PAVEL DOMONJI: Romi, Srbija, Evropa

08 Apr 2011

Rasizam je stabilizovan u javnom polju, normalizovan u tekućem ideološkom žargonu. Ulazimo u EU sigurno. Nek se spreme Romi. Neko, valjda, mora da plati cenu našeg evropejstva.

Danas je 8. april – Svetski dan Roma. U poslednje vreme učestali su napadi na pripadnike ove manjine. Evo, u čemu smo jednaki sa onima koji su pre nas ušli u EU – Česima, Talijanima i Francuzima.
U Srbiji ima previše nezadovoljnih, frustriranih, osiromašenih, obespravljenih i besnih ljudi. Čovek bi očekivao da se njihove frustracije ispolje u vidu mržnje prema bogatima, ali ne. Bogati su moćni, uticajni i mogu žestoko da uzvrate. Zato očajni svoju nemoć, bes i mržnju okreću – ili prema sebi, ili prema slabijima od sebe.
Umesto da zakucaju ekser u čelo nekog tajkuna, oni sebi zakucavaju eksere u šake i seku prste. To govori o beznađu i dubini očaja. O dubini, ali i ne i o njegovoj širini. Štrajkovi se ograničavaju na pojedine profesije, bez izgleda da će u skorije vreme doći do homogenizacije svih nezadovoljnih. Toliko partija i toliko sindikata, a osiromašene, obespravljene i opljačkane nema ko da organizuje.
Bednicima su potrebni još slabiji, kako bi nad njima dokazivali svoju superiornost. Romi u tom pogledu imaju izvrsne preporuke. U najvećem broju su nemoćni, odveć siromašni,  marginalizovani, neorganizovani, isključeni i slabi. Stalno u slepoj ulici sa vlasnicima pajsera, lanaca, boksera i molotovljevih koktela.
Kada bi imali političku klasu, imali bi u parlamentu jaku poslaničku grupu. Bili bi faktor. Neko ko se pita. Ko utiče na odluke. Ko redistribuira političke, materijalne i sve druge resurse. Ali nemaju. Nemaju čak ni glas, dovoljno jak da drekne – Mi smo vaše ogledalo. Zastanite i dobro se u njemu pogledajte.
Šta bismo videli? Vlastito lice, licemerno i rasističko. Ovo društvo reaguje samo kada se suoči sa divljim, brutalnim i krvavim rasističkim ispadom. Krv uznemirava, a mi hoćemo da uživamo u rasizmu lišenom svake brutalnosti.
Koliko puta ste, na primer, ostali nemi kada su političari delili građane ove zemlje na Srbe i nesrbe. Šta ste tada uradili? Jeste li negodovali? Zvižali? Zdravo opsovali? Nazvali ih prokletim rasističkim svinjama? Jeste li isključili televizor? Promenili kanal? Ili ste, zavaljeni u fotelji, otvorili pivo i digli flašu u zrak, kao što se to obično čini u susretu ideoloških dvojnika?!
Srbi i nesrbi. Rasistička konstrukcija, nema šta, odomaćena u političkoj retorici. Postoje samo Srbi i nekakva mutna, tamna mrlja, neidentifikovana i bezoblična masa, lišena identiteta i svakog pozitivnog sadržaja, preko koga bi zavredila prisustvo u javnosti. I respekt.
Mi hoćemo u Evropu. Ne smatramo sebe inforiornim ostalim narodima. Rasisti pokazuju da smo egal. Rasizam je stabilizovan u javnom polju, normalizovan u tekućem ideološkom žargonu. Ulazimo u Evropsku uniju sigurno. Zato, nek se spreme Romi. Neko, valjda, mora da plati cenu našeg evropejstva.

Podelite ovu stranicu!