PAVEL DOMONJI: Oživljavanje mrtvaca

01 Feb 2009

U subotnjem izdanju novosadskog “Dnevnika” Šandor Egereši, predsednik pokrajinskog parlamenta, u…

pavel.JPGU subotnjem izdanju novosadskog “Dnevnika” Šandor Egereši, predsednik pokrajinskog parlamenta, upoznao je vojvo?ansku javnost sa dogovorom da se formira radna grupa koja bi u nekoliko gradova u Srbiji predstavila i promovisala statut Vojvodine. Pošto je proteklih meseci najviši pravni akt pokrajine bio predmet oštrih kritika, a njegovi kreatori predmet ozbiljnih optužbi za, da podsetimo, dezintegraciju Srbije i secesiju Vojvodine, zadatak ove radne grupe je da otkloni kontroverze koje prate ovaj akt.
“Ne želimo da dozvolimo”, izjavio je Egereši, “da bauk statuta kruži Srbijom”. Pre nego što ova radna grupa krene po srbijanskim centrima i ondašnjoj publici objasni i protuma?i Statut, ostalo je još, kako saznajemo iz novinskog napisa, da se utana?e termini sesija i sastav radne grupe. U kojim ?e to srbijanskim centrima ova radna grupa “jurišati na vetrenja?e”, o tome u “Dnevniku” nema ni re?i.
Metafora “juriš na vetrenja?e” nije u gornjoj re?enici upotrebljena slu?ajno; njome se, kao što je poznato, sugeriše uzaludnost odre?enog napora. Da odmah kažemo na po?etku – benevolentnost i upornost predsednika vojvo?anskog parlamenta je van svake sumnje. Njegovi argumenti u prilog Statuta su uverljivi i ni u jednom detalju nisu sporni. U njegovoj nameri da gra?ane Srbije ubedi u to da vojvo?anski Statut nije u suprotnosti sa ustavom, niti da u bilo kom detalju šteti interesima Srbije, sadržana je izvesna doza idealizma. Taj je idealizam sadržan u uverenju Šandora Egerešija da bi gra?ani Srbije, nakon što se iz prve ruke upoznaju sa Statutom, mogli na bilo koji na?in doprineti da srbijanska politi?ka klasa, kona?no, u parlamentu potvrdi ovaj akt. To bi uverenje moglo dati rezultate kada bi u ovoj zemlji postojala, pre svega, slobodna i demokratska javnost pomo?u koje se reprodukuju neke od temeljnih vrednosti, poput, recimo, prava gra?ana Vojvodine da sami odlu?uju o svom najvišem pravnom aktu, zatim kada bi srbijanska politi?ka klasa u svom delovanju uvažavala interese javnosti i, napokon, kada bi srbijanski parlament bio telo pomo?u koga se iskazuje suverenost naroda.
Na žalost, niti politi?ka klasa drži, sem u manipulativne svrhe, do javnosti, niti je parlament mesto na kome se reprezentuje volja naroda i potvr?uje njegova suverenost. U parlamentu poslanici deluju na temelju partijskih direktiva i naloga, a ne na temelju autonomije vlastita uma. Pošto su, ne poslanici nego delegati partija, deponovali, a sve u skladu sa ustavom, svoj mozak i svoju autonomiju partijskoj centrali, i pojam naroda je u Srbiji izgubio svako demokratsko zna?enje. Ranije nam se pod tim nazivom najpre prodavala svetina, zatim histeri?na nacionalisti?ka masa, a sada je on sveden na etnos, neprestano slu?ivan i obmanjivan navodnim vojvo?anskim separatizmom.
Pre izvesnog vremena je Slavica ?uki? Dejanovi?, predsednica srbijanskog parlamenta, ustanovila politi?ku dijagnozu prema kojoj je predlog Statuta – “mrtav papir”. Iluzija je verovati da ?e tom “mrtvom papiru” život udahnuti nekakva turneja po Srbiji. Statut je “mrtav”, jer u srbijanskoj Skupštine nema ve?ine spremne i voljne da ga “blagoslovi” i udahne mu život. ?ak i kada bi se radna grupa, a nju ?e ?initi ljudi iz pokrajinske i republi?ke administracije, širom Srbije pojavljivala u društvu presvete Device Marije, i to sve sa Statutom u njenim rukama, to ne bi promenilo odluku ve? donetu u strana?kim kurijama.
Srbijanskoj politi?koj klasi kao da nije dovoljno to što je pokrajinski parlament blagovremeno usvojio i Statut uputio republi?koj Skupštini na potvrdu, što je ve?, samo po sebi, dovoljno ponižavaju?e, nego ga ovim naknadnim ekskurzijama još dodatno ponižava. Zašto? Iz prostog razloga da bi svom NE! ovom i ovakvom Statutu pribavila alibi, a sebe u?vrstila u iluziji da deluje skladu sa voljom naroda. Nakon što je zatajio u odbrani Kosova, probran i kroz sitna partijska rešeta pažljivo prosejan ustavoljubiv narod nestrpljivo iscekuje priliku za revanš. Tja, ko bi, nošen pravdoljubivim besom, propustio priliku da separatiste sa severa ne razapne na krst, a unitaristi?ku loma?u ne raspali i Statutom Pokrajine.
Vojvo?anskom Statutu nisu potrebne ama baš nikakve ekskurzije po Srbiji, nikakva tuma?enja i uveravanja srbijanaca u njegovu važnost i korist. Nema ni jednog valjanog razloga da se Statut Vojvodine prezentira, na primer, u ?a?ku. Ne zbog Velimira Velje Ili?a i njegove Nove Srbije, nego zbog jednostavne ?injenice što se ovim aktom ne ure?uju odnosi u ?a?ku, nego u Vojvodini. Ako neko treba da uživa korist od Statuta pokrajine, a njegovi tvorci nas uveravaju u to da ?e od ovog akta koristi biti, onda su to, pre svega i iznad svega, gra?ani Vojvodine.
Najviši pravni akt Vojvodine treba da usvoji Skupština Vojvodine i samo Skupština Vojvodine! Nikakva dodatna potvrda od strane srbijanske Skupštine nije potrebna. Jer, u ?emu je onda smisao autonomije Vojvodine, ako ne u tome da ona, u ulozi “samozakonodavca”, sama donosi svoj najviši pravni akt. Ukoliko delegati u srbijanskom parlamentu smatraju da Statut nije u skladu sa oktroisanim ustavom, postoji Ustavni sud, pa neka lepo presaviju tabak i obrate se sudu. Uostalom, to su i obe?avali oni koji su prethodnih meseci manje koristili argumente, a više lojne žlezde.
No, vratimo se predsedniku vojvo?anske Skupštine. Šandor Egereši je proteklih meseci ?inio napore da se Statut Vojvodine do kraja godine na?e na dnevnom redu srbijanske Skupštine. ?ak i kada su njegove partijske kolege i koalicioni partneri realpoliti?ki procenjivali i izjavljivali da se to ne?e dogoditi, on nije odustajao. Egereši u svom nastojanju nije uspeo, ali je ono ostalo prime?eno kao napor da se Srbija ustroji kao ure?ena zajednica, kao zajednica koja po?iva na poštovanju prava.
Iz “Dnevnikovog” napisa vidimo da je predsednik vojvo?anske Skupštine, svemu uprkos, spreman da se uhvati u koštac sa maglom koju je prethodnih meseci u vezi Statuta stvarala srbijanska politi?ka klasa i njen ideološki servis. Ukoliko je ve? spreman da lobira za Statut, onda bi njegova mapa puta morala obuhvatati i destinacije poput Brisela, Strazbura, Berlina, Budipešte, Praga, Bratislave, Bukurešta i Zagreba. Na pomenutoj mapi morali bi, pored pomenutih, da se na?u i Preševo, Novi Pazar, Kragujevac i Niš, jer i u ovim gradovima postoje akteri koji se, poput Šandora Egerešija, zalažu za razli?ite oblike autonomija, pa bi i njima vojvo?anska rešenja mogla biti od koristi. I još nešto na kraju – u svim ovim gradovima i centrima gospodin Egereši ne bi smeo da propusti priliku da ukaže na potrebu da se u Srbiji, na valjan na?in, donese i novi ustav.

Podelite ovu stranicu!