PAVEL DOMONJI: Hoće li Srbija u NATO?

07 Apr 2010

Na ovo pitanje iz naslova postoje u srbijanskoj javnosti dva opre?na odgovora. Jedni Srbiju vide u sastavu pomenute vo…

pavel.JPGNa ovo pitanje iz naslova postoje u srbijanskoj javnosti dva opre?na odgovora. Jedni Srbiju vide u sastavu pomenute vojne alijanse, drugi tako nešto ne mogu da zamisle, ?ak ni pod uticajem teških droga. I jedni i drugi, me?utim, veruju da imaju jake i ubedljive argumente za svoje stanovište i da, zahvaljuju?i njima, mogu pridobiti ve?inu gra?ana.

No, kona?nom odgovoru na gore postavljeno pitanje morali bi, po logici stvari, da predhode odgovori i na neka predhodna pitanja. Recimo, ko treba da odlu?i o tome ho?e li Srbija biti jedna od ?lanica NATO-a. Da li odgovor treba da daju gra?ani ili vladaju?a frakcija politi?ke klase? Ako kona?nu re? treba da daju gra?ani, ho?e li se i kada organizovati referendum? Zatim, kako ?e glasiti pitanje na koje gra?ani treba da odgovore? Referendumu mora, opet, prethoditi ozbiljna debata u kojoj dve strane moraju imati dovoljno prostora da iznesu vlastito stanovište, odmere argumente i ukažu na sve dobre, odnosno loše strane ne/pristupanja vojnoj alijansi, kako bi gra?ani imali što bolji uvid u stvar o kojoj treba da odlu?e. Podrazumeva se da su za takvu, dakle otvorenu debatu, potrebni slobodni i od uticaja izvršne vlasti i partija, recimo, nezavisni mediji. Nikako, pri tome, ne treba smetnuti s uma da referendum nije samo demokratski oblik odlu?ivanja, nego i oblik odlu?ivanja pogodan za razne zloupotrebe i manipulaciju.

Na neka od gore postavljenih pitanja nedavno je odgovore ponudio Boris Tadi?, predsednik Republike. On je, govoreci u Pan?evu, na proslavi povodom Dana Državnosti i Dana Vojske, izjavio da se pitanje u?lanjenja Srbije u NATO ne?e pokretati do kraja mandata sadašnje Vlade. Tadi? je još dodao da su suvišni i svi zahtevi za održavanje referenduma, jer niko i nigde, kako je rekao, ne organizuje referendum o tome šta se ne?e, ve? o tome šta neko ho?e. Ovo je vrlo neobi?na izjava. Ako doista ve?ina gra?ana ne želi Srbiju u NATO-u, nema potrebe za neposrednim odlu?ivanjem, jer je odluka i bez referenduma ve? poznata. Nije jasno zašto Tadi? smatra da bi, u suprotnom slu?aju, situacija bila druga?ija. Ako je ubedljiva ve?ina prelomila i Srbiju vidi kao ?lanicu NATO-a, onda, tako?e, nema potrebe, imaju?i baš u vidu ve?insko raspoloženje, za raspisivanjem referenduma.

Ma koliko bizarna, Tadi?eva nam izjava govori tri stvari – prvo, da vlada ne želi da se upušta u donošenje onih odluka za koje pretpostavlja da ?e joj umanjiti podršku u javnosti; drugo, da gra?ani ve?inom ne podržavaju ulazak zemlje u NATO i, tre?e, da bi se do narednih izbora raspoloženje ve?ine moglo promeniti, a ?lanstvo Srbije u NATO-u u?initi ve?ini prihvatljivom opcijom.

Sve?anost u Pan?evu Tadi? je, naravno, iskoristio i da odgovori na zahtev jedne grupe sadašnjih i bivših politi?ara, pisaca, klerika i akademika da se raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO. Naslanjaju?i se na stvarno ili pretpostavljeno negativno ve?insko raspoloženje prema ?lanstvu zemlje u NATO-u, potpisnici apela smatraju da o tako krupnom državnom pitanju ne treba da odlu?uju politi?ari, stranke, vlada ili skupština, nego gra?ani. U suprotnom, odluka bi mogla biti doneta iza zatvorenih vrata, dakle iza le?a gra?ana koji, po mišljenju ove grupe javnih li?nosti, imaju i dodatni razlog da na referendumu kazu „NE“ zato sto su bili izloženi „zlo?ina?kom bombardovanju“. Pored toga, ulaskom u NATO Srbija bi, smatraju oni, priznala nezavisnost Kosova koje, u njihovom razumevanju stvari, nije samo vešta?ka država, nego i tvorevina NATO-a.

Nekoliko stvari u obrazloženju ovog zahteva zaslužuju kratak osvrt. Prvo, nije jasno zašto je Kosovo, po mišljenju ove grupe intelektualaca, vešta?ka država, a Srbija to, na primer, nije. Države ne rastu na drvetu kao šljive ili jabuke, nego ih stvaraju ljudi. U tom pogledu, Kosovo nije ništa manje vešta?ka tvorevina nego što je to Srbija. Drugo, nezavisno Kosovo nije proizvod NATO-a, nego želje Albanaca koji, u jednom trenutku, svoju budu?nost više nisu videli unutar Srbije, nego izvan nje. Tre?e, uporno ignorisanje volje kosovskih Albanaca zatvorilo je put politi?kom, a otvorilo put vojnom rešavanju problema. Tokom bombardovanja stradali su, na žalost, obi?ni gra?ani, ali su obi?ni i nedužni gra?ani stradali i za vreme trogodišnje opsade Sarajeva, pa ova grupa intelektualaca nije našla za shodno da se, na primer, u javnosti oglasi sa snažnim apelom da se sa opsadom prekine. Kada se svojevremeno grupa „Živeti u Sarajevu“ javno oglašavala sa takvim zahtevima, jedan od potpisnika referendumskog apela im je cini?no poru?io da odu i žive u Sarajevu!

Još dva stava zaslužuju pažnju. „Zlo?ina?kim bombardovanjem“ zgaženo je, poru?uju potpisnici apela, me?unarodno pravo. Me?unarodno pravo je zgaženo i prilikom masakra u Srebrenici, a on je, by the way, prethodio bombardovanju SRJ, pa se tada potpisnici apela nisu oglasili zahtevom za njegovim poštovanjem. Potpisnicima apela ni sada ne pada na pamet da agrument me?unarodnog prava oja?aju i vlastitim primerom, recimo tako što ?e snažno i nedvosmisleno podržati donošenje rezolucije o osudi genocida. Stoga nam se ?ini da oni me?unarodnom pravu ne pridaju veliku važnost, baš kao što ni pripadnici vladaju?e frakcije politi?ke klase, a to je druga stvar na koju skre?emo pažnju, ne pridaju naro?iti zna?aj Rezoluciji o vojnoj neutralnosti Srbije. Upravo zato nam i pitanje iz naslova ovog ?lanka ne deluje naro?ito važno. Mnogo važnije je pitanje koje se ne postavlja, a glasi: želi li NATO ovu i ovakvu Srbiju u svom ?lanstvu?! Ako je interes NATO-a da se proširi i na Srbiju, onda argumenti zagovornika u?lanjenja u ovu vojnu alijansu, osim estetske, imaju istu važnost kao i argumenti njihovih protivnika. Nikakvu.

(www.autonomija.info)

Podelite ovu stranicu!