PAVEL DOMONJI: Dokle?

12 Jul 2010

Umesto ka EU, Srbija, izgleda, trči u susret novim problemima i novim nevoljama. Dokle?

Kada je donet zakon o nacionalnim savetima srbijanski politi?ari su izjavljivali da je Srbija, u pogledu zaštite manjina, postala brend i lider u regionu. Najnovija zbivanja oko konstituisanja nacionalnog saveta Bošnjaka pokazaju da je ta vrsta hvalisavosti, a njoj su srbijanski politi?ari skloni, bez realnog osnova.

Vlasti u Beogradu, ako žele da unaprede položaj manjina, moraju voditi ra?una (i) o tome da ne doprinesu zaoštravanju njihovih me?usobnih odnosa, a ?emu upravo ovih dana prisustvujemo. Propisuju?i Bošnjacima strožije uslove za formiranje nacionalnog saveta, vladino ministarstvo je sasvim nepotrebno doprinelo tom zaoštravanju.

Od onih koji vode, ili pretenduju da vode manjinsku politiku, gra?ani o?ekuju da ispolje daleko ve?i stepen politi?ke umešnosti. To posebno važi za Ministrastvo za ljudska i manjinska prava. Od ministarstva se o?ekuje da deluje u interesu manjina, a ne strana?ko-politi?kih oligarhija, da ne podvaja manjine i ni na koji na?ine ne doprinosi podelama unutar njih.

Ni Beogradu, ni sandža?kim Bošnjacima ne odgovara (dalje) zaoštravanje odnosa: Beogradu ve? zato što ?e svaki novi sukob teško izblamirati njegovu privrženost pravima manjina i odvu?i ga od strateškog cilja – priklju?enja EU, a Bošnjacima zato što ?e otežati realizaciju njihovih prava i u?initi ih predmetom nacionalisti?kih optužbi i napada.

Tokom svog boravka u Be?u Tadi? je, na proslavi 150 godišnjice Srpske crkvene opštine, izjavio da je pitanje identiteta pitanje smisla našeg postojanja. Ako je pitanje identiteta važno za Srbe, zašto ne bilo važno za i Bošnjake? Ili za bilo koju drugu manjinu?!

Kada je, pak, o smislu našeg postojanja re?, to pitanje nije u opisu posla predsednika Republike – za razliku od njega, više prava da se tim pitanjem bavi ima muftija ili neki drugi verski dostojanstvenik. Me?utim, pitanje odnosa državnih institucija prema manjinama mora biti predmet njegove pažnje. Ništa tako ne podsti?e antagonizam kao uverenje pripadnika odre?ene zajednice da su diskriminisani i da nisu dovoljno respektovani.

A upravo to, kao refren, ponavlja muftija u svojim javnim nastupima. Zukorli?u se dosta toga može prigovoriti, ali mu niko ne može osporiti pravo da govori o problemima koji frustriraju Bošnjake. U drugoj polovini juna, dakle nakon izbora a pre objavljivanja fotomontaže u „Blicu“, on je izjavio da Beograd mora u?initi zaokret u svojoj politici, te da u Bošnja?koj kulturnoj zajednici ima sagovornika u rešavanju problema. Ukoliko ta promena izostane, poru?io je, poverenje Bošnjaka ?e nastaviti da se tanji, a retorika ?e se ponovo zaoštriti. Nije prošlo dugo vremena i mi se, evo, ponovo susre?emo sa zaoštravanjem.

Danas je još re? o pitanju bošnja?ke/islamske zajednice, ali se ve? sutra, prema najavama, pitanje može radikalizovati i proširiti i na pitanje statusa Sandžaka. Danas je to još uvek unutrašnja stvar, ali se sutra problem može preliti i izvan državnih granica. Ako do toga do?e i me?unarodna zajednica po?ne da se bavi pitanjem Sandžaka i Bošnjaka, onda nacionalisti ne?e uzroke tog bavljenja tražiti u nesposobnosti vlade Beogradu, nego u Srbiji suprotstavljenim interesima me?unarodne zajednice, a to je pri?a koju smo ve? u bezbroj navrata slušali do sada.

Umesto ka EU, Srbija, kao da tr?i u susret novim problemima i novim nevoljama. Dokle?

Podelite ovu stranicu!