PAVEL DOMONJI: Balkanska konjušnica

16 Feb 2009

O statutu Vojvodine je, ?ini se, ve? sve re?eno. U javnosti se izre?ene opre?ne ocene i ponovljene stare politi?ke optu…

pavel.JPGO statutu Vojvodine je, ?ini se, ve? sve re?eno. U javnosti se izre?ene opre?ne ocene i ponovljene stare politi?ke optužbe. Suprotstavljene strane su ostale na svojim pozicijama i sada se ?eka da srbijanska skupština kaže svoje. Ho?e li se produžiti zima srbijanskog centralizma ili ?e nastupiti prole?e vojvo?anske autonomije? Odgovor na ovo pitanje, dakle, uskoro ?emo dobiti. Ukoliko statut bude potvr?en, najmanje što se o?ekuje od onih koji su stali iza njega je da podvrnu rukave do ramena i ozbiljno se prihvate posla. Bude li srbijanska skupština uskratila podršku bi?e, na jednoj strani, likovanja a, na drugoj, frustracija, me?usobnih optužbi i zaoštravanja prilika.
U ovome napisu ne želim da se bavim ni sadržinom statuta, ni reakcijama na njega. Proteklih meseci je ?injenica da se najviši pravni akt Vojvodine šalje srbijanskom parlamentu na potvrdu ocenjena kao – ponižavaju?a. Rekao bih, ne bez razloga. Jer, ako Vojvodina nije «sama svoj zakonodavac», ako njen najviši pravni akt ne stupa na snagu nakon što ga je njen parlament usvojio, nego ga mora potvrditi srbijanska skupština, o kakvoj je tu, onda, autonomiji re?? Svoj najviši akt Vojvodina treba da usvaja sama, bez ikakve potvrde od strane srbijanske skuštine. Ako neko u toj skupštini, na primer, smatra da statut nije u skladu sa ustavom neka uzme papir, olovku i obrati se Ustavnom sudu.
Slede?a stvar, tako?e, nije bez zna?aja. Oni koji su kreirali, a zatim i usvojili ovaj statut, nastojali su da srbijanskom parlamentu ostave dovoljno vremena da ga, u skladu sa ustavnim zakonom, do kraja godine i potvrdi. Ovaj ne samo da to nije u?inio, nego je i na vrlo upe?atljiv na?in pokazao koliko drži do ustava, zakona i prava.
Napokon, verujem da je za gra?ane, pre svega Vojvodine, posebno ponižavaju?a ?injenica da se potvrda statuta o?ekuje od parlamenta pretvorenog u balkansku konjušnicu. Teško je u ovom trenutku na?i težu metaforu kojom bi se izrazio sav odijum koji svojim ponašanjem, svojom bahatoš?u, brutalnoš?u, prostaštvom i neodgovornoš?u izazivaju partijski delegati u srbijanskoj skupštini.
Treba podsetiti i na još nešto. Pre dvadeset godina najviši pravni akt Vojvodine je bio ustav, a ne statut. Vojvodina je tada, u bivšoj Jugoslaviji, bila konstitutivni element federacije. Danas je ona deo Srbije, kao što je to i Jagodina, na primer, pa zato i ima statut, a ne ustav, ili, ako to ne?ijem uhu prijatnije zvu?i, osnovni zakon. Insistirati na ovom detalju više nema smisla, kada su ga se (u dobrom delu) i autonomaši odrekli. Vojvodina jeste deo Srbije, ali nije Srbija, niti je svoju svoju autonomiju stekla u Srbiji, odnosno Jugoslaviji(ama).
Za proteklih dvadeset godina svet se izmenio. Država, ?iji je Vojvodina bila deo više, ne postoji. Za Vojvodinu je uvek bolja solucija da bude deo ve?e i složenije strukture, jer tako lakše može o?uvati svoj subjektivitet i vlastita, distiktivna obeležja. Sasvim je mogu?e da su baš to imali u vidu oni koji su i pisali statut, kada su u njemu naglasili i taj širi kulturni, ekonomski i civilizacijski okvir.
Uzgred budi re?eno, nije se menjao samo svet, menjali su se i autonomaši, pa su neki od njih promenili ime i sada se nazivaju autonomistima. Ko je i kada smislio ovaj (besmisleni) naziv, manje je važno. Važnije je, makar hipoteti?ki, odgovoriti na pitanje zbog ?ega je to u?injeno. Možda zato što je stari naziv asocirao na visok stepen samostalnosti Vojvodine, pa se pribeglo jezi?koj mimikriji, kako se unitaristi ne bi iritirali. A možda se ovoj konverziji pristupilo iz, sada malo ja?e naglašenih, ideoloških razloga, jer autonomaši nisu bili ni liberali, ni socijaldemokrate, ni naprednjaci, ni demokrate, nego komunisti. Otu?eni, birokratizovani, odnaro?eni, kako se ve? svojevremeno govorilo, ali (najve?im delom) komunisti. U tom smislu, eto, zgodnog na?ina da se, najpre, promenom naziva naglasi raskid sa starim i «omraženim» režimom, tim «varvarizmom» i «orijentalnom despotijom» pod kojom je Vojvodina i doživela svoj najve?i uspon i, drugo, da se pod novim imenom zauzme i osigura «dobra» pozicija, jel, u novom pluralisti?kom poretku. Poretku koji je blagoizvoleo Vojvodini dopustiti statut, ali tek pošto ga blagosilja Srbijanski Parlamentarni Sinod.

Podelite ovu stranicu!