PAVLE MALEŠEV: Ne može svako na Olimp

21 Nov 2014

Budi što veća svinja – ali dosledna!

Ko se još seća šta smo mislili o “ostatku sveta” kada je “skraćenu Jugoslaviju” izbacio sa OI u Barseloni, pre 22 godine. Zbog sankcija UN, po Slobi i njegovim satrapima (a bilo nas je 110 posto, tada, ako je verovati izbornim rezultatima), “ničim izazvanim”, cvet mladosti, dakle najsnažniji, najspretniji, najbrži i najjači, nije mogao da pokaže koliko vredi. Već kvalifikovanim i “ižrebanim” bilo je zabranjeno da se takmiče u ekipnim sportovima, kvalifikovani pojedinci su morali da trče i skaču u (čistim) belim majicama, bez obeležja zemlje. Nisu smeli da budu ni u svečanom defileu učesnika a na pobedničkom postolju su medalje i diplome dobijali samo kao individue, samo kao ljudi sa tim i tim imenom i prezimenom, bez naznake odakle su. Mislili smo da je to „nepravda, fašizam, sektaštvo, rasizam, demonstracija slepe moći, svetska zavera, jedna užasna pizma prema nevinim, poštenim, mladim ljudima kojima je zabranjena, izbrisana, oteta šansa da se afirmišu”. Nekima jedina prilika, bespovratna, jer će već za četiri godine (ako ih ponovo ne kazne) biti prestari za sportske podvige.

Sada, ovih dana, srpski sport se upinje iz petnih žila da se stanovnicima takozvane AP Kosovo i Metohija zabrani članstvo u MOK, dakle i takmičenje na olimpijskim igrama. A velika opasnost da će neko od tih što žive tamo dole, valjda nedostojnih olimpijskih visina, ipak biti olimpijac – sve očiglednije postoji, kako najavljuju vesti iz Kine i Rusije. Nezvanične, ali istinite. Naš ministar sporta kaže: ”Mi smo učinili sve što je moguće da to sprečimo (sic!). Svako od nas je nezvaničnim kanalima, svojim vezama, poznanstvima i ugledom, pokušao da spreči prijem Kosova u članstvo MOK-a. Nažalost više od toga je zakonom nemoguće uraditi…”

Dakle, naš ministar sledi čuvenu rečenicu Jaše Bakova: “Ako želiš nekome nešto lepo, poželi mu da vidi Olimpijadu”. Sledi je baš bukvalno, čitajući je ovako, onako po naški: “E, baš nećete videti Olimpijadu”. Naravno, ne zna on ko je Jaša Bakov. Da zna da je Rusin iz Đurđeva, pa još olimpijac, krstio bi se sa obe ruke i tražio da se kazne oni što su ga pustili u Berlin 1936. I Tokio 64. A možda bi tražio i da se Pišti Horvatu (opet jedan manjinac) oduzme svetski trofej za fer- plej, jer nije hteo da primi zlatnu medalju zato što su njegovog protivnika diskvalifikovali zbog veće težine. Tražio je da ga pomiluju, a onda ga – pobedio! Ne! Sada je fer-plej sprečiti druge da se bave sportom. Olimpijskim i uopšte. Rukometom, recimo.

A tu su, ti sporta nedostojni žitelji Kosova, već pustili korene (uprkos onim našim naporima…) pa su čak njihove rukometašice, voljom međunarodnog rasporeda, trebale da igraju sa Kikinđankama, ali smo mi to odlučno sprečili. Dobro, Kikinđanke su kažnjene izbacivanjem iz tog evropskog kupa, ali to je samo mala žrtva u borbi za istinu (našu) o Kosovu. Uostalom, treba da im je čast što su stradale. Igraće rukomet kao veteranke, u radničko-sportskim igrama (ako budu našle zaposlenje).

Istini za volju, olimpijski pokret sveta neće mnogo dobiti ulaskom Kosova u MOK. Tamo nije bila ni Kina, decenijama posle svoje revolucije jer je Kinu reprezentovala Formoza, Južna Afrika takođe nije mogla zbog aparthejda da se zove olimpijskom, jedno vreme i neka od Jugoslavija zbog onog “ničim izazvanog” svetskog prezira, za Koreje se nikada nije znalo da li će zajedno ili nikako, a mnoge zemlje su zbog politike bojkotovale OI. Istok – one u Los Anđelesu, Zapad – one u Moskvi, pola Afrike one u Meksiku ili Montrealu. Već se skoro zaboravilo ko, kada i zašto. Uostalom, to su takozvane moderne olimpijske igre. Legenda kaže da se za vreme antičkih igara prekidalo svako neprijateljstvo, svi ratovi. Pa su, valjda, na njima trčali i pesničili se atlete (i pesnici) svih plemena, pobednici i poraženi, pod uslovom da su bili živi. Sada se, pak, sve mora odvijati po zakonu, odnosno ratovi se ne smeju prekidati. Bar mi tako mislimo.

Principijelna borba Srbije da se žiteljima Kosova zabrani međunarodno sportovanje pod (od nas) nepriznatom zastavom, najnoviji je doprinos kovanju pravog imidža naše zemlje u svetu. Ima skoro isti takav efekat kao i nesalomljiva doslednost haškog optuženika Vojislava Šešelja. Glasi: budi što veća svinja – ali dosledna!

Sport, olimpijski i ini, samo je jedna oblast gde Srbija neguje navedeni princip. Pre neki mesec je to, vrlo plastično, objasnio jedan naš smenjeni diplomata. Vajkajući se, a u NIN-u, kako je nepravedno povučen, potpuno istim rečima kao i ministar sporta (lične veze, ugled, uticaj, šarm, poznastva…) čudio se zašto je država nezahvalna kada je učinio “ama, baš sve što može”, da Kosovo ne bude primljeno u – međunarodnu zdravstvenu organizaciju (!). Dakle, ako tamo dole izbije neka epidemija širokih razmera, on treba da dobije orden, jer je sprečio dolazak vakcina i onih prokletih lekara bez granica.

Olimpijski – svaka čast!

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!