PAVEL DOMONJI: Kineski kišobran i partijski drugovi

14 Jun 2010

Mirko Đorđević hoće da modernizuje pravoslavlje. To je u Srbiji đavolski težak poduhvat

“Kišobran patrijarha Pavla“ – tako se zove poslednja objavljena knjiga Mirka ?or?evi?a, u izdanju „Peš?anika“.
Knjigu sam dobio kada sam nedavno, sa Pavelom Šipicki Šagijem, bio kod Mirka u gostima, odnosno u „crkvi“, kako uobi?avamo re?i. Crkva za nas trojicu nije nikakvo arhitektonsko zdanje, niti mesto gde se ?atuje sa transcedentalnim, nadljudskim autoritetom, nego drugo ime za opuštenu, slobodnu i otvorenu raspravu.
Mirko je, to znaju svi koji su ga upoznali, elokventan i duhovit sagovornik. Uprkos godinama, njegov spoznajni eros funkcioniše besprekorno, interesovanja su mu živa i svestrana, misli sveže, a mentalna kondicija izvrsna. Uostalom, mesec-dva nakon „Kisobrana“ izašla mu je, ovaj put u izdanju novosadske „Cenzure“, i knjiga metafori?kog naslova, „Balkanska la?a u oluji“.
Svojom spisateljskom praksom, svojim knjigama, brojnim ogledima, osvrtima i komentarima, Mirko vrši religijsku funkciju – povezuje ?itaoce u zajednicu Duha Svetog. Taj Duh ne prebiva (samo) ispod pozla?enih kupola i oslikanih svodova, nego i kod njega u dvoristu, u druženju i raspravi nas ateista i njega vernika. U ljubavi i kritici, takodje.
Kad je zaljubljen, ?ovek može Bogu re?i: brate, kume, prijatelju. Ali, isto tako i kada, na primer, kritikuje ponašanje jerarhije, funkcionera vere i lažnih autoriteta. Kada je uzbrao jabuku Adam nije postao samo nalik Bogu, nego je i Bog postao nalik Adamu. ?oveku, dakle. Ho?u re?i, postao je jedan od nas. Obi?nih ljudi. ?italaca.
Mirko ho?e da modernizuje pravoslavlje. To je u Srbiji ?avolski težak poduhvat i nije mogu? bez one stvari; kritike, jel’te. Kada se, svojevremeno, pojavila njegova knjiga „Znaci vremena“, u beogradskom Domu omladine je re?eno da se ona više traži u Bosni, nego u Srbiji, da je više ?itaju franjevci, nego pravoslavci. Uzgred budi re?eno, skoro polovina tiraža te knjige je izgorela prilikom NATO bombardovanja, jer izdava? nije na vreme povukao sve primerke iz štamparije.
Nisam siguran da me?u onima koje Mirko kritikuje nema i takvih koji bi sli?nu sudbinu poželeli i ostalim njegovim knjigama. Flober kaže: Ne dodiruj idole, osta?e ti njihova pozlata na prstima. Ko nije u stanju da se suo?i sa ružnim licem idola, ?itaj: crkvenih svetaca i betmena sa debelim kajlama i skupim džipovima, taj teško da spada u zajednicu Duha Svetog. Kako li ?e samo takvi besneti i vrištati kada Mirku jednog dana, nadam se baš u izdanju Helsinškog odbora, iza?e i knjiga o svetosavlju, kao (književnoj) laži.
Raj nije na nebu, a pakao na zemlji. Obe destinacije su tu, deo su naše svakodnevice i naših života: tragi?nih ili komi?nih, ružnih ili lepih, ali naših. Kakva kolosalna laž – verovati da je Hrist, radi našeg spasa, umro razapet na krstu. Otkad je ?ovek postao nalik Bogu, nema više nikog ko bi mogao da nas spasi, sem nas samih. Dobra dela, prema tome, treba ?initi zbog dobrih dela, a ne zbog nebeskih VIP salona. U Srbiji ima ljudi koji, poput Mirka, ?ine i stvaraju dobra dela. Me?utim, toliko ih je da svi mogu, bez straha da ?e jedni drugima gaziti po prstima, stati pod jedan kišobran. Obi?an. Kineski.
Za razliku od Mirka, ja nisam vernik. Meni je više stalo do Alana Forda, nego do žitija svetih, više do Felinija i Tita Brasa, nego do svih srpskih patrijarha. Moj teorijski junak je Darvin, a ne Hrist. Me?utim, teško mi je da se ne složim sa njim da bi ri?obradi Nazare?anin, kada bi se kojim slu?ajem pojavio u Srbiji, bio na strani siromašnih i obespravljenih. Siguran sam i da bi on, uprkos protokolu, našao vremena da sa Mirkom malo posedi na klupi u dvorištu.
Verujem da bi dva partijska druga imala šta da kažu jedan drugom.

Podelite ovu stranicu!