PAVEL DOMONJI: Oči i uši Srbije

05 Jul 2010

U ljubavi, kaže Slavoj Žižek, uvek učestvuje troje, ali nisam siguran da je mislio baš na organe bezbednosti

Kada je stupao na dužnost predsednika Srbije, Boris Tadi? se zakleo da ?e sve svoje snage posvetiti poštovanju Ustava. Kako to ?ini, najbolje govori ?injenica da je pre neki dan potpisao Zakon o elektronskim komunikacijama. On je, naravno, mogao i da iskoristi mogu?nost koju mu pruža Ustav i uskrati svoj potpis, ali nije. Srbija je u krizi, broj nezaposlenih raste, opozicija gun?a i pritiska, bezbednosni rizici i izazovi imaju trajnu dozvolu boravka. Zašto bi, dakle, predsednik optere?ivao gra?ane svojim natezanjem sa Narodnom skupštinom, i to još oko nekih nebitnih, skolasti?kih pitanja.
Koliko sam razumeo, Tadi? je pomenuti zakon potpisao iz dva razloga. Prvi je uverenje da ?e zakon doprineti ekonomskom razvoju zemlje, da ?e podsta?i tržišnu utakmicu i omogu?iti zaštitu javnog interesa.
U javnosti se, doduše, više govorilo o nekim drugim stvarima. Razni akteri, od stru?nih udruženja, preko civilnog društva do nezavisnih institucija su iskazivali zabrinutost i ukazivali na problemati?na rešenja koja ?e u Srbiji, toj fotomontaži pravne države, korupcije i afri?kog vo?a, dovesti do zloupotreba i teških povreda gra?anskih prava. Jedni su zakon ocenjivali kao veliki korak unazad, drugi su pominjali policijsku državu, tre?i su prstom upirali u Ustav i upozoravali da se protivno ustavnoj normi policiji i bezbednosnim službama omogu?uje da, bez odluke suda, prate ko, s kim, kada, gde i koliko. U ljubavi, kaže Slavoj Žižek, uvek u?estvuje troje, ali nisam siguran da je bradati lakanovac mislio baš na organe bezbednosti.
Predsednik Republike je, kako se to ve? i o?ekuje od ?oveka kome se ne može osporiti manjak empatije, podelio zabrinutost sa svima koji su zabrinutost iskazivali i – potpisao zakon. Javnost dobro zna, smatra on, da secesionizam, terorizam i kriminal podrivaju državu i da ona, to je drugi razlog, u takvim situacijama mora efikasno da reaguje. A da bi to mogla, onda joj treba –  voljom politi?ke klase, a kako druga?ije – barem sud skinuti s vrata. Uostalom, ako je Srbija javno deklarisala ?lanstvo u EU, zar se od nje onda ne o?ekuje da se, u sli?noj situaciji, ponaša kao i ostale zemlje. Zar Amerikanci nisu, na primer, nakon 11. septembra doneli svoj sramni Patriotski akt?!
Jesu. Ali ono što Amerikancima daje moralno pravo da se ponose svojom slobodom i da navode sebe kao primer ostalima nije Patriotski akt, nego hrabrost gra?ana da odbiju i ospore naloge istražnih agencija da im, na temelju tog akta, ustupe tražene podatke. Baš bih voleo da vidim koji ?e od internet provajdera, na primer, odbiti sli?an nalog srbijanskih službi, pozvati se na Ustav i demonstrirati gra?ansku vrlinu, s pravom o?ekuju?i da ga svi ostali u tome javno i odlu?no podrže i slede, bez toga da se tajno prera?unavaju i svoj kukakvi?luk krste  pogrešnim imenom.
U Srbiji svaki politi?ar zaslužuje priliku da stvori problem i da ga posle rešava. Zašto bi Boris Tadi? bio izuzetak od tog zlatnog pravila. Potpišeš zakon, a onda saopštiš da treba preispitati sistem, kako bi se osigurala ravnoteža izme?u gra?anskih prava.
Još jedna sitnica na kraju. U ovoj  zemlji nekoliko mladih ljudi je mesecima držano u pritvoru pod optužbom da su, bacaju?i molotovljev koktel na gr?ku ambasadu, po?inili delo me?unarodnog terorizma. Ti mladi ljudi, njih ukupno šestoro, nisu predstavljali nikakvu pretnju po režim, ali bi njihove ideje, možda, u dogledno vreme mogle da se „prime“ i postanu nezgodne  po one koji od vlade o?ekuju da nastavi sa ovakvom „tržišnom utakmicom“, utakmicom u kojoj jedni proždiru Srbiju, a drugi vlastite prste.

Podelite ovu stranicu!