- Autonomija - http://www.autonomija.info -

PAVEL DOMONJI: Autohtoni Srbi i alohtoni Kinezi

Ne znam koliko ima Kineza u Srbiji, ali pretpostavljam da bi se njihov broj mogao iskazati u hiljadama. Ako je ova pretpostavka ta?na, onda Kineza u Srbiji ima više nego, na primer, ?eha. Iako su brojniji, Kinezi u Srbiji nisu priznati kao nacionalna manjina, a ?esi jesu. Zašto?

Zato što su ?esi, za razliku od Kineza, prvo – državljani Srbije i, drugo – zato što su «u dugotrajnijoj i ?vrš?oj vezi» sa teritorijom Srbije. ?esi su, kako bi se to reklo, starosedeoci, a Kinezi do?oši. Odnosno, ?esi su autohtona a Kinezi alohtona manjina.

Fraza «dugotrajna i ?vrsta veza sa teritorijom» države nalazi se u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U pomenutom zakonu stoji da se nacionalnom manjinom smatra svaka «grupa državljana» koja je, pored ostalih elemenata, u dugotrajnoj i ?vrstoj vezi sa teritorijom države. U zakonu se ne kaže koliko godina, decenija ili vekova mora trajati ta veza, kao ni ko ocenjuje da li je ta veza dovoljno «dugotrajna i ?vrsta». Slovaci su, na primer, u Vojvodini prisutni ve? trista godina, a Ma?ari znatno duže, više od hiljadu godina.

Kada bi sutra svi Kinezi u Srbiji zatražili i dobili državljanstvo Srbije, oni još uvek ne bi, kao Rumuni, Rusini ili Nemci, uživali status nacionalne manjine. Pošto ne postoji precizno odre?en rok nakon koga neka manjina od alohtone postaje autohtona, njen status zavisi od volje i interesa politi?ke vlasti. Za nekog pojedinca ili grupu, posve svejedno, nema goreg rešenja od toga da se njegova ili njihova prava i slobode vezuju za volju vlasti. Pošto je politi?ka volja promenljiva, prava i slobode pojedinca ili grupe postaju vrlo nesigurna i neizvesna.

No, pored politi?ke arbitrarnosti, postoje i drugi razlozi zašto je podela na autohtone i alohtone manjine sporna i neprihvatljiva. Ovom podelom se, naime, prave suštinske razlike izme?u manjina – pripadnici autohtonih manjina su obuhva?eni sistemom manjinske zaštite, dok je alohtonim manjinama ta zaštita uskra?ena. U slu?aju da Kinezi dobiju državljanstvo, oni bi uživali opšta gra?anska i politi?ka prava, kao uostalom i ostali državljani, ali ne i pogodnosti koje omogu?uje sistem manjinske zaštite.

Ako ?e se sutra u Srbiji donositi novi zakon o manjinama, kao što to pojedini pripadnici  manjina traže, onda treba, iz upravo pomenutih razloga, izbe?i svako uslovljanje manjinskih prava «dugim i vrstim vezama za teritoriju». Jer, ako pripadnici manjina treba da uživaju zaštitu, onda je to zbog o?uvanja njihovih, a tako piše u zakonu, posebnih obeležja poput jezika, kulture, nacionalne ili etni?ke pripadnosti i veroispovesti, a ne zbog toga što su ne?iji preci pre trista godina zaboli kolac u plodnu vojvodjansku zemlju i rekli – Ovde ?emo živeti.

Ili zato što je tako odlu?io neko u vrhu politi?ke vlasti.

Kada pominjemo vrh politi?ke vlasti treba podsetiti i na ono što je Boris Tadi? pre neki dan, tokom posete Filipa Vujanovi?a, predsednika Crne Gore, poru?io svom sagovorniku. Za Srbiju je neprihvatljivo, izjavio je Tadi?,  da Srbi u Crnoj Gori budu nacionalna manjina, nego treba da budu autohton narod. Srbijanski predsednik nije objasnio zašto je za Srbiju neprihvatljiv status nacionalne manjine za Srbe u Crnoj Gori. Odnosno, zašto bi Srbi u Crnoj Gori morali da budu druga?ije tretirani od Albanaca ili, na primer, Hrvata. Tadi? nam je ostao dužan i odgovor na pitanje od kada su to Crnogorci u Srbiji prestali da budu nacionalna manjina.

Konstrukcija o Crnogorcima kao autohtonom narodu u Srbiji ima svoj jasan politi?ki cilj. Ona je poslužila je predsedniku Republike da od crnogorskih vlasti zatraži povoljniji položaj za tamošnje Srbe. Iluzija je misliti da ?e pripadnici drugih zajednica ostati nemi pred ovim zahtevima i pristati na diskriminaciju. Zahtevaju?i od predstavnika susedne države da se arbitrarno odnose prema pripadnicima manjina, Boris Tadi? još jednom nije u?inio korak u dobrom smeru.

Podelite ovu stranicu!