje zakonske regulative – ide šumom.

Da aflatoksin nije povezan sa kancerogenim svojstvima, što je uplašilo javnost, naš tradicionalni raskorak zakonodavnog i realnog bi se nastavio bez ikakvih problema. Kancerogenost toksina je izazvala pravu buru u javnosti. Preko noći su iz fokusa nestali Dačić i pregovori sa Tačijem, Vučićev tabloidno-krstaški rat sa korupcijom, medijska nagvaždanja oko Šarića i sagovornika njegovih kompanjona. Nedavno, veliko dodatno zaduživanje države prodajom državnih zapisa, skoro nezapaženo je prošlo u javnosti. (Na žalost, bez javnog reagovanja čak i stručne ekonomske javnosti. A državni dug i novo zaduživanje je vrišteći problem Srbije prvog reda.) Rašomon oko aflatoksina i mleka sve drugo je preko noći bacio u zasenak. Ozbiljnost problem to bez sumnje i zaslužuje. Ipak, koliko god bio ozbiljan, problem sam po sebi nije najbitniji. Problemi sa narušavanjem standarda kvaliteta hrane pojavljuju se, kao i i marifetluci oko sticanja profita na hrani, i u mnogo sređenijim državama od Srbije.

Politikantskom akrobatikom aflatoksin se može iskoristiti kao efikasno političko oružje. Nenadano je postao bogomdano sredstvo za obračun sa, po mnogo čemu, najverodostojnijim političarem Vojvodine Goranom Ješićem. Javna kompromitacija Ješića, koji se drznuo da objavlja dužnost pokrajinskog sekretara za poljoprivredu kako treba, onima koji se obrušavaju na pokrajinske institucije i pokrajinsku vladu, međukorak je za ispunjenje strateškog cilja. Za obaranje pokrajinske vlade. Ona je na meti.

Aflatoksin je kod nas, pored opravdanog uznemirenja građana i zbrke nadležnih institucija, barem delom učinio vidljivijim mnogo šire probleme. Najveći je golem raskorak između nominalnog zakonodavno-institucionalnog i stvarnog stanja u poljoprivredi. U njezinom najosetljivijem segmentu, u stočarstvu i mlekarstvu. Javnost je suočena sa problemom manjkave regulative, neefikasne kontrole, neverodostojnosti institucija, neregulisanosti zaštite različitih interesa u lancu proizvodnje mleka. Stari problem sa monopolima i monopolistima ponovo je izašao na videlo. Kao i osnovanost sumnji o opasnoj politikantsko-tajkunskoj interesnoj sraslosti. Sve se to lomi preko leđa građana. Ne samo kroz probleme zdravstvene ispravnosti, nego i kroz preskupu hranu. Povišen nivo aflatoksina u mleku upozorava na problem monopola, privilegija monopolista i uticaja na političku i izvršnu vlast. Od lokalnog do republičkog nivoa. Koliko god neprijatna, afera pruža šansu za sagledavanje realnih problema ne samo u stočarstvu nego i u drugim segmentima poljoprivrede. Poput spornih privatizacija poljoprivrednih dobara, uzurpacije državnog i zadružnog zemljišta, monopola u proizvodnji i distribuciji veštačkog đubriva (slučaj malverzacija u pančevačkoj “Azotari” i sumnjivoj prodaji regresiranog veštačkog đubriva je u istražnom postupku). Neodrživi su monopoli u trgovini hranom, nejasni su stečaji velikog broja mlekara sa višedecenijskom tradicijom pouzdane proizvodnje. Navodno, nisu mogli izdržati tržišnu utakmicu. Ponižavajući je položaj proizvođača hrane u odnosu na monopolske trgovačke lancene. Niz drugih problema poljoprivrede se godinama ili improvizovano rešava u korist tajkuna, ili ignoriše. Između ostalog, nedostaje strategija razvoja poljoprivrede u okvirima vizije evropske integracije Srbije.

Problem aflatoksina paradigmatski opominje i na druge probleme Srbije. Farsično stanje odnosa zanonodavno-pravne regulative i realnog života vidljivo je i u pravosuđu, obrazovanju, zdravstvu, kulturi, sportu, u službama bezbednosti tradicionalno izmaknutih od uvida i kontrole javnosti. Na papiru, po zakonskoj regulativi, sve je skoro cakum-pakum, evropsko. Ili će to kroz parlamentarno zbrzavanje brzo postati. Kako je u praksi, pokazuje slučaj aflatoksina.

Skandali i problemi sa hranom, sa monopolima i beskrupuloznom borbom za profit, dešavaju i u mnogo sređenijim društvima. U Evropskoj uniji na primer. Svedoci smo kako se mulja i tamo, gde postoji takoreći idealna zakonodavno-institucionalna sledljivost hrane od semena biljaka, markera na ušima i rodnih lista životinja, do trpeze. Prošle godine su, barem nominalno, bili problem krastavci iz Španije. Ove konjsko meso, tamo gde ga po dekleraciji ne treba da bude. Uz to tretirano nedozvoljenim hormonima rasta životinja pre klanja. Muljanja i pokušaja muljanja ima svugde gde popusti institucionalna kontrola, gde koruptivni pipci izbegnu oštrim očima kontrole.

Za razliku od evropske prakse, u našim aferama najtragičnije je saznanje kako se u takvim situacijama ponašaju institucije i odgovorni ljudi. U aktuelnom slučaju aflatoksina ministarstvo poljoprivrede, ministar, državni sekretari i podređena institucionalno-kadrovska infrastruktura. Bizaran je, apsolutno neevropski, način pokušaja prikrivanja problema. Problem je najpre pokušan relativizovati, prikriti, strpati pod tepih… Bizarna su javna istupanja odgovornih lica i ritualno ispijanje mleka pred TV kamerama. Bezobrazna je potom politikatska zamena teza i preusmeravanje nezadovoljstva građana na onog koji je problem pokušao evropski rešavati, ko je razobličio pokušaj relativizovanja i zataškavanja problema. Bezobrazno je politikatsko nasrtanje na Gorana Ješića i, preko njega, na pokrajinsku vlast. Ona je u stvari na meti. Farsično je politikantski režirano prosipanje mleka pred pokrajinskom a ne pred republičkom vladom. Ko je taj Ješić, privatno lice, da on istražuje, da se pored nadležnog ministarstva i državnih institucija on bavi inspektorskim radom, galami ministar Knežević, kompromitivan pokušajem zabašurivanja afere i grotesknim ispijanjem mleka pred TV kamerama. Ko je uostalom Goran Knežević da na tako politikantski način dovodi u pitanje legitimitet institucije pokrajinskog sekretara: iza pokrajinskih institucija stoje građani koji su ih izabrali.

Kompromitovani arogantni ministar, koji u politikantstvu barata DSS pojmovima tipa evrofanatizam, zaboravlja da od načina tretiranja problema aflatoksina zavisi kako će nas Evropa, uvoznici naših poljoprivrednih proizvoda, dalje tretirati. Kao da ga zbog politikantskog šićara, njega i njegovu stranku koja se na Ješića obrušava starim radikalskim rečnikom, nije briga za tretman naše poljoprivrede u evropskim razmerama.

Od načina ponašanja ministarstva, ministra i nadležnih institucija, dugoročno će zavisiti položaj proizvođača i prerađivača ne samo mleka nego i proizvođača ostalih poljoprivrednih proizvoda. Od toga zavisi i spoljnotrgovinski suficit poljoprivrede, jedina svetla tačka naše propale ekonomije. O zaštiti zdravlja građana Srbije da i ne govorimo.

(Autonomija)

 

Podelite ovu stranicu!